Dostupni linkovi

Sastanak šefova diplomatija EU u Briselu biće prva prilika da unija pozdravi početak mandata američkog predsednika Baraka Obame. Ali pre svega vlade zemalja EU pokazale su olakšanje odlaskom Džordža Buša iz Bele kuće, nadajući se da će ih novi američki predsednik konsultovati češće o pitanjima od zajedničkog interesa. Ipak, unija je podeljena oko toga da li kao pokazatelj dobrog gesta prema Obami, treba pristati na prihvatanje zatvorenika iz vojnog kampa Gvantanamo, koji Obama zatvara.

Većina posmatrača u EU slaže se da je unija odškrinula vrata mogućnosti da pokaže kako inicijativa Obame zaslužuje da se ozbiljno razmotri. Ipak, članice EU nastoje da postignu zajednički stav oko sudbine Gvantanama i njegovih 245 zatvorenika. To je jedino pitanje ovakve važnosti gde EU može biti popustljiva u pronalaženju zajedničkog stava. U drugim Obaminim prioritetima – Avganistanu, Bliskom istoku ili Iranu – vlade EU će verovatno biti pod domaćim pritiskom, diplomatskom nemoći ili ekonomskim kalkulacijama.

Češko predsedništvo EU je u saopštenju 22. januara pozdravilo Obaminu odluku da zatvori Gvantanamo. Tada je rečeno da EU veruje da odluka ima sjajan simbolični i praktični značaj i da bi mogla da olakša jačanje transatlantske borbe protiv terorizma i bezbednosnu saradnju, zasnovanu na poštovanju medjuanrodnog prava i ljudskih prava.

Finski ministar spoljnih polsova Aleksadar Stub dolazeći na današnji sastanak opisao je situaciju kao nov početak:

“Amerikanci nam nisu dali nikakvu ponudu ili zahtev da prihvatimo bilo koga. Ali ja sam siguran da ćemo mi biti veoma pažljivi. Takodje mislim da je to političko pitanje – mi treba da se dogovorimo sa SAD. To je nov početak. Gvantanamo se zatvara i mi smo veoma zadovoljni time.”

Portugal, sa podrškom Španije, nametnuo je ovo pitanje za današnji sastanak. Ali zemlje veruju da EU mora da napravi zajednički gest i da ponudi prihvat onih zatvorenika koji ne mogu ili ne žele da ostanu u SAD, ili ne mogu da se vrate svojim zemljama zbog straha od represalija.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana rekao je danas uoči sastanka:

“Ovo je američki problem koji oni treba da reše, ali mi ćemo biti spremni da pomognemo ako je neophodno.”

Druge zemlje poput Švedske, Danske i Holandije protive se iz ideoloških razloga tvrdeći da bi prihvatanje zatvorenika iz Gvantanama bila legimitizacija sumnjivih hapšenja i saslušanja praktikovanih u SAD u borbi protiv terorizma.

Vlade Francuske i Britanije čini se da su spremne da prihvate zatvorenike iz Gvantanama iako se zalažu za jedinstven evropski stav. S obzirom da je Velika Britanija već primila devet zatvorenika iz Gvantanama, inače britanskih državljana, šef dilomatije Dejvid Miliband kaže:

“Velika Britanija ima neka iskustva na ovom području. Mi smo već dali značajan doprinos u zatvaranju Gvantanama i spremni smo da podelimo naša iskustva u pitanju repatrijacije tih ljudi u one zemlje EU koje su na to spremne."

Irska je saopštila da je prihvatanje zatvorenika dobrovoljno a nemačka vlada je podeljena.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG