Dostupni linkovi

Deo Đinđićeve zaostavštine predat Arhivu


Zoran Đinđić

Deo zaostavštine prvog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića uključen je u građu Arhiva Srbije. Dokumente je predala supruga pokojnog premijera Ružica Đinđić, a u dogovoru sa njom, Arhiv će odlučiti o daljoj sudbini zaostavštine. Iako ističu značaj ovog događaja, istoričari ocenjuju da će proći još puno vremena dok ne budu uklonjene sve dileme i optužbe koje, i pet godina nakon njegove smrti, prate lik i delo Zorana Đinđića.

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić potvrdio za naš program da je ta institucija primila deo zaostavštine nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića. On navodi da za sada ne može da govori o sadržini dokumentacije, ali najavljuje da bi, u dogovoru sa suprugom pokojnog premijera Ružicom Đinđić, uskoro mogla da bude prezentovana javnosti:

"Ovo nije dokumentacija koja je nastala radom kabineta. Ovo je dokumentacija koja se nalazila u ličnom posedu porodice. To su lična dokumenta pokojnog premijera za koja je gospođa Ružica Đinđić, imajući odnos prema istoriji, dokumentu i pre svega prema ovoj ustanovi, odlučila da preda tamo gde je tim dokumentima zaista i mesto. Ceo materijal, najvredniji deo materijala će biti predstavljen javnosti – ne znam u kom vidu, možda kao neka izložba. Ne znam još datum ali može da se desi da to bude povodom godišnjice premijeru, u martu mesecu."

Istoričarka Ljubinka Trgovčević objašnjava za naš program značaj odluke da se Đinđićevi dokumenti nađu u srpskom Arhivu:

"Sve ličnosti kao i institucije koje su imale neko mesto u istoriji treba da vode računa o tome da neko jednog dana treba da o tome istražuje potpuno neutralno. Zbog toga je veoma važno da sva dokumenta koja se odnose na ključne ličnosti u našim političkim promenama, kao što je pre svega bio bivši premijer Zoran Đinđić, budu u Arhivu."

Beograđani sa kojima smo razgovarali smatraju da će istraživanja u Arhivu Srbije doprineti tome da javnost stekne pravu sliku o Zoranu Đinđiću:

"On je bio značajan čovek, imao je svoju ulogu. Da li ja njega volim ili ne to je druga priča, ali je on deo istorije."

"Mi smo imali takvog i nećemo više da imamo."

"Mislim da bi doprinelo da potpuno bude dostupno zato što javnost u Srbiji još uvek ima potpuno pogrešno mišljenje o Zoranu Đinđiću. Srbija je doživela jedan veliki udarac od kada je izgubila Đinđića."

Međutim, ima i onih koji su mišljenja da pokojnom premijeru Srbije nije ni mesto u arhivskoj građi:

"Mislim da je suviše rano da se o tome procenjuje i da to bude tamo."

"Ne želim o tome."

Upravo zato, Ljubinka Trgovčević naglašava da se arhiviranjem zaostavštine srpskog premijera ne uklanjaju dileme i optužbe koje, i pet godina nakon ubistva, prate lik i delo Zorana Đinđića:

"Da bi se o jednoj ličnosti govorilo potrebno je da prođe određeno vreme, da se smire strasti da bi se dobilo na jednoj objektivnosti. O jednoj ličnosti ne može da sudi samo njegova privatna ostavština. Potrebna su velika istraživanja i u zemlji i u inostranstvu da bi se takva ličnost osvetlila. Dakle, ovo je samo jedan korak, veoma važan korak koji će doprineti da se jednog dana da potpuna slika o Zoranu Đinđiću."


Zoran Đinđić izabran je za premijera Srbije 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima. Posle dve godine, 12. marta 2003., ubijen je ispred zgrade Vlade Srbije. Nakon tri i po godine suđenja, izrečena je presuda kojom je bivši komandant JSO Milorad Ulemek osuđen na 40 godina zatvora zbog organizacije ubistva, a kao neposredni izvršilac ubistva na 40 godina zatvora osuđen je i bivši zamenik komandanta Jedinice Zvezdan Jovanović. Na dugogodišnje zatvorske kazne osuđeno je sedam pripadnika kriminalnog "zemunskog klana", pripadnik JSO Željko Tojaga i bivši radnik BIA Branislav Bezarević.

Advokat Nikola Barović zaključuje da je ovim suđenjem dokazano da je reč o ubistvu institucije promena u Srbiji:


"Ono je potvrdilo da i sudska vlast, kao jedna od triju u državi, u tom postupku koja kontradiktori, i zločinac ima pravo da iznese svoju argumentaciju. Pokazalo je da je u pitanju zločin i da to jeste bila borba protiv promena i da je zapravo Đinđić ipak pobedio."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG