Dostupni linkovi

U Beogradu je nakon hapšenja Radovana Karadžića smesta smišljeno kako to i naplatiti. Posle prave pomame za suvernirima posvećenim haškim optuženicima, jedna turistička agencija ovih dana je panoramsko razgledanje grada obogatila obilaskom mesta u kojima je Karadžić boravio kao haški begunac Dragan Dabić.

Dok u agenciji navode da je posao započet na inicijativu partnera iz inostranstva, i da najviše interesovanja pokazuju upravo stranci, čuju se glasovi onih koji poručuju da bi turiste trebalo povesti 'stopama Karadžićevih zločina u BiH’.

Obilazak mesta koja su, posle hapšenja Radovana Karadžića postala prava turistička atrakcija u Beogradu, počinjemo posetom kafani Luda kuća, u koju je, kao Dragan Dabić, često svraćao. Mali lokal sa baštom na novobeogradskom asfaltu je pun. Nije tako bilo sve do dana kada je uhapšen:


“Pre neko veče sam bio, i ova bašta je bila puna. I ljudi su masovno pili crno vino koje je on pio, Medveđu krv. I tu ima kao neka nazovi čaša iz koje je on pio, međutim mislim da je ta čaša izmišljena, sad se neko seća te čaše posle njegovog hapšenja kada su ukapirali ko je.”


RSE:
Je l’ dolaze i u turističkim turama?


“Dolaze, dolaze. Bude ih po sedam, osam. Profitiramo solidno.”


Iznad stola za kojim je, kako kažu u kafani, sedeo Radovan Karadžić visi njegova i slike Ratka Mladića i Slobodana Miloševića. Slike su tu već desetak godina, a u ovoj, sada izuzetno popularnoj kafani, od dana Karadžićevog hapšenja raspredaju se najrazličitije priče:


“Kada sam ga ja video, sedeo je u jednom društvu od pet, šest ljudi. Ja sam sedeo sto pored njih. I tu su se svirale gusle, on je vrlo slabo komentarisao, zvao je turu pića za celu kafanu, i uglavnom je nešto beležio u neki notes njegov. A vrlo malo je pričao.”

“Najviše su ga deca poznavala. Voleo je sumrak da igra sa njima fudbal na male golove. I onda su ga oni oko šest, sedam sati zvali deda, deda… I tako su ga mnogi zapamtili po pričama o tom loptanju u smiraj dana.”


U kafani smo zatekli i grupu Holanđana. Tvrde da nisu došli zbog Radovana Karadžića, pa i da ne znaju ko je on:


“Naravno da ne znamo. Pita nas da li znamo da je taj Radovan Karadžić svirao gusle ovde. Mi to uopšte ne znamo..”


Mi im gusle nismo spominjali…


U prodavnici, pored kafane, koja je takođe deo turističke ture kao mesto u kojem je kupovao, od dana hapšenja svakodnevna gužva:


“Svaki dan po deset njih, jao da li je to ta Luda kuća, jao je l’ dolazio Radovan, i da poludiš više. Pitaju šta je kupovao, često traže Medveđu krv.”


RSE
: To što je on kupovao, oni traže?


“Da. Jedna žena se pre neki dan iznervirala i vikala zato što nismo imali vodu od pet litara koju je on stalno kupovao!”


Samo nekoliko metara od prodavnice i kafane Luda kuća nalazi se zgrada u kojoj je Karadžić, kao Dragan Dabić, stanovao. I ovo mesto je poslednjih dana izuzetno posećeno:


RSE:
Je l’ znate u kojoj je od ovih zgrada stanovao Radovan Karadžić?


“Naravno da znamo, gospodin tamo živi u toj zgradi.”


RSE:
Je l’ gužva kod vas ovih dana?


“Jeste, dolaze ljudi, naročito vikendom. Meni lično ne znači ništa jer ga nisam ni prepoznao. Pola Beograda dolazi ovde da vidi zgradu samo u kojoj je stanovao, slikaju, pričaju, pitaju…”


Turististička tura obuhvata čak i obilazak trase linije gradskog autobusa 73, kojim je Karadžić navodno putovao kada je uhapšen. Direktorka turističke agencije koja nudi obilazak ovih mesta Tanja Bogdanov navodi da su ih u ponudu uvrstili na zahtev partnera iz inostranstva, te da upravo stranci pokazuju najveće interesovanje. Cene, kako kaže, nema jer su obilasci deo već postojeće ponude panoramskog razgledanja Beograda. Na pitanje da li je imala moralnu dilemu odgovara:


“Ja sam turistički radnik, sigurno da imam moral, ali atrakcija je atrakcija. Zato je bitno, da bi se ogradili od bilo kog drugog konteksta, da kažem da turistički vodič nema pravo da kaže ništa kada se prolazi kroz novobeogradski blok 45. Znači to je no comment. To je samo da se vidi eto gde se to dogodilo naočigled celog sveta.”


Sve na ovom svetu može se prodati i iskoristiti u komercijalne svrhe, ali kako jedan čovek, optužen za najstrašnije zločine, bez istorijske distance, preduzetnicima u Srbiji donosi već toliki profit? Kulturolog Milena Šešić Dragićević ono što nazva masovnom histerijom oko Radovana Karadžića ovako objašnjava:


“To je neka vrsta masovnog inata i, uprkos celom svetu, hoćemo da ga slavimo, hoćemo sada od njega da napravimo mit. Znači, to što se od tih mesta pravi turistička ruta može da deluje kao super preduzetnički poduhvat. Tužno je što ruta o istinski velikim ljudima ove države nema, ali zato evo imamo beogradsku rutu Radovana Karadžića. I to samo govori o dubini moralne, etičke krize u kojoj se nalazi ovo društvo, a posebno, ja bih rekla, i medija i javnog informisanja, jer oni sada govore o doktoru Dabiću, ali se o Srebrenici u Srbiji još uvek ne govori.”

Zato reditelj Gorčin Stojanović na kraju zaključuje:


“To je nekako tanušna i mala tura spram ture zločina kakva bi se mogla napraviti u Bosni i Hercegovini. To bi već bila onako jedna stvarno ozbiljna tura.”
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG