Iako u Beogradu, u iščekivanju drugog izbornog kruga za predsednika Srbije, premijer Vojislav Koštunica još uvek nije stao iza predsedničkog kandidata Borisa Tadića, u Moskvi će se u petak njih dvojica naći jedan pored drugog. Za dolazak u Moskvu ruskom rukovodstvu obratili su se zajedničkom molbom, rekao je šef ruske diplomatije Seregej Lavrov. U međuvremenu, dok beogradska štampa objavljuje da je načelan dogovor Koštunice i Tadića oko podrške u drugom krugu postignut i da je zajednički odlazak u Moskvu upravo pokazatelj toga, iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije je samo saopšteno da su premijer i njegov koalicioni partner, lider Nove Srbije i predsednički kandidat koji nije ušao u drugi krug Velimir Ilić utvrdili zajednički stav o drugom krugu:
“Reč je o principijelnoj politici, pre svega kada je reč o Kosovu i Metohiji i odnosu prema Misiji EU jer ovo nisu izbori za evropski parlament već za predsednika Srbije, čija je ustavna dužnost da zaštiti suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.”
Međutim, sporna tačka između Koštunice i Tadića uoči izbora, oko načina potpisivanja Sporazuma o pridruživanju EU, ni danas nije otklonjena. Koštunica je, po ko zna koji put u poslednjim nedeljama, u pisanom saopštenju poručio EU da mora da izabere da li hoće sporazum sa Srbijom ili da "protivpravno pošalje Misiju za rasparčavanje Srbije". Tako nešto ključno je i za Novu Srbiju u opredeljivanju za podršku jednom od predsedničkih kandidata. Dubravka Filipovski, portparolka Nove Srbije:
“Ključni su pregovori oko Kosova i Metohije, očuvanje celovitosti Srbije, kao i saradnja sa EU i potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jer ne možemo dozvoliti da EU pošalje misiju na Kosovo i Metohiju bez odluke Saveta bezbednosti.”
Interesantno je da premijer Koštunica u istom saopštenju u kome postavlja uslov EU poručuje da je energetski sporazum sa Rusijom u interesu Srbije. A da bi to bio i sporazum sa Briselom, EU odustajući od slanja misije treba da podrži suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u njenim sadašnjim međunarodno priznatim granicama, kaže Koštunica. On naime, protiveći se dolasku Misije EU na Kosovo, protiv čega je i Tadić, uslovljava potpisivanje sporazuma sa Briselom.
Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Demokratske stranke na naše pitanje šta je to od čega Tadić neće odstupiti, odnosno na šta neće pristati kaže da ne bi rekla da se razgovori o podršci u drugom krugu vode na način da se postavljaju nekakvi posebni uslovi:
“Verujem da postoje neka pitanja oko kojih se postiže saglasnost. Ono što Demokratska stranka svakako ne može da razmišlja o nekakvom eventualnom uslovu, za koji ne verujem da je postavljen, jeste odustajanje od evropskog puta Srbije, prosto zbog toga što je odustajanje od evropakog puta direktno suprotno interesima države i svih njenih građana.”
Ipak, iako u DS-u nisu mogli da nam potvrde da je dogovor o podršci postignut rekli su nam da očekuju Koštuničinu podršku za drugi krug. Najava zajedničkog odlaska u Moskvu, kao i prihvatanje energestskog sporazuma sa Rusijom, je za Jelenu Milić, direktorku Centra za evroatlantske studije naznaka da postoji neki širi konsenzus oko toga kako dalje, a da Vlada ostane stabilna:
“Meni se čini da je u interesu međunarodne zajednice da Srbija ima stabilnu vladu bez obzira kakav scenario i dinamika budu oko nezavisnosti Kosova. Mislim da je to zgodnije uraditi sa stabilnom vladom. U toj jednačini treba razmotriti i da li su Boris Tadić i Božidar Djelić o 28. januaru, kao datumu kada će EU ponuditi sporazum, krenuli samoinicijativno ili uz neku saglasnost i dogovor EU. Ali ako je ovo prvo u pitanju onda je to bio prilično rizičan potez jer će Tomislav Nikolić, u slučaju da se to ne desi, moći to vrlo intenzivno da eksploatiše pred sam kraj kampanje.”
