Dostupni linkovi

Slovenski premijer Janez Janša izjavio je kako je BiH opasnija po stabilnost regiona od Kosova. U BiH političke stranke očekuju od Predsjedništva da se o tome očituje. U Srbiji se ne slažu sa Janšinom tvrdnjom.

Još uvijek se ne zna da li će Predsjedništvo BiH uputiti diplomatsku notu premijeru Slovenije Janezu Janši zbog njegove izjave kako je Bosna i Hercegovina opasnija od Kosova. Ono što je izvjesno jeste da član kolektivnog šefa države Haris Silajdžić to sigurno neće uraditi. Silajdžićev savjetnik Damir Arnaut objašnjava i zašto:
«Što se tiče te izjave, mi je interpretiramo na način da totalno tačno kvalifikuje situaciju u BiH, odnosno da etnoteritorijalno uređenje, uspostavljeno Dejtonskim sporazumom, ne može biti garant stabilnosti i sigurnosti u regionu, te da se takvo uređenje mora mijenjati.»
Za razliku od Silajdžićevog stava, predstavnici i pozicije i opozicije u BiH očekuju da se Predsjedništvo, kao institucija koja vodi vanjsku politiku zemlje, mora očitovati o Janšinoj izjavi. Jedinstveni su u stavu i da je slovenački premijer dao ishitrenu ocjenu tvrdeći da se BiH nikako ne smije dovoditi u vezu sa Kosovom jer je samostalna i suverena država koja je nedavno parafirala sa Evropskom unijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Govori zamjenik predsjedavajućeg Zastupničkog doma bh. parlamenta Beriz Belkić:
«Možda bi trebalo pitati slovenačke biznismene, pa i državu Sloveniju zašto to ulažu toliko u BiH kad je ona tako nestabilna, što to ne ulažu u Kosovo, recimo.»
Generalni sekretar SDA Amir Zukić:
«Slovenija kao predsjedavajući Evropske unije treba da se drži evropske politike, a evropska politika je da je BiH parafirala Sporazum i da u budućnosti idu dalji pregovori za priključivanje BiH Evropskoj uniji. Smatramo da je to kolizija i ovim putem i protest upućujemo ka premijeru Slovenije da ubuduće daje opreznije izjave.»
Poslanik u državnom parlamentu HDZ-a 1990. Vinko Zorić kaže da mu nije jasno zašto je Janša izjavio da je BiH opasnija od Kosova, te da bi tu izjavu trebao argumentovati:
«Sada je on na potezu i na potezu su diplomacija i ostale institucije BiH koje su zadužene za vanjsku politiku da razjasne to.»
Poslanik SDP-a u Parlamentu BiH Denis Bećirović:
«BiH je međunarodno priznata država koja je dobila svoju nezavisnost 1992. godine. Dejtonski mirovni sporazum je to potvrdio. Činjenica je da BiH ima i određenih unutrašnjih problema, ali to sasvim sigurno ne dovodi u pitanje opstojnost države BiH. BiH je, podsjećam, i članica Vijeća Evrope, evo sada smo parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, očekujemo ubrzo i potpisivanje tog sporazuma, tako da ni u kom slučaju ne može se dovoditi neka paralela između BiH i Kosova.»
Za profesora banjalučkog Filozofskog fakulteta Miodraga Živanovića Janšina izjava pokazuje da članice Evropske unije ne zanima realno stanje, već pitanje sigurnosti i stabilnosti, te da nije u skladu sa onim što predstavlja realnost BiH:
«Ne radi se o tome da li smo mi opasni ili bezopasni dio Balkana u odnosu na Kosovo, nego o tome što se naša situacija, nažalost, predugo vremena, evo sad će još malo biti dvije decenije, jednostavno ne pomjera sa početne tačke. Utoliko se može govoriti o problemima koje proizvodi sadašnja situacija u BiH. Ali, u svakom slučaju, poređenje sa Kosovom, po meni, nije u potpunosti primjereno.»
Naši sagovornici jedinstveni su u ocjeni da je u posljednje vrijeme postala praksa da se daju izjave u kojima se BiH povezuje sa Kosovom, što je apsurdno, kako navode. Svi u Evropskoj uniji, kažu, trebaju da doprinose stabilizaciji stanja u jugoistočnoj Evropi, a ne da daju izjave koje unose nemir, kao što je to učinio slovenački premijer.

U Srbiji smatraju da Janša nije u pravu

Izjava slovenačkog premijera Janeza Janše da je BiH ozbiljniji problem za stabilnost regiona od Kosova je suprotna stavu Beograda. Naime, jedan od ključnih argumenata srpskih zvaničnika u pokušajima da sačuvaju Kosovo u granicama Srbije je da bi upravo nezavisnost Kosova destabilizovala čitav region. Pored toga što zvaničnici odbacuju ovu Janšinu ocenu, ni analitičari se ne slažu da je BiH veći potencijalni generator krize na Balkanu.

Za razliku od slovenačkog premijera Janeza Janše koji kaže da je: "Na Kosovu svima jasno šta će se desiti, a da ostaje samo pitanje kako će to biti izvedeno" jedan od ministara u Vladi Srbije I funkcioner Tadićeve Demokratske stranke Dragan Đilas kaže da bi jednom započetu promenu granica bilo teško zaustaviti, naglašavajući da niko iz Beograda u tome ne bi imao nikakvu ulogu:

“Ja iskreno ne volim kada se drugi previše mešaju u stvari koje se pre svega tiču budućnosti ovoga naroda i građana ove države. Mislim da svako ko misli da rešenja za koja se nekad zalažu ne bi izazvala nestabilnost na teritoriji Balkana, zaista ne znaju o čemu pričaju. U svakom slučaju naša osnovna politika odbrane Kosova i Metohije jeste što je to deo teritorije Srbije, i što bi svaka priča promene granica, ili želja nekoga da to menja, dovela do nestabilnosti celog Balkana, ne samo Srbije, jer bi to bila jedna priča koja bi se jako teško ikad više kontrolisala i zaustavila.”

Nedavna ozbiljna kriza u BiH nastala nakon mera visokog predstavnika Lajčaka koje nije htelo da prihvati rukovodstvo Republike Srpske povezivana je indirektno sa Kosovom. Na to ukazuje i demarš pet velikih sila Beogradu, pre svega zbog izjava srpskog premijera Koštunice u kojima je povezivao Republiku Srpsku i Kosovo, sa upozorenjem da neće dozvoliti pravljenje takvih paralela. I Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative, uz ocenu da se ne bi potpuno složio sa Janšinom izjavom, kaže da je centralni faktor nestabilnosti u regionu Kosovo, koje generiše i druge krize. Te da je pomenuta kriza u BIH upravo dobila na intenzitetu baš zato što je Srbija kalkulišući oko razrešenja Kosova dala argumente političarima iz Republike Srpske da zaoštre krizu pogrešno računajući da je to dodatni argument za Kosovo:

“Kad bi gledali samo Bosnu izdvojeno iz konteksta drugih mogućih zbivanja u regionu, Bosna je po meni lako rešiv problem. I sve je uglavnom zavisilo od ponašanja međunarodne zajednice.”

No, da li bi nezavisnost Kosova mogla da prouzrokuje krizu u BiH u slučaju zahteva da onda i Republika Srpska može imati pravo kao narod Kosova. Aleksandar Popov:

“Naravno, onda u tom paketu može da se ponovo zaoštri pitanje statusa Republike Srpske i referenduma ali Bosnu za sada, po mom mišljenju, međunarodna zajednica može držati pod kontrolom čak i u kontekstu negativnih zbivanja u raspletu situacije oko Kosova.”

U Međunarodnom institutu za bliskoistočne i balkanske studije u Ljubljani idu i korak dalje ocenjujući izjavu slovenačkog premijera, da je BIH veća opasnost po stabilnost Balkana od Kosova, neozbiljnom, čak nediplomatskom, pa donekle i amaterskom. Bahtijar Aljaf, direktror ovog instituta:

“Jeste, BiH ima svojih unutrašnjih problema u vezi sa funkcionisanjem države. Ali bože moj, nije to jedina država koja ne funkcioniše. A da li će nakon priznanja Kosova doći do destabilizacije Bosne I Hercegovine – ne. Odogovor je ne. Mi ćemo tu govoriti o destablizaciji Balkana. Može da dođe do toga ali mi uvek govorimo tu isto. Postoje dve stvari, vrlo interesantne. Ja mislim da međunarodna zajednica ima rezervni scenarij za ovaj slučaj. A druga stvar je uloga Rusije I Evropske unije I rukovodstva Srbije. Rusija neće dozvoliti da dođe do destabilizacije Balkana jer nije u njenom interesu tako nešto. Ni SAD nije u interesu da preko Kosova dođe do destabilizacije Balkana.”

Recimo na kraju da je Zapadni Balkan jedan od prioriteta slovenačkog predsedavanja EU i da je slovenački premijer izrazio nadu da će rešenje za Kosovo biti nađeno upravo tokom predsedavanja ove zemlje.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Dženana Karabegović

    Diplomirani žurnalista. Od 1999. prelazi iz Tuzle u Sarajevo, gdje u bh. dopisništvu RSE počinje raditi kao novinarka. Obrađuje političke teme, uređuje i vodi radijske emisije i urednica je magazina TV Liberty.

XS
SM
MD
LG