Dostupni linkovi

Koštunica bi trebao da podrži Tadića


Dusan Pavlović

U drugom krugu izbora za predsednika Srbije biće teško za oba kandidata da ostvare pobedu, kaže za naš program Dušan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Bez obzira na ovu prednost Tomislava Nikolića, treba se podsetiti da je prednost postojala i pre četiri godine, i tada je bila oko 100.000 glasova, sada je negde oko 160.000 – 170.000. Sada je veća i broj glasova koji sada treba da se raspodeli u tom drugom krugu, odnoso onaj broj glasova za koji će se kandidati nadmetati u drugom krugu je sada daleko manji. Tako da će i jedan i drugi kandidat imati dosta težak posao da probaju da ubede birače da glasaju za njih i po svoj prilici će ta razlika ko god da pobedi biti brojana mozda u desetinama hiljada glasova, ne kao prošli put za oko 300.000 glasova.

RSE: Šta će bitni ključno za drugi krug? Da li je to možda premijer Vojislav Kostunica i njegova podrška?

Pavlović: Ja mislim da će to sigurno biti presudno. Ima naravno mnogo faktora i nepoznatih koje će imati veliku ulogu ali to je jedna od njih koja sigurno ima najveću težinu zbog toga što je to jedna od nepoznatih koja u ovom prvom krugu nije postojala. A u drugom krugu, ukoliko bi ušla u celu sliku, onda bi značajno mogla da promeni rezultat. Dakle, ako bi sada samo govorili o preraspodeli ovih glasova koji su propali, kanidata koji nisu prošli, to je jedna stvar, a ukoliko se u sve to umeša još i Vojislav Koštunica i ukoliko nekome da ili ne da podršku to bi onda značajno promenilo sliku. Verovatno Koštunica neće zaleći svim srcem, neće se uključiti u kampanju ili tako nešto slično ali će ipak postojati nekakvo saopštenje ili izjava kojima će najverovatnije Tadić biti podržan. Nemam kristalnu kuglu ali pretpostavljam da je procena DSS-a i Koštunice - da li nama treba koalicija sa DSS-om koja sad postoji i u 2008? Ja mislim da je procena da treba. Ako je ta koalicija potrebana onda bi Tadić trebalo da bude podržan od Koštunice.

RSE: Bez obzira na poruke koje će stranačako rukovodstvo uputi biračima, koliko će Tadić uspeti da pridobije birače DSS-a i NS i LDP-a? Šta će to morati da uradi da bi ih pridobio?

Pavlović: Jedna strategija treba da se primeni da se pridobiju birači LDP-a a druga za birače NS i Vojislava Koštunice. Kad se radi o LDP-u, ja mislim da je tu stvar mnogo više jasnija i da je ona manje više rešena, da će veliki deo birača LDP-a glasati za Borisa Tadića. To su stranke koje su veoma slične po svojim programima i ciljevima i mislim da neće biti problem da se stranke dogovore i da rukovodstvo LDP-a ili podrzi ili da barem imlicitno sugeriše svojim biračima da glasaju za Borisa Tadića. Dakle, mnogo je teže ono što treba da se uradi sa glasačima NS i DSS-a. Ja mislim da je čak u ovom trenutku podrška Vojislava Koštunice nekako izvesnija nego podrška Velje Ilića, upravo zbog izjave koju je dao nakon što je glasao. Ja sam jako zbunjen tom reakcijom i voleo bih da znam šta je to toliko Ilića razljutilo. Ja ne mogu da nadjem logiku u njegovom ponašanju jer je u poslednjih mesec dana menjao izjave o Tadiću, a kada ne možete da nadjete logiku i neku racionalnost onda vam je teško da skrojite strategiju kako da privučete njegove birače. Ipak, Ilićeva podrška Tadiću ne bi bila iznenadjujuća pogotovo što mislim da je sa Ilićem veoma lako pregovarati i da veoma lako moze da se ponudi nešto u zamenu za tu podršku. Mislim da je Ilić, pošto je to partija u kojoj nema sem njega mnogo značajnih lidera, veoma su mali apetiti koje treba zadovoljiti, oni se faktički svode na jedno ministarstvo, ukoliko se njemu da neka veća sloboda od one koju je izgubio kada je nova Vlada napravljena mislim da može da se obezbedi ta podrška.

RSE: Da li postoji jedna druga opasnost, da članstvo DSS-a i NS ne pošlusa svoj stranački vrh iako bude te direktne preporuke o podršci Tadiću, nego da glasa za radikala, jer Tomislav Nikolić uporno govori da deo birača DSS-a glasa za njega?

Pavlović: Jeste, to je generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić rekao posle izbora i iz njegove te prve izjave moglo se videti da Radikalna stranka želi birače Socijalističke partije i Nove Srbije, odnosno one koji su glasali za Velimira Ilića.Tako da će to biti interesantno da se vidi ko će tu moći da privuče te glasače jer će sad i jedan i drugi kandidat da se bore za njih. I mislim da bi u tom smislu mogla značajnu ulogu da igra podrška stranačkih rukovodstava, naravno ne u tom smislu da svi birači glasaju za jednog ili drugog, odnosno za onog za koga odluči rukovodstvo ali da recimo većina glasa za ono što preporuči rukovodstvo. Rukovodstvo ne može da ubedi birače stopostotno da glasaju za ovog ili onog kanidadata ali mislim da njihova reč ipak ima neki značaj i da se onda može očekivati da će većina birača da posluša svoje rukovodstvo i glasa ono što mu oni sugerišu.

RSE: Nikolić je ovoga puta vodio prilično umerenu kampanju, mnoge je stavove ublažio, čak se odrekao i bedža sa likom Šešelja. Koliko mu je to doprinelo da osvoji ovaj rezultat i koliko će mu pomoći za pridobijanje novih glasova?

Pavlović: To ste dobro primetili, to je tačno. Njegova strategija je bila da proba da proširi svoje biračko telo i da ne računa samo na tradicionale glasače Radikalne stranke čije je biračo telo otprilike izmedju milion i milion i sto hiljada glasova, toliko je Radikalna stranka dobijala u zadnjih nekoliko godina i to je zaista funkcionisalo. To je dalo veoma dobar rezultat. 1,6 miliona glasova koji je Nikolić sada uspeo da postigne je rezultat izmedju ostalog i takve strategije i mislim da će ona fukcionisati do odredjene mere i dalje. Ja sam siguran da će Nikolić uspeti da uveća još svoje biračko telo u drugom krugu, da će dobiti preko 1,6 miliona glasova.

RSE: Šta je građane opredeljivalo na ovim izborima, šta mislite da im je bilo ključno iz programa predsedničkih kandidata?

Pavlović: Svakako da je za glasače Borisa Tadića ključna bila Evropska unija. Dakle, to više nije ni ona fraza o reformama, tržišnoj ekonomiji, reformama o privredi, koje treba da se urade i što je bila priča koja je bila dosta dominanatna nakon 2000. godine, nakon pada Miloševića. Dakle, to je sada EU i sve što se vezuje za nju, evropski put Srbije. A za glasače Radikalne stranke, ja mislim da je tu presudnu ulogu odigrao taj loš socijalni položaj. Dakle, to su verovatno, najvećim brojem, ljudi takozvani gubitnici u tranziciji. Ne podrazumevam pod time ništa loše. To su dakle ljudi koji su, ili izgubili posao, ili će uskoro izgubiti posao verovatno, otići možda u neku prevremenu penziju, ili čija su preduzeća u bankrotu ili ne rade jedno duže vreme. To su ljudi koji rade u preduzećima u kojima je izvršena privatizacija, gde novi gazda ne želi da ih plaća ili ih ne plaća onako kako ih je plaćala država ranije. Dakle, to su svi oni ljudi koji se nisu snašli u novim okolnostima. Kao što vidimo, njih ima jako puno i oni su na neki način indikator toga na koji način se reforme i tranzicija u ovoj zemlji obavljaju. Dakle, iako su sve postmiloševićevske vlade vodile dosta računa o tome šta treba da rade ljudi koji će da izgube posao nakon privatizacije, vidi se da to očigledno nije dovoljno, zato što postoji jedna veoma značajna politička snaga koja crpi svoju političku moć iz tog velikog biračkog tela u kome se nalaze ti ljudi.

RSE: Kosovo je bila gotovo neizostavna stavka u svim predsedničkim programima i, osim Čedomira Jovanovića, svi ostali kandidati su imali zajednički stav o tome da Kosovo treba da ostane u okviru Srbije. Da li je za status Kosova i ceo proces koji prati to bitno ko će biti predsednik Srbije, da li to ima nekog uticaja?

Pavlović: Ja mislim da ima zato što ta priča treba da se privede kraju, a mislim da bi sadašnja dva kandata mogla da imaju nešto različite strategije u pogledu toga kako da se reši pitanje Kosova, iako je istina da se njihovi zvanični stavovi u kampanji ne razlikuju mnogo, kao što se osim LPD-a, manje-više ne razlikuju stavovi nijedne stranke u pogledu Kosova. Ali, ja mislim da nakon ovih izbora predstoji proglašenje nezavisnosti Kosova od strane Albanaca, i da će taj čin podržati neke značajne evropske zemlje, SAD... i da će najverovatnije onda morati da se pređe na strategiju podele Kosova. Mislim da je Vojislavu Koštunici, koji je trenutno predsednik Vlade i koji vodi ceo taj posao, lakše da to uradi sa Borisom Tadićem i DS-om, koja je momentalno u vladi, nego sa Nikolićem i radikalnom strankom koja bi tek morala da uđe u Vladu. I to je cela poenta zbog čega ja mislim da bi Koštunica, ako racionalno razmišlja strategijski da realizuje ono što mu je plan, zbog čega bi trebalo da podrži Borisa Tadića. Prosto, sa jedne strane Tadić je već tu u Vladi, a sa druge strane, mislim da postoji već njegova spremnost da se taj plan ostvari. To su povoljni uslovi zbog čega bi to trebalo tako da funkcioniše.

RSE: Stalno provejava i neka zabrinutost šta bi moglo da se dogodi ukoliko Tomislav Nikolić postane predsednik, mada je on u intervjuu našem radiju pred ove izbore rekao da ne bi bio spreman da donese nijednu odluku u vezi sa Kosovom bez saglasnosti Skupštine Srbije. Mislite li da ipak može da se očekuje nešto što bi moglo da dovede do nestabilnosti?

Pavlović: Ne verujem da bi moglo da dođe do nestabilnosti. Nikako ne očekujem da bi Srbija sa Nikolićem na čelu bila sklonija nekakvom oružanom sukobu koji bi sama pokrenula. Mislim da to nije rizik i da Nikolić nije takva vrsta rizika. Mislim da bi prosto nakon izbora Tomislava Nikolića došlo do jednog velikog pritiska na vladu, da se i Vlada raspusti i da radikali uđu u Vladu, da li bez izbora, pošto radikalna stranka i DSS imaju većinu u skupštini, ili posle novih izbora, ali mislim da bi to bila neka vrsta politike koja bi onda usledila sa Nikolićem na čelu i sa radikalima u Vladi koja bi bila politika presipanja iz šupljeg u prazno. Dakle, kao i tokom devedesetih godina, to bi bilo jedno vrćenje u krug gde sami stvarate neki problem pa ga onda rešavate. Simbolički, bukvalno kao presipanje iz šupljeg u prazno, ako smatrate da vam je problem jedan bokal pun vode onda ga prespete u drugi bokal i to vam je sada problem pa to rešavate tako što vratite nazad tu vodu u drugi problem. Mislim da bi to otprilike, manje-više bili parametri unutar kojih bi se zemlja kretala u sledećih nekoliko godina, i da bi tako bilo do nekih narednih izbora.

RSE: Da li bi izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije mogao da utiče na međunarodni položaj Srbije? Tim pre što su svetske agencije javljale da ovi predsednički izbori predstavljaju tesnu trku između prozapadnog i nacionalističkog kandidata, i da su odlučujući za smer u kome će zemlja da krene posle očekivanog proglašenja nezavisnosti Kosova. Da li bi se moglo očekivati, ukoliko bi Tomislav Nikolić pobedio, da Srbija krene nekim drugim putem, a ne put evropskih integracija?

Pavlović: Mislim, skoro izvesno da bi. Ne znam da li bi se zemlja približila više Rusiji, ne znam kako bi to izgledalo da jedna evropska zemlja uđe u neku vrstu integracije sa Rusijom, ali svakako da ne bi išla ka Evropskoj uniji. Dakle, radikalna stranka nije nikakav zagovornik evropskih integracija, tako da mislim da u sklopu te ideje o presipanju iz šupljeg u prazno verovatno bi, malo sofisticiranijim rečnikom rečeno, zemlja ušla u neku vrstu samoizolacije, gde se ne bi događalo, ja mislim, ništa. Znate, kada uzmete neke periode Miloševićeve vladavine, postoje oni u kojima se zaista nije ništa događalo. Ako izuzmete one ratove koji su vođeni i one periode u kojima je potpisan mir 1995. godine, pa kada je vođen rat na Kosovu, dakle, ako izuzmete te kritične godine, postojalo je neko vreme, recimo `98. godina, pre početka rata na Kosovu, pa `97. godina, kada se ništa nije dešavalo, baš ništa. I ja mislim da bi se otprilike tako nešto dešavalo i sa Nikolićem na čelu Srbije.

RSE: Drugi krug je za 15 dana, da li je neizvestan rezultat?

Pavlović: Jeste, rezultat je neizvestan. Oba kandidata će imati težak posao. Tomislav Nikolić će, bez obizira što ima prednost, imati težak posao zbog toga što se pretpostavlja da je hendikapiran u tome što može da privuče manje novih glasača u drugom krugu, to se već videlo 2004. godine. A Boris Tadić ima taj hendikep ili tu prepreku što mora da kupi glasače sa različitih strana. Dakle, Tomislav Nikolić ima tu prednost u tome što mora samo sa jedne strane od sebe da se okreće, i da kupi glasače koji su samo na jednoj strani od njega. U tom smislu, njegova poruka njima je uvek koherentna. Boris Tadić ima taj hendikep što mora da se obraća biračima i levo i desno od sebe. Sa jedne strane su mu birači LDP-a, a sa druge strane Nove Srbije, DSS-a, pa čak i Socijalističke partije Srbije. I tu može doći do konfliktnih poruka, to je hendikep Borisa Tadića. Kako će on da se izvuče iz toga, to je veoma teško reći. Dakle, oba kandidata imaju težak posao i, kako sam već rekao, pa da time i zaključim, brojaće se razlika, ko god da pobedi, brojaće se u desetinama hiljada glasova. Ne više kao 2004. godine kada je razlika bila nekih trista hiljada glasova.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG