Odbijanje Holandije da se priključi većini članica EU u odluci da odblokiraju prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, zvaničnici u Beogradu doživljavaju kao nepravdu, ali ističu da će nastaviti rad na procesu integracija i saradnji sa Haškim tribunalom. Sledeća šansa za eventualnu odluku o primeni trgovinskog Sporazuma je decembar, ali ekonomisti navode da građani Srbije do tada gube niz pogodnosti.
Optimizam srpskih zvaničnika kada je reč o mogućnosti odmrzavanja Privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom naglo je splasnuo dan uoči zasedanja Saveta ministara EU. Tako je potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić, koji je svakodnevno uveravao da 15. septembra stiže zeleno svetlo za trgovinski sporazum, neposredno pred put u Brisel izjavio kako poslednje informacije nisu povoljne, te da je mala verovatnoća da će Sporazum biti odblokiran. Ocenio je da bi u tom slučaju EU učinila nepravdu Srbiji:
“Ne bi to bila ni prva, a verovatno ni poslednja nepravda, ali to nije razlog da se promeni strateški kurs naše zemlje.”
Da će Srbija nastaviti da radi na procesu evropskih integracija, ali i ispunjavanju Haških obaveza poručuje i predsednik Srbije Boris Tadić:
“Imaćemo problema da objasnimo našoj javnosti ovakav pristup Holandije, ili nekih retkih država Evropske unije, ali moramo da se suočimo sa realnošću. Mi ćemo da nastavimo sve što je u našoj nadležnosti, nastavićemo saradnju sa Haškim tribunalom i Srbija će kroz proces reformi bivati sve bliže svim evropskim standardima, i na kraju će to pitanje integracija u EU biti tehničko pitanje.”
Sledeća šansa za eventualnu odluku o primeni trgovinskog Sporazuma sa Srbijom je u decembru, kada se održava Samit EU, kaže za naš program šefica Vladine kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević, ali ističe da je odlaganje izuzetno loše za Srbiju jer:
„Gubi tri meseca prilagođavanja i usklađivanja, tri meseca u smislu dobijanja statusa kandidata, tri meseca koja dosta mogu da znače i u smislu osećanja i jačanja pripadnosti i shvatanja da jesmo Evropljani.“
Beograd je uoči sastanka ministara EU nade polagao u glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca. Procenjivalo se da bi njegova pozitivna ocena prošlonedeljne posete Srbiji, mogla da bude ključni argument protiv tvrdog stava Holandije da vlada u Beogradu još nije ostvarila punu saradnju sa Hagom. Međutim, iako je pohvalio napredak koji uključuje hapšenje Stojana Župljanina i Radovana Karadžića, Bramerc je srpskim vlastima tada ipak poručio:
“Hapšenje dva preostala begunca još uvek ostaje ključni cilj za našu punu saradnju.”
I upravo je takva puna saradnja ono od čega ne odustaje Holandija, uprkos stavu većine zemalja EU, koje smatraju da je hapšenje Karadžića dovoljno poboljšanje saradnje Beograda sa Hagom za realizaciju trgovinskog dela sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kritikujući Holandiju, predsednica Beogradskog fonda za politicku izuzetnost Sonja Liht ističe da posledice njene odluke neće biti loše samo za Srbiju, već i za ceo region:
“I ovako ceo region Zapadnog Balkana i dalje, da tako kažem, grca u brizi oko toga kako će ići približavanje evropskim integracijama, naročito posle Lisabonskog ugovora. To sa sobom nosi određene probleme i za stabilnost regiona, ali pre svega za njegov ekonomski i politički razvoj. Zato i dalje ne mogu da verujem da će se pokazati takva kratkovidost i takav nedostatak vizije gde, ne samo Balkan, nego cela Evropa treba da idu.”
I dok se čeka decembar, kao sledeći termin razmatranja odluke o primeni trgovinskog Sporazuma, ekonomisti upozoravaju da će se posledice odlaganja osetiti na polju cena, deviznog kursa i kreditnog rejtinga zemlje u inostranstvu. Direktor Centra za tržišna istraživanja Miroslav Prokopijević:
“Građani Srbije će niz roba plaćati skuplje nego što bi plaćali jer bi u međuvremenu stupilo na snagu snižavanje carina koje bi dalo mogućnost da neke robe ovde pojeftine.”
Prokopijević zaključuje da će, pored završetka saradnje sa Haškim tribunalom, Srbija do decembra morati da radi na rešavanju još nekoliko krupnih problema:
„Status EULEX-a, tužba Srbije protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, gasni aranžman sa Rusijom... Sve su to neke stvari koje moraju da se izbistre, i naravno povrh svega, da li srpska Vlada, koja je reklamirana kao proevropska, radi ikakve reforme ili ne radi. Znači, sve će to biti neki faktori koji će uticati na to šta će se događati u narednom periodu.“
Optimizam srpskih zvaničnika kada je reč o mogućnosti odmrzavanja Privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom naglo je splasnuo dan uoči zasedanja Saveta ministara EU. Tako je potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić, koji je svakodnevno uveravao da 15. septembra stiže zeleno svetlo za trgovinski sporazum, neposredno pred put u Brisel izjavio kako poslednje informacije nisu povoljne, te da je mala verovatnoća da će Sporazum biti odblokiran. Ocenio je da bi u tom slučaju EU učinila nepravdu Srbiji:
“Ne bi to bila ni prva, a verovatno ni poslednja nepravda, ali to nije razlog da se promeni strateški kurs naše zemlje.”
Da će Srbija nastaviti da radi na procesu evropskih integracija, ali i ispunjavanju Haških obaveza poručuje i predsednik Srbije Boris Tadić:
“Imaćemo problema da objasnimo našoj javnosti ovakav pristup Holandije, ili nekih retkih država Evropske unije, ali moramo da se suočimo sa realnošću. Mi ćemo da nastavimo sve što je u našoj nadležnosti, nastavićemo saradnju sa Haškim tribunalom i Srbija će kroz proces reformi bivati sve bliže svim evropskim standardima, i na kraju će to pitanje integracija u EU biti tehničko pitanje.”
Sledeća šansa za eventualnu odluku o primeni trgovinskog Sporazuma sa Srbijom je u decembru, kada se održava Samit EU, kaže za naš program šefica Vladine kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević, ali ističe da je odlaganje izuzetno loše za Srbiju jer:
„Gubi tri meseca prilagođavanja i usklađivanja, tri meseca u smislu dobijanja statusa kandidata, tri meseca koja dosta mogu da znače i u smislu osećanja i jačanja pripadnosti i shvatanja da jesmo Evropljani.“
Beograd je uoči sastanka ministara EU nade polagao u glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca. Procenjivalo se da bi njegova pozitivna ocena prošlonedeljne posete Srbiji, mogla da bude ključni argument protiv tvrdog stava Holandije da vlada u Beogradu još nije ostvarila punu saradnju sa Hagom. Međutim, iako je pohvalio napredak koji uključuje hapšenje Stojana Župljanina i Radovana Karadžića, Bramerc je srpskim vlastima tada ipak poručio:
“Hapšenje dva preostala begunca još uvek ostaje ključni cilj za našu punu saradnju.”
I upravo je takva puna saradnja ono od čega ne odustaje Holandija, uprkos stavu većine zemalja EU, koje smatraju da je hapšenje Karadžića dovoljno poboljšanje saradnje Beograda sa Hagom za realizaciju trgovinskog dela sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Kritikujući Holandiju, predsednica Beogradskog fonda za politicku izuzetnost Sonja Liht ističe da posledice njene odluke neće biti loše samo za Srbiju, već i za ceo region:
“I ovako ceo region Zapadnog Balkana i dalje, da tako kažem, grca u brizi oko toga kako će ići približavanje evropskim integracijama, naročito posle Lisabonskog ugovora. To sa sobom nosi određene probleme i za stabilnost regiona, ali pre svega za njegov ekonomski i politički razvoj. Zato i dalje ne mogu da verujem da će se pokazati takva kratkovidost i takav nedostatak vizije gde, ne samo Balkan, nego cela Evropa treba da idu.”
I dok se čeka decembar, kao sledeći termin razmatranja odluke o primeni trgovinskog Sporazuma, ekonomisti upozoravaju da će se posledice odlaganja osetiti na polju cena, deviznog kursa i kreditnog rejtinga zemlje u inostranstvu. Direktor Centra za tržišna istraživanja Miroslav Prokopijević:
“Građani Srbije će niz roba plaćati skuplje nego što bi plaćali jer bi u međuvremenu stupilo na snagu snižavanje carina koje bi dalo mogućnost da neke robe ovde pojeftine.”
Prokopijević zaključuje da će, pored završetka saradnje sa Haškim tribunalom, Srbija do decembra morati da radi na rešavanju još nekoliko krupnih problema:
„Status EULEX-a, tužba Srbije protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, gasni aranžman sa Rusijom... Sve su to neke stvari koje moraju da se izbistre, i naravno povrh svega, da li srpska Vlada, koja je reklamirana kao proevropska, radi ikakve reforme ili ne radi. Znači, sve će to biti neki faktori koji će uticati na to šta će se događati u narednom periodu.“
