Dostupni linkovi

Pomaganje ili odmaganja Beograda kosovskim Srbima


Kosovska Mitrovica, Foto: Ricki Green

Predstavnici vlasti u Beogradu i zvaničnici UNMIK-a ni tokom trećeg susreta, u poslednjih mesec i po dana, nisu postigli dogovor o povratku Srba u Kosovsku policijsku službu i vraćanju pravosudnih organa na sever Kosova. Vlada Srbije podržava povratak srpskih policajaca samo pod uslovom da budu pod komandom misije Ujedinjenih nacija i odbija bilo kakve kontakte da predstavnicima EULEKS-a. Koliko ovakav pristup vlasti u Beogradu može doprineti poboljšanju položaja Srba na Kosovu?

U šturom saopštenju nakon susreta ministra za Kosovo Gorana Bogdanovića i zvaničnika UNMIK-a Nikolasa Hejsona navodi se da su razmenjeni utisci o dešavanjima na Kosovu, te da su obe strane iznele svoje stavove koji se tiču problema sa kojima se suočava srpsko stanovništvo. Ovaj susret bio je nastavak dijaloga međunarodne misije sa Vladom Srbije o policiji i pravosuđu, odnosno pitanjima koja je kao problematična istakao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, odobravajući rekonfiguraciju UNMIK-a. Uoči sastanka, Bogdanović je ponovio stav Vlade Srbije kojim se odbacuje odluka da EULEX počne preuzimanje obaveza UNMIK-a. On je istakao punu podršku stavovima Srba koji su napustili Kosovsku policijsku službu da mogu da se vrate, ali pod komandom Međunarodne policije.

Istovremeno, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović izjavio je da najviši predstavnici vlasti Srbije neće službeno kontaktirati sa EULEKS-om jer je ta misija nelegalna i na Kosovo dolazi mimo Saveta bezbednosti i bez saglasnosti Srbije.

Oštro protivljenje uspostavljanju misije EU iznosi i funkcioner Demokratske stranke Srbije i bivši ministar za Kosovo Slobodan Samardžić, koji se zalaže za kontinuitet politike bivše Vlade Srbije:

"U ovom trenutku Srbija gotovo da nema sredstava, diplomatskih, pravnih i političkih, da se tome odupre. Ali, po našem čvrstom uverenju Srbija ne čini ono što bi mogla da čini, ono što je u domenu njenih mogućnosti, da to spreči, a to je da nastavi da vodi svoju politiku na Kosovu i Metohiji, što znači da jača svoje institucije, da ulaže na Kosovu i Metohiji i da bude stalno prisutna. Ono što se može sačuvati u ovom trenutku, i što jeste sačuvano, treba još čvršće vezati za Srbiju."

Komentarišući stavove bivših i aktuelnih zvaničnika Vlade Srbije, potpredsednica Srpskog nacionalnog veća na Kosovu Rada Trajković kaže za naš program da takav pristup i odbijanje komunikacije sa EULEX-om neće doneti ništa dobro Srbima na Kosovu i upozorava da Beograd mora da promeni stav prema misiji EU:

"Mislim da su i oni koji to govore i nude ta rešenja sasvim sigurni, s obzirom da žive na prostoru Kosova i Metohije, da ta rešenja neće dovesti do poboljšanja života srpske zajednice. Koliko god o tome govorili, mislim da će srpski narod biti potpuno usmeren prema EULEKS-u koji će biti na terenu, da mu se obrati za sve ono što su njegovi stvarni problemi."

Sve diplomatske aktivnosti Vlade u Beogradu, pa i kontakte sa predstavnicima misije Ujedinjenih nacija, treba posmatrati u kontekstu nastojanja Srbije da se o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde, ocenjuje Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose:

"Mislim da dosta stvari koje se dešavaju na Kosovu, a o čemu je posebno bilo reči u kontaktima sa UNMIK-om, zavisi od toga kako će se dalje razvijati situacija u Ujedinjenim nacijama. Pre svega, da li će se zatražiti mišljenje Međunarodnog suda pravde ili taj srpski predlog neće proći, a u slučaju da taj predlog prođe, kako će se izjasniti Međunarodni sud pravde, bez obzira što bi to bilo savetodavno i neobavezujuće mišljenje."

Lazić zaključuje da će konkretni životni problemi sa kojima se suočavaju Srbi na Kosovu ipak navesti vlasti u Beogradu da izađu iz začaranog kruga uslovljavanja i pronađu rešenje koje bi bilo prihvatljivo svim stranama:

"Ne kažem da se to može brzo desiti, ali mi se čini da će se, dugoročnije posmatrano i u kontekstu diplomatske aktivnosti koje sprovodi Srbija, naći modus vivendi koji bi zadovoljio sve strane."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG