Hapšenje Karadžića jeste bilo dovoljno da SAD odobre dodatnih 5 miliona dolara pomoći Srbiji, ali ne i da Holandija da pristanak na primenu prelaznog Sporazuma sa EU.
Bramercova poseta Beogradu prvobitno je bila zakazana za 22. jul, ali je odložena jer je dan ranije uhapšen Radovan Karadžić. Portparolka Haškog tužilaštva Olga Kavran kaže za naš program da će Bramerc sa zvaničnicima u Beogradu razmotriti dalje korake u saradnji:
Bramercova poseta Beogradu prvobitno je bila zakazana za 22. jul, ali je odložena jer je dan ranije uhapšen Radovan Karadžić. Portparolka Haškog tužilaštva Olga Kavran kaže za naš program da će Bramerc sa zvaničnicima u Beogradu razmotriti dalje korake u saradnji:
“Dakle, pitanja pristupa dokumentima i arhivama, pitanje pristupa i zaštite svedoka, i naravno potraga za preostala dva begunca. Gospodin Bramerc će svoj sledeći izveštaj Savetu bezbednosti podneti u decembru, tako da je rano za bilo kakve spekulacije. On je, naravno, pozitivno komentarisao hapšenja koja su se dogodila, i sada dolazi u Beograd da se sastane sa novim članovima Akcionog tima.”
Iako izveštaj, od kojeg zavisi da li će Srbiji biti odobrena primena prelaznog Sporazuma sa Evropskom unijom, Bramerc podnosi tek u decembru, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić smatra da evropski zvaničnici neće čekati kraj godine. Uveravajući da Srbija nikada nije bila u boljoj poziciji u pogledu saradnje sa Hagom, Ljajić kaže da glavni tužilac, na upit evropskih zvaničnika, može dati svoje mišljenje odmah posle posete Beogradu:
“Misamo očekujemo objektivnost i realnu ocenu. Očekujemo da se konstatuje ono što su već činjenice, da smo pokazali apsolutnu političku volju i spremnost da se ove obaveze završe. Pokazali smo odlučnost da u kritičnim momentima možemo da preduzimamo i takve akcije kao što je bilo hapšenje Radovana Karadžića. I mada bi neki voleli da čekaju do decembra, ovoga puta imamo veliku većinu zemalja koje podržavaju Srbiju u njenim naporima da se ove obaveze okončaju i da ubrzo nastavimo ka evropskim integracijama.”
Holandija, međutim, i uoči ove odluke EU ostaje pri stavu da bez hapšenja Ratka Mladića ili ocene glavnog tužioca da Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom neće dati zeleno svetlo za primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Iako Ljajić očekuje da će do konačne odluke u Briselu Holandija izbalansirati svoj stav, Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose navodi kako nije siguran da će Sporazum uskoro stupiti na snagu:
“Bez obzira na to što u Briselu postoji dobro raspoloženje prema Vladi Srbije i njenoj politici, ova tema neće biti zatvorena sve dok se proces saradnje sa Hagom ne dovede do kraja. Dosadašnja praksa je pokazala da Holandija veoma teško menja svoje stavove, i može se desiti da Sporazum u septembru ne stupi na snagu, već da odluka bude odložena do momenta kada bi se obaveze ispunile do kraja.”
I dok se čeka ocena glavnog tužica, a potom i odluka Brisela o daljim evropskim integracijama, pozitivan signal za Srbiju stiže iz Vašingtona. Naime, nakon hapšenja Radovana Karadžića, američka državna sekretarka Kondoliza Rajs donela je odluku da Srbiji odobri pomoć u iznosu od pet miliona dolara. U izjavi za Radio Slobodna Evropa, ovaj potez američke administracije pojašnjava portparolka ambasade SAD Rajan Haris:
“Svake godine, sekretarka zadržava deset odsto od pomoći koja je namenjena Srbiji, i u zavisnosti od procene saradnje sa Hagom, ta pomoć joj se uručuje. Ove godine je, nakon izručenja Radovana Karadžića, sekretarka zaključila da je Srbija ispunila uslov za dodatnu pomoć.”
“Svake godine, sekretarka zadržava deset odsto od pomoći koja je namenjena Srbiji, i u zavisnosti od procene saradnje sa Hagom, ta pomoć joj se uručuje. Ove godine je, nakon izručenja Radovana Karadžića, sekretarka zaključila da je Srbija ispunila uslov za dodatnu pomoć.”
