Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kina u Evropu 'vozi' kroz Srbiju


Potpredsednik kineske Nacionalne komisije za razvoj i reforme Ning Đidže, ministarka saobraćaja Srbije Zorana Mihajlović i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Mađarske Laslo Palkovič, Beograd

U izgradnju regionalne brze pruge trebalo bi uključiti i Severnu Makedoniju i Grčku, izjavila je Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja i građevinarstva u Vladi Srbije. Ova inicijativa, kako kaže sagovornik Radija Slobodna Evropa (RSE), mogla bi da znači još veći uticaj Kine u regionu, koja u Srbiji već finansira deo železničkog koridora između južne i centralne Evrope.

„Strateška inicijativa Kine ’Pojas i put’ značajnu tačku ima u grčkoj luci Pirej. Da bi se njihova roba transportovala do tržišta Evropske unije, ona mora da prođe kroz Severnu Makedoniju i Srbiju. Tako da su Kinezi dosta uložili u srpsku infrastrukturu da bi joj troškovi transporta kasnije bili jeftiniji. Takođe, imaju dogovore sa vlastima u Skoplju oko modernizacije i izgradnje autoputa kroz Severnu Makedoniju“, kaže za RSE Stefan Vladisavljev, programski asistent u Beogradskom fondu za političku izuzetnost, o motivima Pekinga za velike poslove u ovom delu sveta.

Predstavnici Srbije, Kine i Mađarske 5. jula 2019. u Beogradu osmi put su se sastali na razgovorima u vezi sa rekonstrukcijom železnice od Beograda do Budimpešte, procenjenoj na dve milijarde dolara, i saopštili da se radi na dve deonice od Beograda do Novog Sada i da su potpisani ugovori za rekonstrukciju pruge od Novog Sada do Subotice. Na osnovu ugovora o zajmu, potpisanog pre godinu dana u Sofiji, izgradnju deonice Novi Sad-Subotica dugu 107 kilometara sa 943 miliona dolara finansira konzorcijum kineskih kompanija.

„Uz podršku srpske strane, već prošle godine smo počeli izgradnju deonice Beograd-Stara Pazova i očekujemo da ćemo je što pre završiti. Očekujemo da ćemo deonicu od Novog Sada do Subotice početi od sledeće godine“, rekao je u Beogradu Ning Đidže, potpredsednik kineske Nacionalne komisije za razvoj i reforme.

Usklađenost ove kineske investicije sa standardima Evropske unije prati notifikaciono telo, kako je navela ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, strana kompanija koju je na tenderu izabrala Vlada Srbije, a od strane EU već je bilo pitanja o saradnji Srbije i Kine.

„Tu zaista nema nikakve brige. U ugovorima sa našim kineskim prijateljima jasno piše da sve što se radi i ugrađuje, sve od početka do kraja, mora da bude u skladu sa evropskim standardima“, rekla je Mihajlović.

Iz kineskih izvora finansira se i deonica broj jedan, od Beograda do Stare Pazove, dok drugu, Stara Pazova – Novi Sad, Srbija gradi novcem iz ruskog kredita za modernizaciju srpske železnice koji prema sporazumu iz 2013. godine ukupno vredi 800 miliona dolara. Projekat izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, dužine 350 kilometara, započet je 2014. u Beogradu na samitu šesnaest država centralne i istočne Evrope i Kine, a ugovor o modernizaciji prve deonice potpisan je maja 2017. u Pekingu.

Stefan Vladisavljev kaže da je interes Srbije obnova katastrofalne železničke infrastrukture i pretpostavlja da je Kina izabrana zbog “lakše procedure” za pozajmicu.

“Kinezi su se našli kao partner koji je bio voljan da bez mnogo pitanja dodeli finansijska sredstva. Kada se potpisuju ugovori sa Kinom o zajmovima oni ne dolaze uz neke druge uslove koji dolaze recimo kada se potpisuju sa Svetskom bankom ili Evropskom investicionom bankom. Dakle nema nekih propratnih uslova koji se tiču generalno vladavine prava ili poboljšanja prava radnika”, navodi Vladisavljev.

Prosečna brzina vozova u Srbiji je od 40 do 50 kilometara na sat, kako je ranije saopštavano iz srpske Železnice, a na pojedinim prugama ne idu brže od 10 kilometara na čas. Od Beograda do Budimpešte vozom se stiže za osam sati, dok, na primer, danas popularnim električnim trotinetima Beograđani kroz grad putuju brzinom od 25 kilometara na sat.

Železnička stanica u Beogradu
Železnička stanica u Beogradu

Zato je krajnje vreme da se, kako tvrdi ministarka Zorana Mihajlović, od glavnog grada Srbije do prestonice članice Evropske unije Mađarske, od 2023. putuje mnogo brže.

“Pre pet godina krenuli smo sa idejom da gradimo prugu kojom će se ići 160 kilometara na sat. Nakon toga smo se zajednički dogovorili da radimo brzu prugu na 200 kilometara na čas”, kaže Mihajlović.

Do tada, stanovnici Srbije voziće se prugama građenim od 1881. do 1884, železnicom koja je bila deo Orijent ekspresa, a vreme čekanja vozova i putovanja moći će da prekraćuju i čitajući roman čuvene Agate Kristi o detektivskoj istrazi na toj čuvenoj liniji napisan daleke 1934.

Može da vas interesuje:

Da li će brza pruga biti završena kako je i planirano zavisiće i od procene Evropske unije o poštovanju evropskih regulativa.

Stefan Vladisavljev smatra da su poslovi sa Kinom bili od koristi za Srbiju.

“Evropska unija još uvek nije iskazala zabrinutost zbog saradnje Srbije i Kine. Što ne znači da se, ukoliko dođe do promene direktnih politika EU, u budućnosti neće postaviti pitanje sve većeg nivoa te kooperacije”, zaključuje Vladisavljev.

Kina je u opticaju i za izgradnju dela pruge Beograd-Budimpešta kroz Mađarsku gde su se, kako su 2018. saopštili mađarski zvaničnici, na tender prijavili konzorcijumi u kojima su mađarska i kineska preduzeća.

  • 16x9 Image

    Sonja Gočanin

    Novinarstvom počinje da se bavi na drugoj godini studija Fakulteta političkih nauka. Radila je na sajtu B92, antikorupcijskom portalu Pištaljka i TV emisiji Potrošački savetnik. Jedna je od osnivača portala Radnik.rs. Radi u digitalnom sektoru RSE od oktobra 2017. godine.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG