Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Danas je Svetski dan borbe protiv AIDS-a. Više od 30 miliona ljudi širom sveta živi sa virusom HIV-a, a gotovo isto toliko ljudi je do sada umrlo od te bolesti, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Kakvo je stanje u regionu jugoistoka Evrope?
U političkoj raspodeli kolača vlasti u Srbiji, iz mraka svekodnevno izviru nekadašnjie perjanice Miloševićevog režima, koje su upropastile zemlju i urušile ugled mnogih institucija. Povratak udarnika Socijalističke partije Srbije, nekih u stare, a nekih u nove fotelje mnogima ostavlja gorak ukus Srbije devedesetih.
Na trinaestu godišnjicu parafiranja Dejtonskog sporazuma, nova demokratska vlast u Srbiji nastavlja nastojanja bivšeg premijera Vojislava Koštunice da sa Republikom Srpskom uspostavi što čvršće veze. Iako se pozivaju na dosledno sprovođenje Dejtonskog sporazuma, stalno se vraća pitanje da li odnos Beograda prema Banjaluci dovodi u pitanje teritorijalni integritet susedne BiH.
Usred mirnodopskih vremena Srbija je, skoro isto kao i u ratnom metežu, u lošim odnosima sa ostatkom sveta. Tako ponašanje i retoriku Beograda, pre svih šefa diplomatije Vuka Jeremića, ocenjuju zapadni mediji. Koliko su razlozi na koje se Srbija poziva u zaoštravanju odnosa, pre svega sa svojim susedima, opravdanje za poruke koje neke podsećaju na one uoči ratova devedesetih?
Za razliku od prethodne posete glavnog haškog tužioca Serža Bramerca Beogradu, kada su ga srpski zvaničnici dočekali sa velikim optimizmom, i uvereni da će nakon izručenja Radovana Karadžića njegov izveštaj o saradnji Srbije biti pozitivan, ovoga puta su nešto oprezniji. Iako veruju da Bramerc iz Beograda odlazi zadovoljan, bez izručenja Ratka Mladića ne može se očekivati pozitivan izveštaj.
U Beogradu su riječi hrvatskog predsjednika Stjepana Mesića da odnosi izmedju Srbije i Hrvatske stagniraju, dočekane uz oštre tonove i ocjene da je Zagreb isključivi krivac za takvu situaciju. Analitičari, suglasni u ocjeni da odnosi Beograda i Zagreba idu silaznom putanjom, smatraju da "svađalačka" retorika srpskih vlasti svakako neće doprinijeti njihovom poboljšanju.
Posle pobede Baraka Obame, vlasti u Beogradu očekuju bolje odnose sa SAD. Iako smatraju da će rezultat američkih izbora osetiti i građani Srbije, analitičari se slažu da promena u Vašingtonu neće uticati na politiku te zemlje prema zapadnom Balkanu.
Bivši kapetan JNA Miroslav Radić, koga je Haški tribunal oslobodio optužbi za ratne zločine u Vukovaru 1991, tuži Srbiju zbog vremena provedenog u pritvoru Haškog suda i pretrpljene duševne boli. Može li Radić od Srbije da naplati odštetu od gotovo 600.000 evra, koliko traže njegovi advokati?
Linija Karlovac-Karlobag-Virovitica, koju je kao granicu "Velike Srbije" označio Vojislav Šešelj, nije u programu njegovih dojučerašnjih najbližih saradnika. Nova stranka Tomislava Nikolića i Aleksandara Vučića danas je ocenjuje kao neozbiljnu i nerealnu. Da li ovo označava i kraj opasne ideje o "velikoj Srbiji"?
Tri nevladine organizacije iz Zagreba, Sarajeva i Beograda iniciraće u državama bivše Jugoslavije parlamentarne rasprave o osnivanju zajedničke komisije za utvrđivanje ratnih zločina. Fond za humanitarno pravo iz Srbije najavljuje da će, uz pomoć partnera iz regiona, za ovu inicijativu prikupiti milion potpisa. Da li će ona dobiti podršku građana i vlasti u Srbiji?
Sinod Srpske pravoslavne crkve potvrdio je da je patrijarh Pavle zbog zdravstvenih razloga podneo molbu za povlačenje iz aktivne službe. Molba će biti razmotrena na zasedanju Sabora 11. novembra, i ukoliko bude usvojena, istog dana biraće se novi patrijarh.
Ni 16 godina posle otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina, članovi porodica ne znaju gde su njihovi posmrtni ostaci. I ovu godišnjicu obeležili su na mestima bez spomenika, sa njima nije bio niko od zvaničnika iz Srbije, a nadležni u Beogradu ne odgovaraju na pitanje hoće li porodice žrtava dobiti novčano obeštećenje za patnje kroz koje prolaze svih ovih godina.
Grupa intelektualaca, poznatih po desničarskim, nacionalističkim stavovima osamdesetih i devedesetih godina, uputila je otvoreno pismo predsedniku, premijeru i poslanicima Skupštine Srbije, ovoga puta zabrinuta za sudbinu Vojvodine. Povod je Predlog statuta, koji je u vojvođanskom parlamentu usvojen zajedničkim glasovima Mađarske koalicije, demokrata i socijalista.
Vlada Srbije jednoglasno je odlučila da Srbija od 1. janaura sledeće godine počne da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU. Sporazum obuhvata smanjivanje carina za uvoz proizvoda iz EU po fazama što bi trebalo da doprinese većoj konkurenciji na srpskom tržištu i omogući građanima da kupuju robu iz EU po nižim cenama. Brisel pozdravlja odluku Vlade u Beogradu.
Uz inicijativu javnog tužioca Srbije da Ustavni sud zabrani delovanje organizacije 'Nacionalni stroj', u skupštinsku proceduru ušao je i predlog Zakona o zabrani svih neonacističkih ili fašističkih organizacija, koji su podneli poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Nakon zapaljivih izjava političara u Beogradu, ali i insistiranja predstavnika vlasti da je za crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova odgovoran, preciznije ‘kriv’ režim, a ne narod, postavlja se pitanje koliko je Srbija doprinela razdoru koji je kulminirao neredima u Podgorici.
Skup "Antifašističke kampanje" pod sloganom "Neće proći", završen je u Beogradu bez većih incidenata. Jake policijske snage sprečile su ultradesničarski "Pokret 1389", da priđe antifašistima kada su krenuli u protestnu šetnju. Prema nezvaničnim informacijama, zbog sumnje da bi mogli da izazovu nerede, privedeno je tridesetak ultradesničara.
Nakon što ih je Vlada Srbije proglasila za 'persone non-grata', ambasadori Crne Gore i Makedonije napuštaju Beograd. Mada srpske vlasti tvrde da je ova oštra mera primenjena zato što su zemlje susedi priznale Kosovo samo dan pošto je u Ujedinjenim nacijama prošla inicijativa Beograda, postavlja se pitanje da li je ovaj, nikada do sada primenjen, potez ishitren, te da li se, kada je reč o susedima, diplomatija zasniva na emocijama? Tim pre ako se ima u vidu da je Srbija u istom danu odlučila da vrati svoje ambasadore u sve zemlje iz kojih su opozvani nakon odluka o priznanju Kosova.
Pokret "Antifašistička kampanja" organizovaće u subotu u centru Beograda protest koji je zakazan kao odgovor na, u istom danu najavljeno, okupljanje ultradesničarskih organizacija.
Predstavnici nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava i pojedine opozicione stranke u Srbiji ponovo su na meti napada. S obzirom na to da tabolidi, uz pretnje i uvrede, objavljuju i kućne adrese ne čudi to što su predsednicu Helsinškog odbora Sonju Biserko u nedelju ispred stana, dočekala dvojica nepoznatih muškaraca, uz psovke i uvrede. Istovremeno, celokupna arhiva članstva Liberalno demokratske partije našla se tokom vikenda u rukama onih koji su demolirali njihove prostorije u Novom Sadu.
Učitajte više sadržaja...
