Dostupni linkovi

Srpsko sećanje na Oluju


Sa komemorativnih skupa Srbima ubijenim tokom "Oluje", Beograd, 4. avgust 2008.

Danas se navršava 13 godina od hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, tokom koje je iz Hrvatske proterano oko 200.000 Srba. Predstavnici takozvane Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, radikala i nacionalističkih organizacija iskoristili su ovu priliku da poruče da će Srbi ‘osloboditi i vratiti Krajinu’, a državni vrh još jednom je optužio Hrvatsku da nije uputila izvinjenje za zločine koji su učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda.

Obeležavanje 13-te godišnjice hrvatske akcije "Oluja” započelo je parastosom, koji su organizovala udruženja nestalih i poginulih, uz odsustvo najviših državnih zvaničnika. U beogradskoj crkvi Svetog Marka bili su samo potpredsednik Vlade iz Partije ujedinjenih prenzionera Jovan Krkobabić i potpredsednik Skupštine Srbije iz redova radikala Božidar Delić. U besedi tokom parastosa episkop Atanasije Rakita optužio je Hrvatsku državu da nije obezbedila uslove za povratak prognanih:

"Naročito zabrinjava što se nije čula reč kajanja 13 godina unazad za zločine počinjene u Oluji.”

Prema podacima organizacija i udruženja Srba, u toku i posle operacije Oluja stradalo je i nestalo najmanje 1.900 Srba, a prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava, po završetku borbenih dejstava, ubijeno je oko 700 srpskih civila:

„Kako bih se danas osjećala... Grozno!“

„Izašla sam odande osmoga ’95-e. Izgubila sam četiri rođaka. Moj stan je useljen, nema više tamo naroda, stari umrli, mladi otišli... Vratila bih se ja, ali ne znam gde... Vratiću se mrtva, a možda i živa, ko zna šta će bit.“

„Moji su svi izbegli otuda. I teško mi je jako.“

„Što se tiče života, tamo ga nema.“

„Nemam želju da se vraćam zato što mi je porušeno, ne daju mi stana i nemam kod koga. I gde da se vratim, tamo gde viču - Srbe na vrbe?“

Direktor Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac navodi da Hrvatska deklarativno radi na povratku Srba, ali da se u praksi to ne dešava:

“Srbi se veoma sporo vraćaju. A nije to zbog toga što ne bi želeli, nego zato što imaju još uvek puno prepreka, uglavnom im to pravi država Hrvatska. Na prvo mesto stavljam stanarska prava. Oduzeli su sve stanove Srbima, ili putem suda ili putem zakona, i to privatizovali. Drugi problem su krivični procesi koji se vode još od ‘91., pa sve do današnjih dana protiv Srba, a i pripadnika bivše JNA. Podneli su preko 4.900 krivičnih prijava za ratne zločine. Zbog straha od tih procesa, od pravosnažnih presuda na dugogodišnje kazne zatvora u odsustvu izrečene, mnogi Srbi radno sposobni se ne vraćaju.”

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavio je da će Srbija ove jeseni pokrenuti inicijativu da se otvori konzulat u Kninu, koji bi trebalo da doprinese povratku izbeglica u Hrvatsku. Istovremeno, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da će Srbija od Bosne i Hercegovine i Hrvatske zatražiti hitan sastanak na ministarskom nivou o problemu izbeglica i Sarajevske deklaracije:

“"Tražićemo i aktivnije učešće međunarodne zajednice, jer se pitanje izbeglica ne može rešiti tako što će se njihovi problemi gurati pod tepih. Proces pomirenja u regionu ne može da bude uspešan bez zatvaranja izbegličkog dosijea.”

I dok zvaničnici najavljuju rešavanje brojnih problema izbeglih, sa protesta, koji je nakon parastosa u crkvi Svetog Marka organizovali predstavnici takozvane Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, Srpske radikalne stranke i nacionalističkih organizacija mogle su se čuti poruke da je Hrvatska takozvana država, kao i da neki i dalje smatraju da su delovi te zemlje - okupirane srpske teritorije:

“Mi ćemo čekati koliko god treba! I ako ne bude nas, ovih starijih, dolaze nove generacije! E, mi ćemo Krajinu vratiti, to opet ponavljam Hrvatskoj ovde pred njihovom ambasadom, i osloboditi je, kao što smo se oslobodili i od Turaka pod kojima smo bili 500 godina!”

“Ništa nije završeno! Nije nepoznato srpskoj političkoj pameti da su vaš sramni papa i Vatikan država osnovali dve stranke na prostoru bivše Jugoslavije - HDZ u Zagrebu i Demokratsku stranku u Beogradu! 22.000 nevladinih organizacija krvavo razara Srbiju!”

“Tako je! Dole Tadić!”

“Tadiću ustašo, Tadiću ustašo…”

Kolonu, koja se sa transparentom “Priznajte Republiku Srpsku Krajinu” zaustavila ispred hrvatske i američke ambasade, a u kojoj su se mogla videti obeležja nacionalističkih organizacija, crne zastave sa natpisom "S verom u Boga" i slike haškog pritvorenika Radovana Karadžića, pratile su jake policijske snage, a kordon, opremljen za razbijanje demonstracija, obezbeđivao je ambasade.

Dan uoči godišnjice Oluje, predsednik Srbije Boris Tadić još jednom je optužio državni vrh Hrvatske da nije uputio izvinjenje za zločine koji su učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda:

“Dobro je poznato u našoj i evropskoj javnosti da sam uputio izvinjenje svim narodima u ime onih zločinaca koji su vršili zločine nad predstavnicima drugih naroda, a ti zločinci su pripadali ili pripadaju mom narodu. Još nisam čuo reč izvinjenja predstavnika drugih država za zločine koji su učinjeni nad pripadnicima srpskog naroda. I dalje čekam te reči izvinjenja. Ne zbog sebe, nego zbog porodica žrtava i zbog budućnosti naših odnosa.”

Postavlja se pitanje koliko bi ove reči izvinjenja zaista doprinele budućnosti i poboljšanju odnosa između Srbije i Hrvatske, a koliko novom zatezanju, otvaranjem još jedne u nizu polemika Beograda i Zagreba. Jasna Šakota sa Filozofskog fakulteta Tadićevu poruku smatra marketinškom i, u prvom redu kontraproduktivnom.

“Ja ne verujem da je predsednik Tadić bio, bilo savetovan, bilo sam smislio jednu tako lošu i kontraproduktivnu stvar. I onda mi se nameće samo jedan zaključak - da je traženje ovog izvinjenja bio marketinški potez koji je trebalo da pokaže njegov patriotizam, i to baš u onom trenutku kada se jedan haški optuženik izručuje u Hag. To je čista igrarija, i teško da se ona može tolerisati u uslovima poprilično i inače zategnutih odnosa između dve države, koji će tako i potrajati ako to budemo shvatili kao igru ‘ja ću tebi dati izvinjenje, ali pazi, ne zaboravi i ti meni da daš izvinjenje, a onda smo pred vlastitim narodima i pred ostatkom međunarodne zajednice potpuno čisti i mirni, i eto mi smo se pomirili. Sve svoje snage treba usmeriti u konkretne poteze, kojima poboljšavate život građana Srbije, odnosno Hrvatske, a nikako se baviti ovakvim potezima.”

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG