Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto je Šešelj još poslanik u Skupštini Srbije?


Ne postoji politička volja za kažnjavanje Vojislava Šešelja, lidera Srpske radikalne stranke (SRS), što je jedan od razloga zbog kojih Skupština Srbije nije preispitala njegov poslanički mandat nakon presude koju mu je izrekao Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu, rekla je doktor pravnih nauka Vesna Petrović, iz Beogradskog centra za ljudska prava, za rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE).

"Mislim da je trebalo to da se učini. Mi priznajemo Haški tribunal, deo smo Ujedinjenih nacija, taj tribunal Ujedinjene nacije su osnovale. Prema tome, apsolutno kada bih ja bila član Administrativnog odbora ja bih smatrala da on ne sme da bude više poslanik u parlamentu. E sada, da li postoji politička volja – očigledno ne, jer je prošlo već toliko godina a on je i dalje u parlamentu. Srpska napredna stranka, koje je ogromna većina poslanika u parlamentu, je potekla iz Srpske radikalne stranke. Prema tome, to su praktično isti ljudi i to su dugogodišnji saradnici i prijatelji. Tako da mislim da je to jedan od razloga zašto se to ne dešava", navela je Petrović.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) još jednom je 7. februara 2020. od Skupštine Srbije zatražio da Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke, oduzme poslanički mandat.

"Vojislav Šešelj, haški osuđenik, već trideset godina neprestano širi govor mržnje što je potvrđeno i presudom Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju", saopštio je NUNS osuđujući poslednji Šešeljev napad na preminulog novinara Dragoljuba Žarkovića, 6. februara nazivajući ga u postu na Tviteru "izdajnikom".

Početkom februara suspendovan je nalog Vojislava Šešelja na Tviteru. Kako stoji na njegovom profilu, nalog je blokiran zbog kršenja pravila Tvitera.

"Jedan od razloga ta takvo ponašanje Šešelja je možda taj što im i odgovara da postoji tako neko, govorim sada o Srpskoj naprednoj stranci, ko bi na neki način plašio građane i međunarodnu zajednicu. Kao, eto, on je mnogo ekstremniji nego što smo mi, mi smo se preobukli u evropska odela, mi smo drugačiji, i tako dalje", ocenila je Vesna Petrović.

Kako navodi NUNS, meta Šešeljevih verbalnih napada konstantno su neistomišljenici, pripadnici manjina, politički protivnici i antiratni aktivisti. U prethodnih godinu dana, podseća NUNS, Šešelj je pretio novinarima Veselinu Simonoviću, Snežani Čongradin, kao i Dejanu Anastasijeviću, sa kojim se obračunavao posthumno.

Vesna Petrović, doktor pravnih nauka, rekla je za RSE da institucije imaju obavezu da reaguju.

"Pre svega Narodna Skupština u kojoj je on poslanik. A onda isto tako mogu da pokrenu postupke i pravosudni organi, za govor mržnje. Njegovo pojačano ponašanje je zbog toga što je počela predizborna kampanja i on treba da prikupi tih tri posto, što ne sumnjam da će da prikupi, bar za sada tako izgleda, ne znam, videćemo", kaže Petrović.

"Koliko vidim", dodaje, "mnogi novinari su reagovali i mnoga udruženja, ali te reakcije se svode na saopštenje u kom mi osuđujemo neki postupak koji je učinjen".

"A koliko vidim u parlamentu, članicama radikalne stranke, svima njima koji su napadali ministarku Mihajlović, vidim da im je izrečena neka opomena, pa je posle povučena. Tako da je to sve jedna farsa i glumatanje neko koje u stvari ne dovodi ni do kakvih konkretnih rešenja", navela je Petrović.

Jedan u nizu incidenata ovog poslanika dogodio se 5. februara kada su, prema tvrdnjama organizacije Fond za humanitarno pravo (FHP), članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke fizički napali nevladine aktiviste uoči promocije knjige Vojislava Šešelja u zgradi opštine Stari Grad u Beogradu. "Naišao je Šešelj koji je rekao – izbacite je", izjavila je Nataša Kandić, nekadašnja direktorka FHP-a.

Ne meti Šešeljevih uvreda u protekloj godini bili su i akademik Dušan Teodorović, poslanice Marinika Tepić i Aleksandra Jerkov, političar Čedomir Jovanović, mirovna aktivistkinja Staša Zajović, istoričarka Latinka Perović.

Pred zgradom Skupštine Srbije 27. maja 2019. došlo je do incidenta u kom je, kako su javili novinari sa mesta događaja i saopštio politički pokret Dveri, vozač Vojislava Šešelja bejzbol palicom udario člana Predsedništva Dveri Jugoslava Kiprijanovića.

Zločini Vojislava Šešelja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:42 0:00

Devedesetih godina prošlog veka Šešelj je bio akter i težih incidenata, a jedan od najpoznatijih slučajeva je iz 16. jula 1997. kada je, posle međusobne rasprave tokom jedne televizijske emisije, pretučen advokat Nikola Barović. Optužnica je teretila Šešelja za podstrekivanje ličnog telohranitelja da pretuče Barovića, a lider Srpske radikalne stranke tada je izjavio da se Barović "okliznuo na koru od banane".

U junu 1992, kako je sam posvedočio beogradskim medijima, napao je učitelje koji su demonstrirali pred parlamentom u Beogradu. "Jednog sam udario rukom, a drugog nogom", rekao je Šešelj.

U julu 1992. na ulazu u Skupštinu Srbije mahao je pištoljem, preteći učesnicima studentskog protesta protiv vlasti, dok je drugom prilikom zajedno sa poslanicima svoje partije na ulici telom branio stranački džip kada je policija pokušavala da ga oduzme zbog provere.

U članu 88. Zakona Srbije o izboru narodnih poslanika, mandat mu prestaje ukoliko je, između ostalog, osuđen na kaznu zatvora dužu od šest meseci. Odluku o prestanku mandata donosi Administrativni odbor Skupštine Srbije.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj 11. aprila 2018. pravosnažno je osuđen na deset godina zatvora pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove. Kako je saopštio Mehanizam koji je nasledio predmete Haškog tribunala, Šešelj je proglašen krivim za progon i podsticanje na progon Hrvata iz mesta Hrtkovci u Srbiji, a desetogodišnja kazna smatrala se odsluženom za vreme njegovog boravka u pritvoru od 2003. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG