Većina posmatrača u EU slaže se da je unija odškrinula vrata mogućnosti da pokaže kako inicijativa Obame zaslužuje da se ozbiljno razmotri. Ipak, članice EU nastoje da postignu zajednički stav oko sudbine Gvantanama i njegovih 245 zatvorenika. To je jedino pitanje ovakve važnosti gde EU može biti popustljiva u pronalaženju zajedničkog stava. U drugim Obaminim prioritetima – Avganistanu, Bliskom istoku ili Iranu – vlade EU će verovatno biti pod domaćim pritiskom, diplomatskom nemoći ili ekonomskim kalkulacijama.
Češko predsedništvo EU je u saopštenju 22. januara pozdravilo Obaminu odluku da zatvori Gvantanamo. Tada je rečeno da EU veruje da odluka ima sjajan simbolični i praktični značaj i da bi mogla da olakša jačanje transatlantske borbe protiv terorizma i bezbednosnu saradnju, zasnovanu na poštovanju medjuanrodnog prava i ljudskih prava.
Finski ministar spoljnih polsova Aleksadar Stub dolazeći na današnji sastanak opisao je situaciju kao nov početak:
“Amerikanci nam nisu dali nikakvu ponudu ili zahtev da prihvatimo bilo koga. Ali ja sam siguran da ćemo mi biti veoma pažljivi. Takodje mislim da je to političko pitanje – mi treba da se dogovorimo sa SAD. To je nov početak. Gvantanamo se zatvara i mi smo veoma zadovoljni time.”
Portugal, sa podrškom Španije, nametnuo je ovo pitanje za današnji sastanak. Ali zemlje veruju da EU mora da napravi zajednički gest i da ponudi prihvat onih zatvorenika koji ne mogu ili ne žele da ostanu u SAD, ili ne mogu da se vrate svojim zemljama zbog straha od represalija.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je danas uoči sastanka:
“Ovo je američki problem koji oni treba da reše, ali mi ćemo biti spremni da pomognemo ako je neophodno.”
Druge zemlje poput Švedske, Danske i Holandije protive se iz ideoloških razloga tvrdeći da bi prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama bila legimitizacija sumnjivih hapšenja i saslušanja praktikovanih u SAD u borbi protiv terorizma.
Vlade Francuske i Britanije čini se da su spremne da prihvate zatvorenike iz Gvantanama iako se zalažu za jedinstven evropski stav. S obzirom da je Velika Britanija već primila devet zatvorenika iz Gvantanama, inače britanskih državljana, šef dilomatije Dejvid Miliband kaže:
“Velika Britanija ima neka iskustva na ovom području. Mi smo već dali značajan doprinos u zatvaranju Gvantanama i spremni smo da podelimo naša iskustva u pitanju repatrijacije tih ljudi u one zemlje EU koje su na to spremne."
Irska je saopštila da je prihvatanje zatvorenika dobrovoljno a nemačka vlada je podeljena.
Češko predsedništvo EU je u saopštenju 22. januara pozdravilo Obaminu odluku da zatvori Gvantanamo. Tada je rečeno da EU veruje da odluka ima sjajan simbolični i praktični značaj i da bi mogla da olakša jačanje transatlantske borbe protiv terorizma i bezbednosnu saradnju, zasnovanu na poštovanju medjuanrodnog prava i ljudskih prava.
Finski ministar spoljnih polsova Aleksadar Stub dolazeći na današnji sastanak opisao je situaciju kao nov početak:
“Amerikanci nam nisu dali nikakvu ponudu ili zahtev da prihvatimo bilo koga. Ali ja sam siguran da ćemo mi biti veoma pažljivi. Takodje mislim da je to političko pitanje – mi treba da se dogovorimo sa SAD. To je nov početak. Gvantanamo se zatvara i mi smo veoma zadovoljni time.”
Portugal, sa podrškom Španije, nametnuo je ovo pitanje za današnji sastanak. Ali zemlje veruju da EU mora da napravi zajednički gest i da ponudi prihvat onih zatvorenika koji ne mogu ili ne žele da ostanu u SAD, ili ne mogu da se vrate svojim zemljama zbog straha od represalija.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je danas uoči sastanka:
“Ovo je američki problem koji oni treba da reše, ali mi ćemo biti spremni da pomognemo ako je neophodno.”
Druge zemlje poput Švedske, Danske i Holandije protive se iz ideoloških razloga tvrdeći da bi prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama bila legimitizacija sumnjivih hapšenja i saslušanja praktikovanih u SAD u borbi protiv terorizma.
Vlade Francuske i Britanije čini se da su spremne da prihvate zatvorenike iz Gvantanama iako se zalažu za jedinstven evropski stav. S obzirom da je Velika Britanija već primila devet zatvorenika iz Gvantanama, inače britanskih državljana, šef dilomatije Dejvid Miliband kaže:
“Velika Britanija ima neka iskustva na ovom području. Mi smo već dali značajan doprinos u zatvaranju Gvantanama i spremni smo da podelimo naša iskustva u pitanju repatrijacije tih ljudi u one zemlje EU koje su na to spremne."
Irska je saopštila da je prihvatanje zatvorenika dobrovoljno a nemačka vlada je podeljena.
