Dostupni linkovi

Zemlja pravno nesavladane prošlosti


Mapa Srbije

Srbija je i dalje zemlja pravno nesavladane prošlosti, ništa nije dovedeno do kraja, a mnogo toga nije ni započeto, jedan je od zaključaka skupa “Prevazilaženje loše prošlosti – Srbija sa ili bez budućnosti”.

Nijedan vid pravnog prevladavanja prošlosti, poput rehabilitacije, otvaranja dosijea, denacionalizacije, lustracije, utvrđivanja odgovornosti za kršenje zakona u pravosuđu, nije u Srbiji sproveden.

Na skupu nevladinih organizacija “Prevazilaženje loše prošlosti – Srbija sa ili bez budućnosti”, kao jedine institucije koje rade na prevladavanju prošlosti pomenuti su tužilaštvo i Veće za ratne zločine, kao i tužilaštvo i Veće za organizovani kriminal. Siniša Važić, predsednik Okružnog suda Beogradu i Veća za ratne zločine, uz konstataciju da se danas više ne postavlja pitanje da li je bilo ratnih zločina, da li ih treba procesuirati, kada, kako, ko i u kojoj meri, kaže da je Veće za ratne zločine već donelo više presuda a da se vodi sedam postupaka i više od 20 istraga za ratne zločine:

"Uveren sam da je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu sada u stanju da vodi postupke i u najsloženijim predmetima ratnih zločina. Ipak, u postupku podizanja kvaliteta suđenja za ratne zločine potrebno je započeti ili intenzivirati aktivnosti na određenim poljima koja bi ta suđenja, koja su već sama po sebi teška, složena i neprijatna, učinila lakšim za javnost, a to pod uslovom da javnost pokaže odlučnost i spremnost da se suoči sa događajima iz prošlosti. To bi, na primer, podrazumevalo javno i jasno iznošenje stavova, političara, javnih ličnosti i nesumnjivih moralnih autoriteta, o ratnim zločinima, veću medijsku prisutnost u javnosti itd."


No, institucije koje rade na procesuiranju ratnih zločina nisu pošteđene napada, pa čak i sa skupštinske govornice. I upravo je to neshvatljivo za tužioca za ratne zločine, Vladimira Vukčevića:

"Umesto da nas štite kao instituciju ove zemlje oni se obrušavaju na nas relativizujući zločin i rugajući se žrtvama. Mogu da shvatim da nam prete kriminalci, ali nikako ne mogu da objasnim odakle pravo politici da to radi - možda postoji strah od odgovornosti za događaje tih nesrećnih '90-ih. Zašto do 2000. godine nijedan zločin, kako nad nesrbima tako i nad Srbima, nije procesuiran? Nekažnjavanje zločina ohrabruje zločince. Odgovorno tvrdim da se tada krenulo u postupak za Zvornik ne bi bilo Bratunca, da se krenulo u postupak za događaje u Bratuncu ne bi bilo Srebrenice."

Nepostojanje svesti o nacionalnom interesu i kriva predstava o prošlosti su dva ključna problema za Vojina Dimitrijevića, stručnjaka za međunarodno pravo i direktora Beogradskog centra za ljudska prava, zbog kojih nije dovedeno do kraja suočavanje sa prošlošću:

"I naša nova elita, koja je očigledno oborila Miloševića, ali se vezala samo za njegove unutrašnje grehove, koji isto nisu raspravljeni na sudu, spremno je prihvatila teret te prošlosti i brani sve njegove poteze iz tog vremena kao ispravne i protivi se svim nevoljama koje su zbog toga nastale. Najbolji primer za to je Kosovo gde nema nikakve greške Miloševića ni njegove vlade – sve to je, kao što čujemo i od predsednika vlade, jedna šira namera da nam se oduzme deo teritorije."


Iako zloupotrebe zakona u političke svrhe za očuvanje vlasti više nema, profesor prava Momčilo Grubač, upozorava da latentna opasnost i danas preti, i kao primer navodi sadržinu, pojedina rešenja i način donošenja novog Ustava:

"Odredbe koje govore da se tužioci, njihovi zamenici i sudije prvi put na vreme od tri godine biraju u Narodnoj skupštini su očigledno znak da politički lideri nisu hteli da se liše svog uticaja na sud i tužilaštvo. Dok te aspiracije tih faktora ne eliminišemo nećemo imati nezavisno sudstvo, a dok ne budemo imali nezavisno sudstvo nećemo imati pravnu državu, a dok ne budemo imali pravnu državu aveti prošlosti biće stalno prisutne."

No, da li je sada kasno za pravno prevladavanje prošlosti. Profesor prava, Vladimir Vodinelić:

"Odgovor je da numeričke vrednosti nema, a nije kasno sve dok se svakom od ovih mera može ostvariti njen cilj. Dakle, pitanje je da li je u Srbiji cilj ono što svaka od ovih mera može ostvariti, po meni jeste ali ja nisam vlast, a ako to jesu vrednosti onda nije kasno – ni u drugim zemljama mnoge od tih mera nisu sprovedene, čak ni na ovoj distanci od sedam godina od promene autoritarnog režima."

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG