Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
U toku sinoćnjeg panela o Gazi na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu turski premijer Redžep Tajip Erdogan i izraelski predsednik Šimon Peres razmenili su oštre reči a Erdogan je i napustio skup. Peres se kasnije telefonom izvinio Erdoganu koji je na povratku u Tursku na aerodromu dočekan kao heroj.
U švajcarskom zimskom centru Davos danas počinje godišnje zasedanje Svetskog ekonomskog foruma pod senkom najteže svetske finansijske krize i ekonomske stagnacije u poslednjih nekoliko decenija. Istovremeno je finansijski komitet američkog Senata proširio paket za stimulisanje američke privrede za oko 70 milijardi dolara.
Sastanak šefova diplomatija EU u Briselu biće prva prilika da unija pozdravi početak mandata američkog predsednika Baraka Obame. Ali pre svega vlade zemalja EU pokazale su olakšanje odlaskom Džordža Buša iz Bele kuće, nadajući se da će ih novi američki predsednik konsultovati češće o pitanjima od zajedničkog interesa. Ipak, unija je podeljena oko toga da li kao pokazatelj dobrog gesta prema Obami, treba pristati na prihvatanje zatvorenika iz vojnog kampa Gvantanamo, koji Obama zatvara.
Dokle se u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana stiglo sa ispunjavanjem uslova za „beli Schengen“? Kojim političkim strukturama u regionu odgovara sadašnja vrsta izolacije? Ko je kriv za zastoj procesa ukidanja viznog režima – zemlje regiona ili Brisel?
Samo nekoliko sati nakon što je položio zakletvu američki predsednik Barack Obama zatražio je od vojnih tužilaca u vojnoj bazi u Gvantanamu odlaganje svih sudskih procedura u naredna tri meseca, u iščekivanju ocene kontroverzne pravne procedure protiv optuženih za terorizam, zatvorenih u američkoj vojnoj bazi na Kubi.
Istovremeno sa saopštenjem da su obnovljene isporuke gasa Evropi preko Ukrajine Moskva je optužila Kijev da blokira te isporuke za evropske potrošače. Iz Gasproma je prethodno bilo rečeno da su obnovljene isporuke za balkanske zemlje, Tursku i Moldaviju, odnosno one zemlje koje su uglavnom zavisne od ruskog gasa.
Posrednici Evropske unije potvrdili su da je pronadjeno rešenje za rusko–ukrajinski gasni spor zbog koga je nekoliko evropskih zemalja bilo suočeno sa nedostatkom energije.
Iako je Savet bezbednosti UN usvojio rano jutros rezoluciju kojom poziva na hitnu obustavu vatre u pojasu Gaze, i Izrael i Hamas nastavili su i danas borbene akcije.
Nizu država srednje i istočne Evrope, kao i Grčkoj i Turskoj, drastično su smanjene ili obustavljene isporuke ruskog gasa, koje se obavljaju preko Ukrajine, zbog gasnog spora između Moskve i Kijeva. Češka, predsedavajuća EU, traži vanredni samit unije sa Ukrajinom i Rusijom ukoliko se sadašnje komplikacije sa isporukama nastave.
Međunarodni diplomatski napori intenzivirani su danas u pokušaju da okončaju krvoproliće u pojasu Gaze, gde izraelske vazdušne i kopnene snage nastavljaju napade na militante Hamasa. Strahuje se za bezbednost milion i po palestinskih civila koji su u vatrenom području.
Dok vazdušni napadi Izraela na pojas Gaze ulaze u četvrti dan, izraelski zvaničnici saopštavaju da neće biti prekida ofanzive protiv militantnog Hamasa, koji kontroliše tu teritoriju. Hamas, koji je ispalio stotine raketa na Izrael, pozvao je Palestince da koriste sva raspoloživa sredstva u konfliktu. U međuvremenu broj žrtava u Gazi raste.
U izraelskoj ofanzivi na Gazu, koja traje već tri dana, ubijeno je više od 300 Palestinaca. Izrael je pokrenuo kampanju kao odgovor na raketnu i artiljerijsku paljbu militanata iz Gaze, predvođenih Hamasom, na južni deo njegove teritorije. Hamas je počeo da raketira izraelsku teritoriju nakon što je odbio da obnovi šestomesečno primirje koje je isteklo 19. decembra.
Iranska policija zatvorila je prostorije organizacije za zaštitu ljudskih prava na čijem je čelu dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi. Organizacija Širin Ebadi planirala je da u nedelju organizuje manifestaciju povodom 60. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Uprkos tome što su članice OPEK-a najavile smanjenje prozivodnje, cena nafte je pala, što je nemilosrdni pokazatelj stanja svetskih ekonomija.Istovremeno i dolar beleži pad vrednosti. Nafta i dolar padaju u trenutku kada se očekuje da novoizabrani američki predsednik Barak Obama imenuje novog šefa Agencije za berzu, ključnog regulatornog tela u SAD, koje je izloženo kritikama da poslednjih godina nije obavljalo svoj posao kako treba.
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama imenovao je četvoročlani tim za koji je obećao da će oživeti američku privredu insistiranjem na korišćenju obnovljive energije i otvaranjem više miliona novih "zelenih" radnih mesta.
Evropski lideri okupljeni u Briselu na dvodnevnom samitu razgovaraće i o klimatskim promenama i moraće da odluče kako da smanje efekat staklene bašte. Očekuje se takođe da se slože oko 200 milijardi eura paketa pomoći u rešavanju globalne ekonomske krize.
Patrijarh Ruske pravoslavne crkve Aleksej II umro je danas u Moskvi u 79. godini. Poznat kao neko ko je snazno podržavao spoljnu politiku Kremlja i ko se suprostavljao NATO bombardovanju Srbije i američkoj intervenciji u Iraku - Patrijarh je poslednjih godina života zagovarao bliske veze sa Katoličkom crkvom od kako je na njeno celo došao Papa Benedikt.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs danas boravi u Nju Delhiju pokušavajući da smiri tenzije između Pakistana i Indije nakon prošlonodeljnih terorističkih napada u Mumbaju. Istovremeno u Islamabad je stigao zapovednik američke vojske u okviru diplomatskih napora SAD na prevladavanju krize.
Novoizabrani američki predsednik Barak Obama predstaviće danas svoj tim za nacionalnu bezbednost. Očekuje se da Hilari Klinton imenuje za državnog sekretara. Obama će se popodne (u 16.40 po srednjoevropskom vremenu) obratiti javnosti iz Čikaga. Američki mediji izveštavaju da se očekuje da Obama ostavi Roberta Gejtsa na mestu ministra odbrane i da će general Džejms Džons /James L. Jones/, bivši NATO komandant biti imenovan za savetnika za nacionalnu bezbednost.
Češki Ustavni sud doneo je odluku da je Lisabonski sporazum u skladu sa ustavom ove zemlje omogućivši tako njegovu ratifikaciju u parlamentu. Time je otklonjena šestomesečna blokada izjašnjavanja čeških parlamentaraca o ovom sporazumu jer je češki predsednik Vaclav Klaus, otvoreni protivnik dogovora iz Lisabona, podneo Ustavnom sudu tužbu tvrdeći da taj dokument narušava češki suverenitet.
Učitajte više sadržaja...
