Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ističe li mandat kosovskom sudu u Hagu?


Ulaz u zgradu Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu u Hagu

Petogodišnji mandat Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova sa sedištem u Hagu (Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu) ističe sledeće godine (2020), ako je sudeći po ustavnom amandmanu iz 2015. na osnovu kojeg je formirana ova institucija.

U zakonu o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Kosova i EU međutim stoji da će mandat suda biti okončan onda kada Savet Evropske unije o tome bude obavestio kosovske institucije, što tvrde i u samom sudu.

Pred ovom institucijom, iako su ispitivanja učestala, još uvek nema ni jedne optužnice.

Iz organizacija ratnih veterana već su počeli da pristižu pozivi budućim institucijama Kosova da odbiju da produže mandat tom sudu, pre svega zato što ga smatraju jednostranim i što će, kako kažu, suditi samo jednoj etničkoj zajednici, dok će srpski zločini na Kosovu ostati nekažnjeni. Poznavaoci Ustava Kosova ističu da samo novi ustavni amandman može da produži mandat sudu, a politički rukovodioci najavljuju da će to pitanje biti tema diskusije budućeg saziva Skupštine Kosova. Iz Suda poručuju da nikakvi koraci nisu potrebni za nastavak mandata.

Kurti: O sudu će se razgovarati i u Parlamentu i u Briselu

Lider pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, koji će, očekuje se, biti mandatar buduće vlade Kosova, u izjavi za RSE navodi da će nova vlada, i on kao novi premijer, po tom pitanju voditi dve diskusije.

"Jedna će biti parlamentarna diskusija o Specijalnom sudu, koji je potrošio više od 100 miliona eura evropskih poreskih obveznika a nije podigao ni jednu optužnicu, a kamoli da je neki proces priveo kraju. Drugo, vodiću razgovore i sa Briselom o ovoj neobičnoj građevini pravde. Na osnovu tih diskusija potom ćemo doneti zasluženu odluku sledeće godine", kazao je Kurti.

Kurti, čiji je pokret 2015. glasao protiv ustavnih promena za formiranje suda, podseća da je od samog početka bio skeptičan po pitanju pravde koja može da se postigne u tom sudu. Kako dodaje, Kosovu su umesto specijalnih potrebni "normalni sudovi, normalni procesi i normalna pravda, ali i to da zločinci i rata i mira budu u zatvoru".

"Funkcionalizacijom normalnih sudova učinićemo Specijalni sud sve više nepotrebnim. Iako je to najnoviji sud za Kosovo, on nije nov, jer će uskoro da se navrše četiri i po godine od ustavnih izmena za formiranje ovog suda koji je jednom nogom na Kosovu a drugom van Kosova. Stoga je ovo sui generis sud koji neće uspeti da odbrani sebe ni u Strazburu jednog dana", ističe Kurti.

Kurti: O sudu će se razgovarati i u Parlamentu i u Briselu
Kurti: O sudu će se razgovarati i u Parlamentu i u Briselu

RSE u Demokratskom savezu Kosova, s kojim je Kurti u pregovorima o formiranju nove vlade nakon izbora 6. oktobra, nije uspeo da dobije komentar po pitanju mandata Specijalnog suda. Iz ove partije su međutim nakon jednog od sastanka sa pokretom Samoopredeljenje poslednjih dana rekli da podržavaju nastavak rada Specijalnog suda.

Portparolka Specijalizovanih veća Angela Griep međutim navodi da će mandat suda biti nastavljen onako kako predviđa Zakon o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Kosova i EU - usvojen u Skupštini Kosova - sve dok Savet Evropske unije ne obavesti Kosovo da su sve istrage i svi procesi pred Specijalizovanim većima okončani.

"Stoga, za nastavak mandata nisu potrebne formalnosti ili specifični potezi", dodala je Griep.

Specijalizovana veća u Hagu su replika kosovskog pravosudnog sistema u malom. Osnovana su pri svakom nivou sudskog sistema na Kosovu, od Osnovnog do Ustavnog suda i upošljavaju samo međunarodno osoblje. Finansira ga uglavnom Evropska unija, a formiran je na insistiranje međunarodne zajednice. Istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjenim nad etničkim manjinama i političkim rivalima koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. čiji je autor švajcarski senator Dik Marti.

Ova sudska institucija ima mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koji su počinjeni u periodu od januara 1998. do decembra 2000. Pred sudom još uvek nije podignuta ni jedna optužnica dok su istrage i dalje u toku.

Petogodišnji mandat suda se upravo pominje u ustavnom amandmanu br. 24 na osnovu kojeg je formiran sud. Ustav Kosova je najviši pravni akt države dok zakoni i ostali pravni akti moraju biti u saglasnosti sa Ustavom.

Paragraf 13 ovog amandmana navodi da će "mandat Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva trajati u periodu od pet (5) godina, osim ako se obaveštenje o prestanku mandata vrši ranije u skladu sa Zakonom br. 04 / L-274". Sledeći paragraf ističe da u odsustvu obaveštenja o prestanku mandata, mandat će se nastaviti do obaveštenja o završetku mandata, koje će biti objavljene u skladu sa istim zakonom, i u konsultaciji sa Vladom.

Obaveštenje o prestanku rada se nije desilo jer je sud na samom početku, a pomenuti zakon se odnosi na ratifikaciju međunarodnog sporazuma između Kosova i misije EU za vladavinu prava na Kosovu, a u kojem se ističe da će se rad ove institucije "nastaviti sve do trenutka kada Kosovo dobije obaveštenje od Saveta Evropske unije da je istraga završena, i da su sve procedure sudskog veća koje proizilaze iz tih istraga okončane".

Kosovski advokat Dastid Palaska, bivši spoljni savetnik za osnivanje i funkcionalizaciju Ustavnog suda, ističe da ustavni amandman, na osnovu kojeg je formiran kosovski sud sa sedištem u Hagu, izričito predviđa maksimalno trajanje mandata te institucije na pet godina.

"Ostale odredbe u ovom amandmanu, i pored toga što stvaraju konfuziju u vezi njihovog značenja i upućuju na druge zakone, uključujući i međunarodni sporazum na osnovu kojeg je i počeo proces osnivanja ovog suda, one (odredbe) ni na koji način ne potcenjuju ili utiču na jasnoću maksimalnog trajanja mandata tih institucija", navodi on.

Kako ističe, pojedine referentne greške u samom amandmanu, ali i dvosmislenosti, moguće je da su posledice toga da je međunarodna zajednica pokušala da na neki način osigura potreban broj glasova osoba (poslanika) koji mogu biti predmet istrage ovih institucija.

"Po mom mišljenju, to je bio podsticaj za one osobe koje su možda imale direktan konflikt interesa sa ovim amandmanom, a koje su se ubedile da glasaju za amandman upravo pod obećanjem da će taj sud trajati samo pet godina, odnosno, da oni neće provesti ceo život baveći se ovim sudom, što će možda i biti slučaj za većinu ljudi koji će se suočiti sa njim a koji su iznad 45 ili 50 godina starosti", ističe Palaska.

Na Kosovu mnogi su se protivili formiranju ovog suda budući da se bavi samo navodima iz izveštaja Dika Martija, u kojem se ne pominju i srpski zločini na Kosovu.

Veterani OVK u nekoliko navrata su i protestvovali, a krajem 2017. u Skupštini Kosova je čak izvršen neuspeli pokušaj ukidanja suda, na šta je međunarodna zajednica oštro reagovala.

Protivljenja su bila i 2015. kada je Skupština Kosova, u drugom pokušaju, usvojila ustavni amandman i zakonodavstvo za funkcionalizaciju ove sudske institucije.

Kako je pre toga izjavio zamenik premijera, a danas predsednik Kosova Hašim Tači, formiranje suda je bilo potrebno kako bi se "očistila naša borba i dokazala da ništa ne krijemo, ali i kako bi sačuvali istorijske i strateške saveznike, SAD, EU i NATO".

Kako je tada rekao, mogućnost pred Kosovom je da formira sud za vremenski period od tri do pet godina, dok bi u suprotnom to pitanje prešlo na Savet bezbednosti koji bi formirao sud na 15 ili 20 godina. U predsedništvu Kosova nisu hteli da komentarišu pitanje mandata.

Advokat Dastid Palaska međutim naglašava da je naivno da se za takve institucije odrede vremenska ograničenja mandata, zato što se njihov rad završava onda kada se okončaju svi predmeti koji su pred njima.

„Svi oni koji imaju iskustva sa pravosuđem znaju da jedna obična procedura na Kosovu do iscrpljenja svih pravnih sredstava može trebati do pet, sedam ili i do 10 godina. Za jedan sud takvog karaktera, što je dokazao i Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju, treba 20 ili 30 godina".

Palaska dodaje da se nastavak mandata Specijalizovanih veća i tužilaštva može omogućiti jedino novim ustavnim izmenama, koje trebaju dvotrećinsku većinu i albanskih, ali i poslanika iz redova manjinskih zajednica na Kosovu. Naglašava pak da se pitanja u vezi ovog ustavnog amandmana mogu priložiti samo ispred ustavnog panela Specijalizovanih veća u Hagu, koji može biti sklon da odluči u korist nastavka mandata.

Ispitivanja ali ne i optužnice

Pred tužilaštvom u Hagu od januara ove godine traju ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka. Četiri godine kasnije, optužnica još uvek nema.

Na razgovor su do sada bili pozvani aktuelni premijer na dužnosti Ramuš Haradinaj, te ostali rukovodioci OVK-a Azem Sulja (Syla), Sami Ljuštaku (Lushtaku), Rustem Mustafa, Šukri Buja a početkom decembra na razgovor je pozvan i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova.

Bojazan od zastrašivanja svedoka jedan je od razloga zašto se sud nalazi u Hagu, a ne na Kosovu.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG