Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić pozdravio je odluku EU o ponudi političkog sporazuma Srbiji i izrazio očekivanje da će Srbija 3. februara odlučiti da nastavi put ka Evropi.
“Ljudi u Srbiji će imati sansu da demokratski odluče da li žele da prodju kroz vrata koja je EU danas otvorila za Srbiju. Nadam se i ubedjen sam da će ljudi u Srbiji odlučiti da krenu kroz ta vrata tako da nakon 3. februara, našeg referenduma o Evropi, budemo u mogućnosti da dodjemo u Brisel i 7. februara potpišemo ovaj važan sporazum. Nadam se da će nam gradjani Srbije dati mandat za to”, rekao je Jeremić.
Srbija ne sme da zaustavi proces sticanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je predsednik Srbije i predsednički kandidat Demokratske stranke Boris Tadić. On je istakao da je uveren da će sporazum biti pripremljen za potpisivanje "vrlo brzo" i da je moguće njegovo potpisivanje na drugom sastanku Saveta ministara u februaru. Tadić je ukazao da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nema nikakve veze sa slanjem Misije EU na Kosovo, niti neko iz Brisela uslovljava Srbiju da se odrekne Kosova zbog evropskih integracija.
“Ljudi u Srbiji će imati sansu da demokratski odluče da li žele da prodju kroz vrata koja je EU danas otvorila za Srbiju. Nadam se i ubedjen sam da će ljudi u Srbiji odlučiti da krenu kroz ta vrata tako da nakon 3. februara, našeg referenduma o Evropi, budemo u mogućnosti da dodjemo u Brisel i 7. februara potpišemo ovaj važan sporazum. Nadam se da će nam gradjani Srbije dati mandat za to”, rekao je Jeremić.
Srbija ne sme da zaustavi proces sticanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je predsednik Srbije i predsednički kandidat Demokratske stranke Boris Tadić. On je istakao da je uveren da će sporazum biti pripremljen za potpisivanje "vrlo brzo" i da je moguće njegovo potpisivanje na drugom sastanku Saveta ministara u februaru. Tadić je ukazao da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nema nikakve veze sa slanjem Misije EU na Kosovo, niti neko iz Brisela uslovljava Srbiju da se odrekne Kosova zbog evropskih integracija.
Tadićeva Demokratska stranka ocenila je da Evropska unija nije pozvala Beograd na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer čeka drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji i pobedu evropskih snaga na njima.
"Bilo bi najbolje da je EU donela odluku da potpiše sporazum sa Srbijom i da je donela jasnu odluku da odustaje od protivpravnog slanja misije za pravljenje lažne države na teritoriji Srbije", izjavio je portparol Kostuničine Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović.
Ta stranka daće ocenu političkog sporazuma koji EU nudi na potpisivanje Srbiji nakon što tekst sporazuma bude predstavljen.
Ta stranka daće ocenu političkog sporazuma koji EU nudi na potpisivanje Srbiji nakon što tekst sporazuma bude predstavljen.
To je fazno potpisivanje Sporazuma o pridruživanju
Prelazni sporazum o jačanju saradnje u ekonomiji, obrazovanju i potpunom ukidanju viza koji je Brisel ponudio Beogradu je paket mera kako da se u budućnosti dodje do sporazuma o pridruživanju, kaže za naš program Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Milić: Meni se čini da je ovo skoro bilo jedino moguće rešenje koje je EU u ovom momentu mogla da ponudi, i Srbiji i samoj sebi i svojim atlantskim partnerima. Meni se čini da je do jedne vrste nesporazuma ili do lažnog očekivanja došlo time što su beogradski zvaničnici bliski potpredsedniku Vlade, pre svega, Božidaru Djeliću izlazili u javnost sa terminom 28. januar, za koji on možda nije imao jasno obećanje od evropskih partnera, i onda je ta priča krenula i na neki način načinila dosta problema EU. I ovo protvljenje ne samo Holandjana već i Belgijanaca je izgleda principijelne prirode i ja to mogu da razumem. Tako da je ovo što se sada dešava u stvari ono što smo prošle nedelje još načuli, tzv. fazno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Ne zove se sporazum, ali tu je većina elemenata. Na taj način se izbegava priča oko toga da li sporazum podrazumeva rezoluciju 12 44, i da li bi dolazak misije na Kosovo ugrozio sporazum, i da li bi u tom slučaju srpsko rukovodstvo moralo da preduzme neke retroaktivne mere. Ono što je dobro, to je da on sadrži sve elemente ekonomskog dela i da ipak daje medjunarodnim finansijerima podsticaj da se u Srbiji nešto u tom smislu adekvtano dešava, da postoje objektivne geopolitičke okolnosti koje možda otežavaju da se on sada realizuje na jednostavan i pun način. Medjutim, nepoznanica koja ostaje u ovom slučaju je šta ako se Bosni i Hercegovini ponudi da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez Ratka Mladića u Hagu. To će onda, zaista ipak značiti da je Srbija svojom tvrdoglavošću da shvati da će misija EU i ovako i onako doći na Kosovo, propustila mogućnost da potpiše sporazum u celini, što je mislim zaista državotvorno krajnje neodgovorno.
Milić: Meni se čini da je ovo skoro bilo jedino moguće rešenje koje je EU u ovom momentu mogla da ponudi, i Srbiji i samoj sebi i svojim atlantskim partnerima. Meni se čini da je do jedne vrste nesporazuma ili do lažnog očekivanja došlo time što su beogradski zvaničnici bliski potpredsedniku Vlade, pre svega, Božidaru Djeliću izlazili u javnost sa terminom 28. januar, za koji on možda nije imao jasno obećanje od evropskih partnera, i onda je ta priča krenula i na neki način načinila dosta problema EU. I ovo protvljenje ne samo Holandjana već i Belgijanaca je izgleda principijelne prirode i ja to mogu da razumem. Tako da je ovo što se sada dešava u stvari ono što smo prošle nedelje još načuli, tzv. fazno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Ne zove se sporazum, ali tu je većina elemenata. Na taj način se izbegava priča oko toga da li sporazum podrazumeva rezoluciju 12 44, i da li bi dolazak misije na Kosovo ugrozio sporazum, i da li bi u tom slučaju srpsko rukovodstvo moralo da preduzme neke retroaktivne mere. Ono što je dobro, to je da on sadrži sve elemente ekonomskog dela i da ipak daje medjunarodnim finansijerima podsticaj da se u Srbiji nešto u tom smislu adekvtano dešava, da postoje objektivne geopolitičke okolnosti koje možda otežavaju da se on sada realizuje na jednostavan i pun način. Medjutim, nepoznanica koja ostaje u ovom slučaju je šta ako se Bosni i Hercegovini ponudi da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bez Ratka Mladića u Hagu. To će onda, zaista ipak značiti da je Srbija svojom tvrdoglavošću da shvati da će misija EU i ovako i onako doći na Kosovo, propustila mogućnost da potpiše sporazum u celini, što je mislim zaista državotvorno krajnje neodgovorno.
RSE: Da li ovo može da se tumači kao neki ustupak Brisela Beogradu a vezano za predsedničke izbore u Srbiji?
Milić: Ja mislim da može, ja ga bar tako tumačim. Mislim da je to očito najviše što je Brisel mogao a da ne ide mimo sebe i da ne ruši svoje jedinstvo. Videli smo svi da je postojao priličan pritisak Vašingtona na Holandiju. Medjutim, ono što je za mene suština je da bi došlo do konsenzusa da nije medju evropskim partnerima bilo straha da se desi presedan, a to je da se jednoj zemlji ponudi da potpiše sporazum, pa da onda ona odbije, a videli smo najave i ministra Samardžića i slične, zbog rasprave o tome kakva će misija doći na Kosovo. Mislim da je trenutno najzaslužniji što mi nismo dobili ceo sporazum Slobodan Samardžić i taj deo pregovaračkog tima.
