Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Pobeda Borisa Tadića znači da je Srbija odabrala budućnost i da nema povratka na devedesete godine, kaže Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Srbija je i dalje zemlja pravno nesavladane prošlosti, ništa nije dovedeno do kraja, a mnogo toga nije ni započeto, jedan je od zaključaka skupa “Prevazilaženje loše prošlosti – Srbija sa ili bez budućnosti”.
Predsednički izbori 3. februara u Srbiji, na kojima će građani odlučivati između radikala Tomislava Nikolića i demokrate Borisa Tadića, označavaju se u pojedinim analizama i kao referendum u određivanju puta kojim će Srbija ići, pre svega kada je reč o evropskim integracijama, te da su u tom smislu ovi izbori odlučujući.
U Beogradu različite reakcije na ponudu "privremenog političkog sporazuma" iz Brisela. Iz stranke predsednika Borisa Tadića podrška, dok iz stranke premijera Vojislava Koštunice zasad ne žele da se izjasne.
Između dva kruga predsedničkih izbora u Srbiji Tomislav Nikolić pokušava da otkloni strah da njegova pobeda može značiti krizu za zemlju, dok Boris Tadić tvrdi da njegova proevropska politika nema alternativu.
Uoči drugog kruga predsedničkih izbora Vojislav Koštunica uslovio je svoju podršku Borisu Tadiću. Da li će to na kraju odvesti zemlju u ruke radikalskog predsedničkog kandidata Tomislava Nikolića?
I dok demokrate očekuju podršku premijera Vojislava Koštunice za svog predsedničkog kandidata Borisa Tadića, najavljeno je da će dvojica zvaničnika u zajedničku posetu Moskvi.
U drugom krugu izbora za predsednika Srbije biće teško za oba kandidata da ostvare pobedu, kaže za naš program Dušan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Prebrojani gotovo svi glasovi sa predsedničkih izbora u Srbiji. Nema velikih odstupanja od ranije objavljenih rezultata: Tomislav Nikolić dobio oko četiri posto više glasova od Borisa Tadića.
Intervju sa Tomislavom Nikolićem, zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke.
Iz vladajuće koalicije u Srbiji i dalje stižu disonantni tonovi o tome da li i pod kojim uslovima treba potpisati Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom.
Avio saobraćaj između Beograda i hrvatskih vazdušnih luka, prekinut ratnih devedestih, mogao bi uskoro da bude obnovljen.
Nakon protesta novinskih agencija Beta i Fonet Vladi Srbije, zbog toga što će država i ove godine iz budžeta finansirati Tanjug, otvara se pitanje da li država na taj način ostvaruje politički uticaj u medijima koje finansira.
Slovenski premijer Janez Janša izjavio je kako je BiH opasnija po stabilnost regiona od Kosova. U BiH političke stranke očekuju od Predsjedništva da se o tome očituje. U Srbiji se ne slažu sa Janšinom tvrdnjom.
Ko vlada Srbijom? Da li je raspodela vlasti proporcionalna snazi u biračkom telu i popularnosti partija i političara, da li su političari na državnim funkcijama stvarni nosioci moći u zemlji?
Koštuničina Demokratska stranka Srbije podržala je lidera Nove Srbije Velimira Ilića na izborima za predsednika Srbije a ne aktulenog predsednika i lidera demokrata Borisa Tadića.
Da li je raspodela vlasti proporcionalna snazi u biračkom telu i popularnosti partija i političara, da li su političari na državnim funkcijama stvarni nosioci moći u zemlji?
Koliko je moguća najava državnog sekretara Vlade Srbije za Kosovo, Dušana Prorokovića, da će u slučaju jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova Beograd najpre konstituisati opštinska veća, a potom i raspisati izbore na Kosovu?
Sve je neizvesnije da li će vladajuća koalicija imati zajedničkog kandidata za predsednika Srbije nakon ultimativnog zahteva Koštuničine Demokratske stranke Srbije kandidatu Demokratske stranke Borisu Tadiću, da je za podršku neophodan dogovor da Srbija neće ići u Evropsku uniju bez Kosova u sastavu njenih granica.
Nakon što je ICTY optužio Aleksandra Vučića iz Šešeljeve stranke da je otkrio ime zaštićenog svedoka, ponovo je aktuelizovano pitanje da li SRS utiče na svedoke.
Učitajte više sadržaja...
