Za nezavisne novinske agencije Beta i Fonet državno finansiranje medija predstavlja kršenje ključnih demokratskih načela. Direktorka agencije Beta Ljubica Marković kaže da je očigledna namera države da finansirajem medija kao što je Tanjug obezbeđuje sebi privilegovan položaj u tom mediju, odnosno da otvara prostor za politički uticaj u nestabilnoj političkoj situaciji:
"Mislim da je u pitanju prevaziđena metoda državne kontrole i uticaja putem budžeta. Na žalost, slučaj uticaja državnog kroz medije nije tako flagrantno jasan i vidljiv i u toj meri veliki kao što je to u Tanjugu, odnosno takav uticaj postoji i kroz razne druge štampane medije, u Politici, Novostima i drugim dnevnim listovima. Ovo je postavljeno na neki jasan i zakonski nivo i mislim da je došlo vreme da se takva politika zaista preispita."
Međutim, pomoćnik ministra kulture Dragan Janjić odgovara da po Zakonu o javnom informisanju država ima pravo da formira agenciju i da vladajuća većina to pravo želi da iskoristi ali i napominje da Tanjug ove godine treba da bude transformisan:
"Treba potpuno da bude izmenjen način na koji se finansira, situacija treba da bude malo više privedena tržištu, da se umanji direktan priliv iz budžeta, da mnogo više ide na konkurse itd. Mislim da stvar može da se rešava tako što će se stvarati uslovi da novac iz budžeta ne utiče direktno na samu tržišnu poziciju. Mi se držimo stava da je najbolje da se formira javno preduzeće koje će proizvoditi informacije o aktivnostima državnih organa, da te informacije budu besplatno dostupne svima i da se njihova proizvodnja finansira iz budžeta, a sve ostalo da ide na tržište."
Na naše pitanje da li je opravdana bojazan da bi država preko finansiranja Tanjuga mogla da ostvari i politički uticaj u tom mediju Janjić kaže:
"Potpuno stoji, naravno, da vlasnik ima uticaj na uređivačku politiku medija. U krajnjoj liniji vlasnik bira i glavnog urednika i tu uvek mora postojati takva mogućnost i takav prostor. Međutim, ukoliko se stvari reše na odgovarajući način, odnosno ako se uspostavi situacija u kojoj postoji odgovarajuća kontrola i priliva sredstava i uređivačke politike, taj rizik se može svesti na minimum."
Interesantno je da su iz Tanjuga na protest dve nezavisne novinske agencije odgovorili da im je Ministarstvo kulture ove godine namenilo manje novca nego ranije. Direktor Tanjuga Luka Mičeta, kao ni njegovi saradnici nisu tokom dana bili dostupni našem radiju a Mičeta je ranije za smanjenje budžeta Tanjugu optužio upravo pomoćnika ministra Janjića, koji je do dolaska na tu funkciju bio glavni i odgovorni urednik Bete. Janjić, međutim, kaže da će Tanjug i ove godine imati priliv iz budžeta negde na nivou proslogodišnjeg ali da su samo sredstva drugačije organizovana.
Ipak, otvorena pomoć države novinskim agencijama danas se ne praktuje, već države raspisuju određene vrste tendera i projekata na kojima ravnopravno mogu da konkurišu i one koje su bile bliže državi i nezavisne, kaže za naš program Miroljub Radojković, profesor komunikologije na političkim naukama:
"Tržište mora da postoji i jako velika sprega jedne agencije sa državom predstavlja korak u nazad i taj korak je zapravo izgubljen korak u približavanju Evropi jer se po evropskom pravu to ne može dozvoliti. Kao što ste videli i velike avionske kompanije i mnogo značajnija preduzeća, u kojima su države imale svoje deonice ili svoje subvencije, su vraćene na tržišnu utakmicu, pa su konsekvence bile različite od prestruktuiranja do zatvaranja. Čini mi se da će i Tanjug morati da preživi i takav test koji se zove zdrava tržišna borba bez favorizovanog položaja u odnosu na centralnu vlast."
Tanjug je zbog sprege sa Miloševićevim režimom u vreme 90-ih bio propaganda mašina. Tada su kao alternativni izvor informisanja nastale agencije Beta i Fonet.
