Dostupni linkovi

Izbori ili referendum?


posteri predsedničkih kandidata Tomislava Nikolića (desno) i Borisa Tadića (levo)

Predsednički izbori 3. februara u Srbiji, na kojima će građani odlučivati između radikala Tomislava Nikolića i demokrate Borisa Tadića, označavaju se u pojedinim analizama i kao referendum u određivanju puta kojim će Srbija ići, pre svega kada je reč o evropskim integracijama, te da su u tom smislu ovi izbori odlučujući.

Jedno od ključnih pitanja izbora za predsednika Srbije, osam godina nakon demokratskih promena i rušenja Miloševićevog režima, je kuda će oni zemlju odvesti. Za kandidata demokrata, Borisa Tadića, nema dileme da će to biti odluka o kretanju putem ili stranputicom, a da na stranputicu vodi politička opcija Tomislava Nikolića:

“On smatra da je njegova politička opcija pravi put za Srbiju, ja smatram da je to apsolutno netačno. Ideja Velike Srbije sa granicama na liniji Karlobag, Karlovac, Virovitica, ideja ruskih baza na teritoriji Srbije, ideja Srbije kao provincije neke strane zemlje, ideja Srbije koja će ići daleko od Evrope samo podrazumeva izolaciju, a izolacija zaostajanje.”

Sumnjičavost u Nikolićevo vođstvo potiče pre svega iz nasleđa Srpske radikalne stranke, ali i njihovih današnjih stavova. O odnosu prema EU, zašto je za ruske baze u Srbiji, a protiv NATO-a i kako se danas radikali odnose prema svojoj ideologiji Velike Srbije, Tomislav Nikolić je uoči prvog izbornog kruga govorio za naš radio:

“Jesam za Evropsku uniju. Evo, neka prihvate da u Sporazumu o pridruživanju ne odvajaju Kosovo i Metohiju od Srbije, ja ću pohvaliti onoga ko taj sporazum potpiše. Ali postoji mera dostojanstva do koje država drži, posle toga se okreće drugima u svetu.”

“Već imamo NATO na Kosovu, i to je Srbija. To nam ne smeta uopšte, što bi nam smetale ruske baze. Ako Amerika misli da se od terorizma brani sa teritorije Srbije zašto i Rusija ne bi osmatrala nebo sa teritorije Srbije da odbrani Rusiju od terorizma. Sarađivati sa NATO i sa ruskom vojskom, pa to je idealno.”

“Te granice su sada granice priznate u Ujedinjenim nacijama, te granice su sada nepromenjive. Naš san o Velikoj Srbiji je san koji ću ja i dalje da sanjam.”

Iako je istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju, objavljeno u sredu, pokazalo da je Tadić u blagoj prednosti za oko 100 hiljada glasova, ipak prognoze govore da će drugi krug biti neizvestan I težak za oba kandidata. Koliko će izjasnjavanje 3. februara biti referendumskog karaktera, govori profesor na Fakultetu političkih nauka, Čedomir Čupić:

“Ne sme se zaboraviti da su ovi izbori i referendum sa jedne strane, kad je u pitanju odnos prema svetu. Ali sa druge strane, ovo je i jedan odgovor očajnika, koji su propadali prvo u vreme diktature, a onda i u periodu kada je nastupila nova demokratska vlast.”

Linije podela i međusobnog suprostavljanja između dva kandidata su, prema istraživanju CESID-a, odnos prema Miloševićevoj politici, kosovsko pitanje, nacionalizam, odnos prema Evropi, demokratiji, posebno liberalnoj I prema socijalizmu. Socilog Srećko Mihajlović, rukovodilac istraživačkog tima:

“Ideološki profil izbornih pristalica Tomislava Nikolića čine nacionalizam, antievropska orijentacija, podrska politici Slobodana Miloševića, i pre svega izrazito kritički odnos prema stanju u društvu uz socijalni oslonac na gubitničkim društvenim grupama. U ideloškom i vrednosnom profilu izbornih pristalica Borisa Tadića, pre svega je odbacivanje Miloševićeve politike, oslonac na demokratiju uopšte, posebno na liberalnu, meka percepcija rešavanja kosovskog pitanja, kritički odnos prema stanju u društvu, uz optimističko viđenje daljeg puta I proevropsku orijentaciju.”

Profesor Čedomir Čupić zaključuje da su ovo izbori koji su pokazali nešto što demokratski blok, a posebno Tadićeva Demokratska stranka, nisu shvatili:

“Da je to u stavri borba između onih koji su u tranziciji propali, koji su pali u bedu i siromastvo, i sa druge strane između onih koji su ostvarili neke rezultate ili su u ostvarivanju rezultata. Međutim, sa aspekta onog sto se zove budućnost Srbije mnogo je važniji ovaj prvi momenat, znači da li se Srbija okreće prema Evropskoj uniji, najrazvijenijim zemljama sveta, od kojih može da očekuje sutra i saradnju i pomoć i investicije, što omogućava da se ona pokrene, pa da reši i ove teške unutrašnje probleme.”

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG