Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Prvi načelni pregovori Srbije i Crne Gore o dvojnom državljanstvu počeli su u Beogradu, susretom ministara unutrašnjih poslova dveju zemalja. Iako se predlozi Beograda i Podgorice bitno razlikuju, Ivica Dačić i Jusuf Kalamperović veruju u mogućnost dogovora. Prema srpskom zakonu, dvojno državljanstvo mogu imati svi Srbi van granica Srbije bez odricanja od stranog, dok je crnogorski veoma restriktivan.
Predstavnici Vlade Srbije i italijanske "Fijat grupe" potpisali su u Beogradu Ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku "Zastava". U Vladi Srbije ocenjuju da se radi o najvećem ugovoru koji zemlja potpisuje u oblasti industrijskog razvoja, dok u Kragujevcu događaj nazivaju poslom stoleća.
Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je iz Njujorka države regiona, koje još nisu priznale Kosovo, da Beograd neće imati razumevanja ukoliko se odluče na takav korak. Istovremeno, Tadić je na marginama zasedanja Generalne skupštine UN, izrazio očekivanje da će se pitanje Kosova vratiti za pregovarački sto.
Povlašćen tretman Srpske pravoslavne crkve, problematičan Zakon o verskim zajednicama i neregulisan pravni status ukazuju na to da su pripadnici verskih manjina u Srbiji izloženi različitim vidovima diskriminacije.
Rok za ukidanje viza građanima Srbije još jednom je prolongiran, do sredine 2009. I dok je osamdeset odsto posla za to na Srbiji, pre svega na parlamentu, neophodni zakoni još uvek se ne nalaze na dnevnom redu jer srpska skupština ima preča posla, poput potvrđivanja kontinuiteta državne politike prema Kosovu, ali i zahteva za smenu predsednice parlamenta. I dok je vicepremijer Božidar Đelić sada već skoro večiti optimista da će poslanici obaviti svoj posao, poruke iz redova opozicije nisu obećavajuće.
U Briselu danas nije donesena odluka o davanju "zelenog svetla" Srbiji za trgovinski sporazum sa Evropskom unijom. Odbijanje Holandije da se priključi ostalim članicama Unije i odblokira proces u Beogradu se doživljava kao nepravda. Sledeća šansa je decembar ove godine, ali ekonomisti upozoravaju da se u međuvremenu gubi niz prednosti.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc stiže u sredu u Beograd, a srpski zvaničnici dočekuju ga sa velikim optimizmom, uvereni da će, nakon izručenja jednog od preostalih najtraženijih haških begunaca Radovana Karadžića, njegov izveštaj o saradnji Beograda sa Hagom biti pozitivan.
Posle više od mesec dana pauze, poslanici Skupštine Srbije seli su u klupe, ali se, kako se i očekivalo, ne raspravlja o tačkama dnevnog reda. Umesto ratifikacije važnih sporazuma, sa skupštinske govornice mogle su se čuti nove kletve i uvrede Radikala na račun predsednika Srbije Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke.
Deo zaostavštine prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića uključen je u građu Arhiva Srbije. Dokumente je predala supruga pokojnog premijera Ružica Đinđić, a u dogovoru sa njom, Arhiv će odlučiti o daljoj sudbini zaostavštine. Iako ističu značaj ovog događaja, istoričari ocenjuju da će proći još puno vremena dok ne budu uklonjene sve dileme i optužbe koje, i pet godina nakon njegove smrti, prate lik i delo Zorana Đinđića.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin doputovao je u Beograd kako bi procenio situaciju pre podnošenja Evropskoj uniji nacrta izveštaja o Srbiji. Kacin je poručio da je preduslov za usvajanje ovog izveštaja ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU u srpskom parlamentu
Predstavnici vlasti u Beogradu i zvaničnici UNMIK-a ni tokom trećeg susreta, u poslednjih mesec i po dana, nisu postigli dogovor o povratku Srba u Kosovsku policijsku službu i vraćanju pravosudnih organa na sever Kosova. Vlada Srbije podržava povratak srpskih policajaca samo pod uslovom da budu pod komandom misije Ujedinjenih nacija i odbija bilo kakve kontakte da predstavnicima EULEKS-a. Koliko ovakav pristup vlasti u Beogradu može doprineti poboljšanju položaja Srba na Kosovu?
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović najavljuje da će u nastavku sednice parlamenta, koja je krajem jula prekinuta zbog političkih tenzija u zemlji, koristiti novu taktiku kako bi sprečila opstrukciju i omogućila usvajanje niza važnih zakona.
Pošto je i pismeno obavestio Haški tribunal da će tokom celog suđenja zastupati sam sebe, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je od Tribunala da za svedoka pozove bivšeg američkog izaslanika za Balkan Ričarda Holbruka.
U Beogradu je nakon hapšenja Radovana Karadžića smesta smišljeno kako to i naplatiti. Posle prave pomame za suvernirima posvećenim haškim optuženicima, jedna turistička agencija ovih dana je panoramsko razgledanje grada obogatila obilaskom mesta u kojima je Karadžić boravio kao haški begunac Dragan Dabić.
Danas se navršava 13 godina od hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, tokom koje je iz Hrvatske proterano oko 200.000 Srba. Predstavnici takozvane Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, radikala i nacionalističkih organizacija iskoristili su ovu priliku da poruče da će Srbi ‘osloboditi i vratiti Krajinu’, a državni vrh još jednom je optužio Hrvatsku da nije uputila izvinjenje za zločine koji su učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda.
Poslanici Skupštine Srbije neće se sastajati do 2. septembra zbog političkih tenzija u zemlji nastalih nakon hapšenja Radovana Karadžića. Iako je vanredna sednica, na kojoj bi se raspravljalo o ratifikaciji Sporazuma sa Evropskom unijom i sa Rusijom, trebalo da bude nastavljena u ponedeljak, šefovi poslaničkih grupa zaključili su da ne postoje uslovi za rad parlamenta. Istovremeno, radikali i narodnjaci najavljuju mogućnost ujedinjenja u cilju raspisivanja novih izbora u Srbiji.
Punih 13 godina posle podizanja optužnice za ratne zločine, nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić pojavio se pred sudskim većem Haškog tribunala. On je odbio da se izjasni o optužnici jer, kako je rekao, čeka da mu bude dostavljena nova koju priprema Tužilaštvo. Može li suđenje koje sledi srušiti mit o Karadžiću kao srpskom heroju u delu javnosti koja ga takvim još uvek tako doživljava?
U neredima u Beogradu, tokom i posle mitinga podrške Radovanu Karadžiću, povređeno je 80 ljudi, od čega 54 policajca i 26 civila. Dok zvaničnici i analitičari smatraju da punu odgovornost za sukobe demonstranata sa policijom snosi Srpska radikalna stranka, kao organizator mitinga, te da je policija dobro reagovala na napade huligana, iz ove stranke optužuju predsednika Srbije Borisa Tadića da je „lično isprovocirao i organizovao sve što je bilo loše na mitingu”.
Haški tribunal potvrdio je da je nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prebačen u pritvor u Sheveningenu.
Grupa učesnika protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića izdvojila se u utorak uveče od učesnika protesta na Trgu Republike i sukobila se sa policijom. Povređeno je 46 lica, od toga 25 pripadnika policije, 19 građana i dva novinara saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Učitajte više sadržaja...
