Dostupni linkovi

Amnesti internešnal: Kršenja ljudskih prava u srcu Evrope


Pitanje migranta na Zapadnom Balkanu zauzima veliki deo izveštaja Amnesti Internešnala o ljudskim pravima za 2109., a preneto je i u narednu godinu (na slici grupa migranata nedaleko od Tuzle, na severoistoku BiH, marta 2020.)

Odnos prema migrantima i izbeglicama, manjinskim grupama, ali i neprocesuirani ratni zločini i ugrožena sloboda medija u zemljama Zapadnog Balkana najviše su kritikovani u najnovijem izveštaju međunarodne nevladine organizacije Amnesti internešnal (Amnesty International – AI) o stanju ljudskih prava u 2019. godini.

U zaključcima zemlje regiona - Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, pominju se kao primeri država u kojima su „novinari koji su istraživali korupciju, organizovani kriminal i ratne zločine bili izloženi pretnjama, uvredama, zastrašivanju, a u nekim slučajevima bili su i mete fizičkog nasilja“, uz napomenu da su ti slučajevi često ostali bez osude vlasti. Takođe, navodi se da je u Albaniji „kontroverzni zakonodavni paket pretio slobodi medija“.

Kao pozitivni primeri unapređenja LGBTI prava ističu se Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, zbog organizacije prvih Parada Ponosa (Pride) u Sarajevu i Skoplju, uz napomenu da ipak širom Evrope dolazi do usvajanja zakona kojima se unazađuju prava LGBTI zajednice.

U izveštaju se naglašava da je tokom 2019. godine oko 120 000 azilanata i migranata stiglo u Evropu neregularnim putem, te da je „prevladalo uverenje da se migracijama i kontrolom granica najbolje može upravljati tako što će se migranti i izbeglice zadržati u zemljama sa upitnim stanjem ljudskih prava“.

„Činilo se da je jednako prihvatljivo zemljama Evropske unije (EU) da zadrže migrante i azilante u ekstremno lošim uslovima na periferiji EU ili neposredno izvan njenih granica“, smatraju autori izveštaja.

Naglašava se da je preko 10.000 ljudi ostalo u kampovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji, te da oni „nisu u mogućnosti da nastave svoja putovanja zbog upornih i sistemskih kolektivnih proterivanja praćenih nasiljem hrvatske policije“.

U izveštaju se dodaje i da je „uprkos ogromnim dokazima o kršenju ljudskih prava na hrvatskoj granici“, Evropska komisija u oktobru preporučila potpunu integraciju Hrvatske u Šengensku (Schengen) graničnu zonu.

„U 2019. godini vrednosti na kojima je zasnovana Evropska unija (EU) direktno su dovedene u pitanje iznutra“, zaključuje se u izveštaju.

Srbija: Vlasti aktivno narušavale slobodu medija

“Izostaje kažnjavanje ratnih zločina, vlasti su aktivno narušavale slobodu medija, a branioci ljudskih prava bili su izloženi pretnjama”, zaključak je AI kada je reč o stanju ljudskih prava u Srbiji.

U izveštaju se podseća da su tokom 2019. godine opozicione stranke bojkotovale parlament “u znak protesta zbog podrivanja ljudskih prava i vladavine prava od sve autoritarnije vlade”, kao i da su “hiljade građana učestvovale u nedeljnim demonstracijama, pozivajući na ostavke predsednika i premijerke i zahtevajući slobodu izražavanja, poštene izbore i prestanak korupcije i zloupotrebe vlasti”.

Sve o protestima '1 od 5 miliona'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:42 0:00

U dokumentu se podvlači i da je Komesar za ljudska prava Saveta Evrope apelovao na vlasti da revidiraju zakon kojim se uvodi doživotna robija zbog teških krivičnih dela bez mogućnosti uslovnog otpusta ili preispitivanja slučaja.

Kada je reč o ratnim zločinima, u izveštaju se naglašava da je „nekažnjivost zločina ohrabrena nedostatkom političke volje“, uz negiranje genocida u Srebrenici.

Zaključak je da se u Srbiji sprovelo malo istraga za ratne zločine, te da je bilo malo podignutih optužnica, uz podsećanje da su suđenja nastavljena pred Višim sudom u Beogradu „uz izostanak krivičnog gonjenja zbog komandne odgovornosti“.

Uz nabrajanje svih postupaka koji su se vodili pred Višim sudom tokom 2019. godine, autori izveštaja zaključuju da u prošloj godini „nije bilo opipljivog napretka“ u izradi zakona o nestalima ili pronalasku tela žrtava.

“Vlada je aktivno narušavala medijske slobode nagrađujući lojalne medije finansiranjem iz budžeta i novcem za reklame, dok su kritički nastrojeni mediji zastrašivani poreskim i drugim pravnim postupcima“, ističe se u delu izveštaja o medijskim slobodama.

Takođe, naglašava se da su “predsednik i ministri sproveli kampanju protiv nezavisnih novinara”, te da su “pretnje bile uobičajena pojava”.

I afera „Krušik“ u izveštaju o Srbiji

“Braniocima ljudskih prava pretili su osuđeni ratni zločinci i njihove pristalice”, navodi se u odeljku izveštaja Amnesti Internešnala za Srbiju, uz podsećanje da je haški osuđenik Vojislav Šešelj i dalje narodni poslanik u Skupštini Srbije, uprkos pozivima da mu se ukine poslanički mandat.

Dalje se navodi da je Šešelj pretio i vređao novinarku lista “Danas” Snežanu Čongradin i Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti Brankicu Janković.

Podseća se da je radnik valjevske fabrike oružja Krušik Aleksandar Obradović bio u pritvoru, a zatim i u kućnom pritvoru, nakon što je sa novinarima podelio informacije o povezanosti Branka Stefanovića, oca ministra policije i potpredsednika Vlade Nebojše Stefanovića, sa trgovinom oružjem.

Afera 'Krušik': Otvorena pitanja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:10:22 0:00

Kada je reč o pravima Roma, međunarodna nevladina organizacija naglašava da se Romima u Srbiji i dalje uskraćuju socijalna i ekonomska prava, uključujući pravo na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i smeštaj.

“Romi su se takođe suočili sa zlostavljanjem od strane policije, a niz napada na Rome u Leskovcu, koje su u maju počinili mladi, nisu istraženi kao zločini iz mržnje”, pišu izvestioci Amnesti Internešnala.

Uz podsećanje da je lezbejski par iz Novog Sada pokrenuo pravnu borbu za registraciju istopolnih zajednica u Srbiji u junu prošle godine, te da je nacrt zakona i dalje u zastoju, u izveštaju se pominje i da je partnerka premijerke Srbije Ane Brnabić, Milica Đurđić rodila dete nakon što je navodno otputovala u inostranstvo na vantelesnu oplodnju, a da je ministar zdravlja zabranio vantelesnu oplodnju “pojedincima sa nedavnom istorijom homoseksualnih odnosa”.

“Vlasti su neadekvatno odgovorile na napade na LGBTI zajednicu i nisu prikupile podatke o zločinima iz mržnje, a do danas je zaključen samo jedan sudski proces. Nakon septembarske Parade ponosa, policija je prestala da štiti Prajd Info Centar, koji su u oktobru napali fudbalski navijači”, piše u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da je više od 30.000 izbeglica i migranata ušlo u Srbiju tokom prošle godine, te da su uslovi prijema i postupak azila “ostali neadekvatni”. Ističe se da je većina migranata i izbeglica bila u tranzitu, ali da su često bili nasilno vraćeni u Srbiju (takozvani “push back”) iz okolnih država članica Evropske unije, posebno Hrvatske.

“U septembru je zabeležen porast nasilja od strane srpske policije prilikom vraćanja u Severnu Makedoniju”, navode autori izveštaja.

Kosovo: Nedostaju kapaciteti za procesuiranje ratnih zločina

U izveštaju Amnesti Internešnala za Kosovo, podseća se da su pregovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova u kojima posreduje Evropska unija i dalje u zastoju.

Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina na Kosovu, u izveštaju piše da “specijalnom tužilaštvu nedostaju kapaciteti da procesuira više od 900 nerešenih ratnih zločina i više od 2.000 nerešenih slučajeva nestalih osoba, koji su nasleđeni od misije EULEX, uz ograničenu međusobnu saradnju sa Srbijom”.

Naglašava se i da tokom 2019. godine, uprkos jednoj optužnici i 48 istraga koje su u toku, nije održano nijedno suđenje počiniocima seksualnog nasilja tokom rata.

Navodi se da je tokom prošle godine primljeno 1.198 predstavki, ali da je 756 osoba dobilo pravni status žrtava seksualnog nasilja u ratu što im je omogućilo određene beneficije i malu penziju, te da su se neki od odbijenih žalili na odluke sudova. Napominje se i da zakon ne omogućava žrtvama medicinsku i psihološku podršku.

Autori izveštaja podvlače i da Specijalizovano tužilaštvo Kosova u Hagu, koje je uspostavljeno da ispita navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene od Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), nije podiglo optužnice, ali da je oko 100 bivših pripadnika OVK pozvano na saslušanje.

Kako se navodi u izveštaju, nakon više od 20 godina od završetka rata, na Kosovu se i dalje traga za 1.646 nestalih, među kojima je 1.100 Albanaca, više od 400 Srba i 150 građana drugih nacionalnosti.

Na Kosovu unapređene medijske slobode

Amnesti Internešnal naglašava da su na Kosovu unapređene medijske slobode i medijski pluralizam, te da je manje zabeleženih fizičkih napada na novinare.

“Međutim, u julu je dopisnica televizije N1 sa Kosova Zana Cimili dobila etnički motivisane pretnje smrću, a osumnjičeni je uhapšen u Srbiji. U septembru i oktobru su srpski novinari privedeni nakon ulaska na Kosovo”, navodi se u izveštaju.

Ističe se i da je tokom 2019. godine “nakon ponovljenih neadekvatnih odgovora vlasti”, nasilje u porodici redefinisano u Krivičnom zakoniku kao odvojeno krivično delo, što je u skladu sa Istanbulskom konvencijom. Pominju se i prošlogodišnji primeri presuda i optužnica pred kosovskim institucijama u vezi sa nasiljem nad ženama i devojčicama.

“U novembru je optuženo šest muškaraca u vezi s navodnim silovanjem 16-godišnje učenice u 2017. godini. Među šestoricom optuženih su bili njen bivši učitelj i policajac određen za istragu slučaja”, piše AI u izveštaju.

Protesti u Prištini zbog optužbe za silovanje
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:03 0:00

U delu koji se odnosi na prava manjina, naglašava se da su se pripadnici zajednica Roma, Aškalija i Egipćana suočavali sa “hroničnom diskriminacijom” u obrazovanju, zdravstvu, smeštaju i zapošljavanju, kao i da su mnogima nedostajale lične isprave.

Kada je reč o pravima LGBTI zajednice na Kosovu, u izveštaju se podseća da je presuda Apelacionog suda omogućila transrodnim osobama da registruju promenu imena i pola. U oktobru, Priština Pride pozvao je Vladu i sudove da poštuju i sprovode zakone o seksualnim manjinama.

BiH: Neuspeh vlasti u prihvatu migranata

U delu izveštaja o stanju ljudskih prava u Bosni i Hercegovini zaključuje se da “vlasti nisu uspele da obezbede osnovni prijem i podršku hiljadama izbeglica, azilanata i migranata koji su smešteni u BiH”.

“Manjine su se i dalje suočavale sa širokom diskriminacijom i socijalnom isključenošću. Pretnje i napadi na novinare i slobodu medija su i dalje postojali. Civilnim žrtvama rata je i dalje ograničen pristup pravdi i ratnim odštetama”, stoji u izveštaju.

Kao jedan od osnovnih problema u Bosni i Hercegovini navodi se to što azilantima nije osiguran efikasan pristup međunarodnoj zaštiti ili uslovima prijema.

„Desetine hiljada ljudi prošlo je kroz BiH, većina je nameravala da zatraži azil u Evropskoj uniji. Do kraja 2019. vlasti su registrovale skoro 29.000 neregularnih ulazaka. Mnogobrojne birokratske prepreke za registraciju, nedostatak adekvatne pravne pomoći i prevođenja, ograničeni kapacitet i oskudna finansijska podrška potencijalnim azilantima sprečili su efikasan pristup međunarodnoj zaštiti“, piše u izveštaju.

„Do kraja godine, od ukupno 28.000 ljudi koji su izrazili nameru da zatraže azil, manje od pet odsto uspelo je u tome. Vlasti na različitim nivoima nisu uspele da sarađuju, kako bi zadovoljile potrebe preko 8.000 izbeglica i migranata koji su zaglavljeni u BiH, zbog vraćanja iz susedne Hrvatske“, navodi AI.

Naglašava i da je u privremene prihvatne centre, kojima upravlja Međunarodna organizacija za migracije, smešteno oko 4.000 ljudi, te da su kampovi bez adekvatnih uslova boravka i prenatrpani. Prihvatni centri su ostali isključivo u jednom od dva entiteta u zemlji, Federaciji BiH, prvenstveno u Unsko-sanskom kantonu.

„Vlasti u drugom entitetu, Republici Srpskoj, odbile su da osnuju bilo kakve kampove na svojoj teritoriji. U maju su lokalne vlasti prisilno prebacile oko 800 ljudi, uglavnom muškaraca, u neformalni kamp u Vučjaku, na nekadašnjoj deponiji bez pristupa pijaćoj vodi ili odgovarajućoj sanitarnoj opremi i u neposrednoj blizini minskog polja. Specijalni izvestilac UN-a za ljudska prava migranata upozorio je vlasti da lokacija predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost i da je potpuno nepodobna za boravak ljudi. Kamp je konačno razrušen u decembru i ljudi koji su tamo smešteni prebačeni su u formalne prihvatne centre u druge zemlje“, navodi se u delu izveštaja o pravima migranata i izbeglica u Bosni i Hercegovini tokom 2019. godine.

Nastavljene pretnje i napadi na novinare u BiH

U delu izveštaja o diskriminaciji u BiH, navodi se da su se Romi i dalje suočavali sa sistemskim preprekama u obrazovanju, stanovanju, zdravstvenim uslugama i zapošljavanju.

„Nemogućnost registracije stalnog prebivališta ostala je nepremostiva prepreka zbog koje mnogi Romi nisu mogli da pristupe osnovnim pravima i uslugama, jer to zahteva da imaju pravni dokaz o prebivalištu“, piše u izveštaju.

LGBTI osobe suočene su sa širokom socijalnom isključenošću i diskriminacijom, smatra AI.

„Iako su organizacije za zaštitu prava LGBTI prijavile poboljšanu saradnju s policijom i pravosuđem u Federaciji BiH, krivična dela nasilja i diskriminacije nad LGBTI osobama nisu detaljno istraženi. Uprkos protestima i pretnjama nasiljem, prva Parada ponosa u zemlji uspešno je organizovana u septembru u Sarajevu“, podsećaju u izveštaju.

AI ističe i da vlasti nisu uspele da sprovedu više presuda Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda BiH koji su utvrdili da su principi podele vlasti u Ustavu diskriminatorni, jer sprečavaju ljude koji ne pripadaju nekom od konstitutivnih naroda (Bošnjaci, Hrvati ili Srbi) da se kandiduju za zakonodavnu i izvršnu funkciju.

“Nastavljen je obrazac pretnji, političkog pritiska i napada na novinare”, pišu autori izveštaja AI o stanju slobode govora u BiH.

Kao razlog napada na novinare navodi se njihovo etničko poreklo i sadržaj njihovog rada.

“U januaru su vlasti u Republici Srpskoj upotrebile prekomernu silu da razbiju višemesečne proteste, na kojima su okupljeni zahtevali istinu o smrti mladića, te su zabranile skupove u Banjaluci, glavnom gradu entiteta. Pravni amandmani kojima se želi kriminalizirati neovlašćeno snimanje ili fotografiranje javnih službenika tokom protesta u Republici Srpskoj, povučeni su nakon pritiska novinarskih udruženja i međunarodne zajednice”, navodi se u izveštaju.

Nagomilani nerešeni predmeti za ratne zločine u BiH

Kada je reč o presudama za ratne zločine, u izveštaju AI naglašava se da je u martu 2019. godine Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu potvrdilo prvobitnu presudu iz 2016. godine i osudilo bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića na doživotni zatvor.

Ističe se i da Veće ministara BiH nije usvojilo revidiranu Strategiju ratnih zločina, te da je usporeno krivično gonjenje za ratne zločine pred domaćim sudovima, sa preko 550 predmeta koji su bili u toku pred raznim sudovima krajem 2019. godine.

„Sistemski nedostaci u Tužilaštvu, uključujući gomilanje nerešenih predmeta, neefikasno upravljanje predmetima i dramatičan pad stope presuda, pretili su da će mnoge žrtve ostati bez pravde, istine i odštete“, podvlači se u izveštaju.

Zakon o zaštiti žrtava ratnih mučenja u Republici Srpskoj stupio je na snagu u januaru 2019, podsećaju autori dokumenta o stanju ljudskih prava u BiH.

„Do kraja godine, 86 ljudi se prijavilo za status žrtava ratnog silovanja i mesečnu finansijsku podršku. Ipak, podnosioci predstavke su se suočili sa brojnim preprekama u procesu, uključujući nedostatak informacija, poteškoće u obezbeđivanju odgovarajuće dokumentacije, nejasne procedure i proizvoljna odbijanja“ , ističe se u izveštaju.

U avgustu, Komitet UN-a protiv torture presudio je u slučaju ratnog silovanja da zastara ili nesposobnost počinilaca da plate naknadu ne bi trebalo da spreče žrtve da dobiju naknadu koju su odredili sudovi, te je naloženo BiH da pruži svim žrtvama torture adekvatnu nadoknadu i pristup medicinskoj i psihološkoj podršci.

Zaključuje se da potragu za 7.200 ljudi koji se još vode kao nestali nakon oružanog sukoba u BiH ometaju nedostatak resursa i kapaciteta i loša saradnja između vlasti.

Severna Makedonija: Zabrinutost zbog korupcije i diskriminacije

„Uprkos napretku u sprovođenju reformi koje je utvrdila Evropska komisija (EK), ostaje zabrinutost u vezi s korupcijom, pravom na azil i diskriminacijom žena, Roma i LGBTI osoba“, zaključuju autori izveštaja o stanju ljudskih prava u Severnoj Makedoniji.

U odeljku za Severnu Makedoniju pominje se promena naziva države u februaru prošle godine, čime je završen dugogodišnji spor sa Grčkom.

Podseća se i da je specijalno tužilaštvo nastavilo da privodi na odgovornost bivše ministre, zvaničnike i zaposlene u vladi.

„U martu je bivši direktor bezbednosne i kontraobaveštajne službe osuđen na tri godine zatvora zbog korupcije tokom izbora. U aprilu je 16 policajaca i pripadnika službi bezbednosti, uključujući bivšeg šefa policije, osuđeno zbog 'terorističkog ugrožavanja ustavnog poretka' zbog napada na članove opozicije u aprilu 2017. godine.

Postupak je otvoren u decembru protiv specijalne tužiteljke Katice Janeve, koja je tu funkciju obavljala do avgusta, a optužena je za zloupotrebu službenog položaja i primanje mita. Predložene su mere da se nadležnost specijalne tužiteljke prenese na javnog tužioca“, nabraja se u izveštaju.

Napominje se i da se sloboda medija postepeno povećavala, te da je zabeleženo manje fizičkih napada na novinare.

U izveštaju se podseća da je u maju novi Zakon o prevenciji i zaštiti od diskriminacije uključio seksualnu orijentaciju i rodni identitet kao zaštićene kategorije, ali nije priznao istopolna partnerstva.

„Komisija za primanje žalbi nije uspostavljena do kraja godine, a premijer i poglavar Islamske zajednice kritikovani su zbog homofobičnih ispada“, piše u dokumentu o stanju ljudskih prava u Severnoj Makedoniji.

Govor mržnje prema LGBTI osobama porastao je pre prve Parade Ponosau Skoplju, koja je održana u junu.

„Međuetnički govor mržnje i zločini iz mržnje - uključujući slučaj ubistva koji je procesuiran u aprilu - i dalje su u porastu. Romi i dalje doživljavaju institucionalnu diskriminaciju u obrazovanju, zdravstvu, stanovanju i zaposlenju“, a kao primer navode se slučajevi zabrane pristupa barovima, kafićima i radnjama, te ponovljeni slučajevi diskriminacije u pogledu vlasničkih prava, kao i tokom kontakta sa policijom.

Naglašava se i da je oko 440 Roma ostalo bez državljanstva.

Prebacivanje migranata iz Severne Makedonije u Grčku

U izveštaju se navodi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova registrovalo više od 40.000 neregularnih ulazaka u zemlju.

Takođe, navodi se od ukupnog broja žalbi migranata i izbeglica gotovo polovina odnosila na protivpravno zadržavanje u neadekvatnim uslovima u kampu u Gazi Babi.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavilo je kolektivno proterivanje u Grčku, gurajući natrag više od 10.000 ljudi koji su pokušavali da uđu u Severnu Makedoniju“, stoji u izveštaju, uz napomenu da je prema sporazumu sa Evropskom unijom, Evropska granična i obalska straža (Fronteks) raspoređena na granici zajedno sa makedonskom policijom.

Crna Gora: Evrointegracije ometa korupcija

“Napredak ka članstvu u EU ometala je korupcija na visokom nivou i zabrinutost zbog slobode medija. Protesti koje su predvodile organizacije civilnog društva, pokrenuti zbog navodne korupcije tokom izbornog procesa, ukazali su na hronično siromaštvo i umanjenje ljudskih prava, uz zahteve za ostavkom predsednika i visokih tužilaca”, zaključuju autori izveštaja o stanju ljudskih prava u Crnoj Gori.

Autori izveštaja ističu da u Crnoj Gori i dalje nema procesuiranja ratnih zločina.

“Iako su četiri slučaja ratnih zločina ostala pod istragom, Specijalno tužilaštvo nije pokrenulo postupak. U junu je Vlado Zmajević osuđen za ratni zločin zbog ubistva četvoro albanskih civila u Žegri na Kosovu 1999. godine i osuđen na 14 godina zatvora”, piše u izveštaju.

“Crna Gora je pala na 104. mesto na svetskom indeksu slobode štampe”, konstatuje se u izveštaju. Podseća se da je istraživački novinar Jovo Martinović u januaru prošle godine osuđen na 18 meseci zatvora, zbog umešanosti u trgovinu drogom, što je izazvalo međunarodnu osudu.

Martinović je, stoji u izveštaju, negirao optužbe i tvrdio da legitimno istražuje kriminalnu grupu. Žalba mu je prihvaćena u oktobru, a ponovno suđenje počelo je u decembru.

Autori izveštaja pominju i da je u februaru devet osoba uhapšeno pod sumnjom da su umešani u pucnjavu u kojoj je meta bila novinarka Olivera Lakić, koja je istraživala veze države sa organizovanim kriminalom.

“Povećava se broj zabeleženih zločina iz mržnje, ali je broj krivičnih gonjenja i dalje nizak”, piše u delu izveštaja o stanju LGBTI prava u Crnoj Gori. Kako se navodi, nevladina organizacija LGBTI Forum Press je u maju 2019. godine zabeležila 66 diskriminatornih objava na internetu, koje uključuju pretnje i govor mržnje i prosledila ih policiji. Podseća se i da je parlament u junu odbacio zakon kojim bi se legalizovala istopolna partnerstva.

Kada je reč o pravima Roma u Crnoj Gori, između ostalog se napominje da “smeštaj ostaje nesiguran za oko 40 odsto romskih domaćinstava koja žive u neformalnim naseljima, a koja neće moći da priušte legalizaciju imovine”.

Autori izveštaja konstatuju da je povećan dolazak izbeglica i migranata i u Crnu Goru, te da je većina bila u tranzitu.

“Crnogorska policija pokušala je zaustaviti ljude koji prelaze u Bosnu i Hercegovinu”, piše u izveštaju i dodaje se da su “ostali odatle (iz Bosne i Hercegovine) redovno prebacivani nazad.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG