Dostupni linkovi

Most: Da li će Si Đinping nadmašiti Putinovu popularnost u Srbiji?


Predsednici Kine i Rusije Si Đinping i Vladimir Putin

U novom Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome koji su interesi Kine na Zapadnom Balkanu. Sagovornici su bili Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije i Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.

Bilo je reči o tome šta Kina, kao velika sila, traži na Zapadnom Balkanu koji je od nje udaljen hiljadama kilometara, u kojoj meri je Zapadni Balkan kapija za prodor Kine preme Evropi, da li Kina odgovara zapadnobalkanskim liderima zato što se poslovi koje ona nudi dogovaraju iza zatvorenih vrata, zašto je od svih država Zapadnog Balkanu Kini najatraktivnija Srbija.

Razgovaralo se i o tome kako je za vreme pandemije porastao rejting Kine u Srbiji, zašto (predsdenik Srbije Aleksandar) Vučić kineskog predsednika Si Đinpinga naziva bratom, zašto na ulicama Beograda kineski policajci patroliraju zajedno sa srpskim, ima li Kina ikakvog uticaja u Bosni i Hercegovini, da li jačanje uloge Kine smanjuje ruski uticaj na Zapadnom Balkanu, da li Srbija svoju sudbinu vezuje za Kinu, kao i o tome da li je Kina Srbiji namenila ulogu svog trojanskog konja u Evropi.

Omer Karabeg: Koliko je za Kinu, kao veliku silu, važan Zapadni Balkan? Šta ona traži na jednom malom području koje je od nje udaljeno hiljadama kilometara?

Sonja Biserko: Interes Kine za Balkan ne može se gledati izvan njene inicijative 'Put svile' ili 'Pojas i put', kako se ona zvanično zove. To je veliki projekt, lansiran pre nekoliko godina čiji je cilj povezivanje Kine sa evropskim i drugim tržištima. Taj projekt podrazumeva razvoj infrastrukture u svim zemljama kroz koje taj put treba da prođe. Balkan je samo deo šire strategije Kine koja ostvaruje svoje interese na globalnom planu i stvara sferu svog uticaja.

Nerzuk Ćurak: Posljednjih nekoliko godina Kina pokušava da se nametne kao globalni geostrateški igrač. Do tada je ona bila regionalna sila, gospodar u Istočnoj Aziji, što nije smetalo Sjedinjenim Američkim Državama. Ali onog trenutka kada je Kina odlučila da svoju regionalnu moć proširi na globalnu geostratešku moć - to je postalo veliki problem. Kina naglašava da želi da gramatiku rata zamijeni gramatikom trgovine nadajući se da može dobiti saveznike u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, naročito u Jugoistočnoj Evropi, koji se neće opirati da budu de facto objekt njene strategije.

U tom kontekstu Kini mnogo znači Zapadni Balkan jer joj otvora vrata za prodor prema Evropskoj uniji. Za političke strukture na Zapadnom Balkanu Kina ima veliku prednost zato što nije demokratska zemlja. Zapadnobalkanski lideri puno lakše komuniciraju i koketiraju sa diktatorskim režimima nego sa demokratskim. U toj političkoj dimenziji treba tražiti veliki interes Kine za njen angažman na Zapadnom Balkanu.

Vrata Evrope

Omer Karabeg: Zašto je Kini od svih država Zapadnog Balkana najatraktivnija Srbija?

Sonja Biserko: Srbija je centralna zemlja Balkana. Ona je veoma važna jer geografski ima stratešku poziciju na 'Putu svile'. Srbija ima dva strateška sporazuma sa Kinom. Jedan je potpisan 2009, a drugi 2016. Nespremna da se reformiše i prihvati evropske vrednosti, Srbija se okrenula partnerima na Istoku - Rusiji i Kini.

Kina je zanimljiva za sve zemlje Zapadnog Balkana zbog svojih finansijskih aranžmana i infrastrukturnih projekata. Za razliku od kredita Međunarodnog monetarnog fonda, kineski krediti su netransparenti što omogućava veći stepen korupcije, a to odgovara zapadnobalkanskim liderima.

Kina ulazi u ključne grane privrede zapadnobalkanskih zemalja, kao što je to učinila u Srbiji kupovinom smederevske Železare i Rudarsko-topioničarskog basena Bor, čime ih dugoročno vezuje za svoj projekt 'Pojas i put' koji treba da joj otvori vrata Evrope.

Nerzuk Ćurak: Treba imati u vidu da je svijet ušao u fazu američkog geostrateškog redukcionizma. Povlačenjem Sjedinjenih Americkih Država, koje su bez obzira na sve prigovore ipak ozbiljna demokratska država, sada imamo situaciju da u svijetu, pa tako i u našim krajevima, vodeća svjetska sila nije demokratska.

Što se tiče naših zemalja, novac koji zapadnobalkanski lideri dobijaju od Kine bez prezahtjevnih procedura koje traži Evropska unija, jača njihove pozicije i politički sistem koji bih ja nazvao demokraturom. To je sistem koji ima oblande demokracije, koji je nominalno višepartijski, a u stvari ima snažnu monostrančku infrastrukturu.

Najsnažniji link koji povezuje Kinu i zemlje Zapadnog Balkana je način vladavine koji ne zahtijeva procedure i kontrolu: Nerzuk Ćurak
Najsnažniji link koji povezuje Kinu i zemlje Zapadnog Balkana je način vladavine koji ne zahtijeva procedure i kontrolu: Nerzuk Ćurak

U slučaju Bosne i Hercegovine imamo tri monostranačke infrastrukture, u slučaju Srbije - jednu, Vučićevu. Najsnažniji link koji povezuje Kinu i zemlje Zapadnog Balkana upravo je način vladavine koji ne zahtijeva procedure, transparentnost i kontrolu upravljačkih procesa. Ako pogledamo naše zemlje mi upravo u takvom sistemu živimo.

Omer Karabeg: Rejting Kine u Srbiji je naročito porastao za vreme pandemije kada je Kina poslala značajnu pomoć Srbiji. Vučić se beskrajno zahvaljivao kineskom rukovodstvu istovremeno kritikujući Evropsku uniju, po Beogradu su nicali bilbordi zahvalnosti Kini i njenom predsedniku, a mediji su bili prepuni hvalospeva o bratskoj zemlji. Jednom rečju, Kina je predstavljena kao spasilac.

Sonja Biserko: Kina je iskoristila pandemiju da pomogne nekim evropskim zemljama, kao sto su Španija i Italija, i zemljama Zapadnog Balkana, Međutim, pomoć Zapadnom Balkanu, pre svega Srbiji, nije bila veća od one koju je uputila Evropska unija.

Kad govorimo o ponašanju Kine tokom pandemije, ne treba zaboraviti da mnogi u svetu smatraju da je Kina odgovorna što je pandemija dobila takve razmere jer o njenom izbijanju nije blagovremeno obavestila svet i Svetsku zdravstvenu organizaciju.

Omer Karabeg: Da li je Kina iskoristila pandemiju za vlastitu promociju u Bosni i Hercegovini?

Nerzuk Ćurak: Nije. Najveću pomoć pružila je Evropska unija, ne samo Bosni i Hercegovini, nego i svim državama Zapadnog Balkana. Ali ja ne znam šta je to u umu naših lidera da pomoć Evropske unije gotovo ne primjećuju, a povodom nekih diktatorskih poklona prave nevjerovatne spinovane predstave.

Mislim da se Kina u kontekstu pandemije ponašala u skladu sa svojom strategijom. U okviru projekta 'Pojas i put' ona ne razvija samo put, nego i pojas. Kina nastoji da se sva područja koja se se nalaze na njenoj transkontinentalnoj transverzali snažno ekonomski razvijaju. Ona ne gradi samo luke, elektrane i industrijska postrojenja, nego želi da razvija i zaleđa onih gradova u kojima se nalaze infrastrukturni i industrijski objekti u koje je investirala.

Kakve će to posljedice imati u smislu kreditnih zaduženja i održivog razvoja, to je drugo pitanje. Ako Kina na Zapadnom Balkanu ne podrži razvoj zasnovan na najnovijim tehnologijama, nego Zapadni Balkan postane područje za istresanje kineskog industrijskog smeća, onda će ekonomska ulaganja Kine u stvari biti danajski dar.

Večita braća

Omer Karabeg: Srpsko rukovodstvo govori o čeličnom prijateljstvu Srbije i Kine. Vučić naziva kineskog predsednika Si Đinpinga bratom, piše mu pismo zahvalnosti, a kineski predsednik mu uzvraća, jača saradnja između Srpske napredne stranke i Komunističke partije Kine, govori se da su Srbi i Kinezi braća. Da li to znači da Srbija svoju sudbinu sve više vezuje za Kinu?

Sonja Biserko: Naravno. Pred Ministarstvom inostranih poslova stoji veliki transparent - Srbi i Kinezi su večita braća. Mislim da pored ekonomskih i finansijskih aranžmana treba imati u vidu i činjenicu da je Kina član Saveta bezbednosti i da kao i Rusija ima određenu ulogu u rešavanju kosovskog pitanja. Srbija mnogo računa na njihovu pomoć u Savetu bezbednosti.

Bilbord u centru Beograda, 13. april 2020.
Bilbord u centru Beograda, 13. april 2020.

Istovremeno, kada se u telima Ujedinjenih nacija raspravlja o gušenju ljudskih prava u Kini, Srbija je prilikom glasanja uvek uzdržana ili glasa protiv osude Kine. Znači, ona se ideološki vezala za Kinu i za njen vrednosni sistem. Kina je socijalistička zemlja sa kapitalističkom privredom. Kineska komunistička partija kaže da nije sramota biti bogat kao što se to ovde govorilo posle kriminalnih privatizacija.

Istovremeno, Komunistička partija kontroliše sve segmente društva. Pogotovo kada je reč o medijima, manjinama i kritičkom mišljenju. Za svaku javno iznesenu kritiku protiv režima slede vrlo velike represalije. Radi se o autoritarnom kapitalizmu koji mnogo ne mari za ljudska prava i slobode. Njima su na prvom mestu jedinstvo nacije i ekonomski prosperitet. Pod parolom jedinstva nacije Kina je zaokružila svoju teritoriju i čvrsto je drži pod kontrolom.

Rukovodstvo Kine smatra da manjine, kao što su Ujguri i Tibetanci, ugrožavaju to jedinstvo i zbog toga su snažne represalije na područjima gde te manjine žive. I Srbija je u prošlosti, pogotovo u ratu devedesetih, imala sličnu politiku u smislu stvaranja srpskog etničkog prostora.

Nerzuk Ćurak: Srpska politika u velikoj mjeri pati od kompleksa više vrijednosti. Ona voli da koketira, da se stavlja u istu ravan sa velikim silama, što je notorna besmislica. Ona pokušava nekim podzemnim kanalima i podilaženjem utjecati na to da dobije neke strateške poene, prije svega vezane za Kosovo. Kad stvar tako postavimo, čini se da je afirmacija Kine u Srbiji malo neprirodna. Ali ja vjerujem da je to u velikoj mjeri povezano sa karakterom predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. On to naprosto tako voli. Zbog toga imamo dojam da se Srbija prepušta u ruke Kine.

Međutim, potrebni bi nam bili vrlo egzaktni parametri da bismo mogli dati jasan odgovor. Trebali bismo znati kolika su ekonomska ulaganja u Srbiju, kakva su ta ulaganja, kakve su kamatne stope za kredite, u kojoj mjeri se uči kineski jezik, koliko se razvijaju konfučijanski instituti koji su bitan element kineske kulturne moći, da bismo mogli odgovoriti na pitanje da li se radi o stvarnoj povezanosti na način na koji je, recimo, Kuba bila vezana za Sovjetski Savez ili je riječ o prefriganoj igri predsjednika Vučića.

Mislim da bi bilo pretjerano dati jednoznačan odgovor da se Srbija snažno vezala za Kinu, ali mislim da bi nakon nekoliko godina i sama Srbija mogla biti negativno iznenađena benefitima koje bi od nje mogla zatražiti Kina.

Omer Karabeg: Koliki je uticaj Kine u Bosni i Hercegovini?

Nerzuk Ćurak: Ne baš veliki. Evo, recimo, u Sarajevu imamo konfučijanski institut, a na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu i katedru kineskoga jezika. Dolaze razne kineske umjetničke trupe. U ekonomskoj sferi postoje ulaganja u entitetu Republika Srpska kao i u termoelektranu u Tuzli. Nadam se da će bosanskohercegovačka privreda od toga imati koristi i da se od Bosne i Hercegovine neće zahtijevati nikakva politička popuštanja.

Ono što bih ja najviše volio je da se nakon okončanja pandemije u Sarajevu ponovo pojavi moćna, jeftina kineska tercijarna djelatnost i da ponovo na Drvenija mostu možemo kupiti kinesku pidžamu za nevjerovatnu jednu marku.

Ruske emocije i kineski novac

Omer Karabeg: Da li se sve većim vezivanjem za Kinu smanjuje ruski uticaj u Srbiji?

Sonja Biserko: Rusija u Srbiji ima veliku meku moć koju Kina još uvek nije realizovala. Srbiju uz Rusiju najviše vezuju emocije, ali Rusija vrlo malo ulaže u Srbiju. Kina je, međutim, do sada uložila preko 6,5 milijardi dolara u srpsku infrastrukturu i privredu. Predviđa se da će svi ti projekti zajedno iznositi preko 10 milijardi dolara.

Međutim, ono što posebno zabrinjava su bliske veze između ministarstava unutrašnjih poslova Srbije i Kine. Srbija je od Kine nabavila oko 1.100 kamera u koje su ugrađeni softveri koji prepoznaju lica. Time se direktno ulazi u bezbednosni sistem zemlje. Kineski policajci zajedno sa srpskim prate šta se dešava na ulicama Beogarada. Oni su ovde navodno došli zbog kineskih turista i njihovih radnika koji rade u Srbiji.

Koga i zašto snimaju Huawei kamere u Beogradu?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:20 0:00

Omer Karabeg: Da li bi Kina mogla da istisne Rusiju sa Zapadnog Balkana?

Nerzuk Ćurak: Ne. Ne mislim ni da je prisustvo Rusije na Zapadnom Balkanu snažnog geostrateškog intenziteta. Zapadni Balkan se koristi da bi velika igra na globalnom planu imala svoje dodatne adute i na periferiji. Meni se čini da bi Rusija i Kina prije mogle naći zajednički jezik na Zapadnom Balkanu. Ne čini mi se da bi Rusija i Kina imale razloga da kreću u nekakvu bitku za Zapadni Balkan.

Prije bih razmišljao u smjeru da će te dvije velike zemlje biti sklone saradnji prije svega zbog toga što je Rusija zbog aneksije Krima izložena snažnim ekonomskim sankcijama Zapada, pa se morala okrenuti Kini.

Omer Karabeg: S obzirom na veliku promociju Kine i njenog predsednika, mislite li da bi Si Đinping uskoro u Srbiji mogao da bude popularniji od (predsednika Rusije Vladimira) Putina?

Sonja Biserko: Ne bih rekla. Inače orijentaciju Srbije ka Istoku i Kini nije započela Srpska napredna stranka. To je se desilo mnogo ranije. Kina je bila i u vidnom polju (bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana) Miloševića. Setimo se da je Mira Marković (supruga Slobodana Miloševića) obećavala kinesku četvrt u Beogradu. Danas je imamo u bloku 70 na Novom Beogradu.

Kina je bila partner Miloševićevoj Socijalističkoj partiji, a i demokratska opozicija nakon pada Miloševića takođe je sarađivala sa Kinom. Srpska napredna stranka je to intenzivirala 2012. kada je došla na vlast. To je koincidiralo sa inicijativom 'Pojas i put' kada se Kina otvorila prema ovom regionu, pa i prema Srbiji. Kao što sam već rekla, Srbija je značajna zato što je centralna zemlja na pruzi koja ide od Pireja do Budimpešte.

Srbija je značajna zato što je centralna zemlja na pruzi koja ide od Pireja do Budimpešte: Sonja Biserko
Srbija je značajna zato što je centralna zemlja na pruzi koja ide od Pireja do Budimpešte: Sonja Biserko

Nerzuk Ćurak: Ne mislim da bi kineski predsednik mogao u Srbiji biti popularniji od Putina. Ne vidim nikakve parametre koji ukazuju da bi se to moglo dogoditi. Znate, ovo sa Kinom je stjecaj mnogih okolnosti, a zaljubljenost u Putina je dio simboličkog panslavenskog pravoslavnog kapitala.

Mislim da će Putin još dugo vremena ostati omiljeni lik u Srbiji. Do detronizacije Putina moglo bi doći jedino u slučaju kada bi Zapad odlučio da zažmiri na aneksiju Krima, a za uzvrat Balkan bi u cjelosti postao interesna zona Evropske unije. To nije samo puka imaginacija nego jedna od, da tako kažem, nemogućih izvjesnosti.

Trojanski konj

Omer Karabeg: Ima mišljenja da je Kina Srbiji namenila ulogu njenog trojanskog konja u Evropi. Ima li u tome istine?

Sonja Biserko: To je govorio bivši evropski komesar za proširenje Johanes Han. Sve zavisi od toga kako će se stvari razvijati. Vrlo je teško u ovom momentu reći u kom pravcu će svet krenuti posle pandemije.

Srbija ne može da bude toliko vezana za Kinu i Rusiju jer geografski i civilizacijski pripada Evropi. U slučaju Kine radi se i o civilizacijskim razlikama. Kina gradi veliki konfučijanski kulturni centar na Novom Beogradu. Sigurno će biti interesovanja za taj centar. Međutim, budućnost Srbije je u evropskom okviru.

Mislim da teza da je Srbija vezana za Kinu i Rusiju nije na čvrstim temeljima. Čini mi se da je glavni problem u tome što zapadnobalkanski lideri u ponudama Kine i Rusije vide mogućnost da ne ispunjavaju obaveze prema Evropskoj uniji za koju se deklarativno izjašnjavaju. To je manipulacija javnim mnjenjem jer su zapadnobalkanska društva okrenuta Evropi. Mladi ljudi ne odlaze u Kinu i Rusiju nego u Evropu.

Nerzuk Ćurak: Šta znači ta metafora o trojanskom konju? Pretpostavljam da se misli na to da jedna zemlja koja je u najbližem susjedstvu Evropske unije postaje, uvjetno kazano, neka vrsta nosača aviona za kineski svekoliki prodor prema Evropskoj uniji. Mislim da Kina ima takve namjere s tim što je ambicija Pekinga da kao svoju komparativnu prednost ističe globalni pacifizam.

Dakle, Kina ima ambiciju da Srbija bude neka vrsta sigurne luke iz koje bi se širila s jedne strane kineska privreda, a s druge kineska kultura. Zato se i osnivaju konfučijanski centri. Imam dojam da Kina koristeći meku moć želi da preko Jugoistočne Evrope napravi prodor na prostor Evropske unije. U tom smislu Srbija se nameće kao najpouzdaniji igrač, imajući u vidu način vladavine gospodina Vučića i diplomatsko nasljeđe bivše zajedničke države koje je u najvećoj mjeri ostalo Srbiji.

Svaka ozbiljna država, kada vrši geostrateške analize, uzima u obzir sve faktore koji dovode do toga da se donese najkvalitetnija odluka. Da sam u Politbirou Kineske komunističke partije i ja bih ukazao na Beograd kao na tačku na koju Peking treba da računa u ovome dijelu svijeta.

Čini mi se, međutim, da je u ovom trenutku Brisel umoran od ponašanja Srbije, od toga da njeno rukovodstvo stalno govori da je ulazak u EU neupitan strateški cilj Srbije, ali da bi Srbija unutar te zajednice trebalo da ima privilegiju da se ponaša kao da nije dio EU. Mislim da se na tako nešto mora reći malo morgen, zar ne?

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG