Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Čelično prijateljstvo' Srbije i Kine


„Mada nema strateškog dokumenta koji bi definisao spoljnopolitičke ciljeve Srbije, iz izjava zvaničnika i postupaka iz prethodnog perioda međutim, zaključuje se da je Kina postala jedan od najznačajnijih stranih aktera prisutnih na teritoriji Srbije i rado joj se okrećemo“, rekao je Stefan Vladisavljev programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost (BFPI), predstavljajući istraživanje "Saradnja Kine sa državama Zapadnog Balkana i Višegradske grupe".

Vladisavljev, kao ilustraciju, navodi i da je krajem oktobra kineski ambasador Li Mančang govorio na 10. rođendanu Srpske napredne stranke u Kraljevu, kao i da je bio i jedini strani ambasador koji se tada obratio javnosti.

Istraživači su naveli da su Kina i Srbija povezane istorijski, iz komunističkog nasleđa, ali da je odnos dve države varirao i da ta povezanost nije obavezno rezultovala dobrim odnosima.

Krajem devedesetih dve zemlje se približavaju, a političke odnose u bližem periodu učvršćuje odnos Kine prema kosovskoj nezavisnosti, navodi Vladisavljev.

Stefan Vladisavljev: Kina je postala jedan od najznačajnijih stranih aktera prisutnih na teritoriji Srbije
Stefan Vladisavljev: Kina je postala jedan od najznačajnijih stranih aktera prisutnih na teritoriji Srbije

„Jedna od dve članice Saveta Bezbednosti koje nisu priznale Kosovo jeste Kina, s druge strane Srbija daje svesrdačnu podršku Kini u svojim sporovima koje imaju u određenim teritorijama, što pomorskim što kontinentalnim“, kaže Vladisavljev i dodaje da termin koji vrh države Srbije često upotrebljava kako bi opisao odnos sa Kinom glasi "Čelično prijateljstvo", podsetivši ipak da je tu frazu prvi upotrebio ambasador Kine.

Prvi veći korak koji se smatra i potpunim inteziviranjem odnosa učinjen je 2009. godine kada je potpisan Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u infrastrukturnim projektima, a dodatno je intezivirana u okviru platforme ’16+1’, odnosno Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope (čiji je samit šefova vlada održan u Beogradu 2014. godine, kao i ministara transporta u oktobru ove godine).

Kineski samit u Beogradu
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:46 0:00

Bilateralne posete zvaničnika dve zemlje su takođe česte i prate se uz hvalospeve, navodi Vladisavljev predstavljajući rezultate istraživanja i ističe da se nameće pitanje kako drugi veliki partneri Srbije na to gledaju.

„Najskorija izjava koju je na ovu temu podelio (evropski komesar za proširenje) Johanes Han jeste da ne samo Srbija, već i države Zapadnog Balkana koje osećaju povećano kinesko prisustvo, potencijalni ’Trojanski konji’ koji mogu kineski uticaj preneti na teritoriju Evrope. Nismo ništa specijalni u tom smislu, kako Srbija tako i ostale države Zapadnog Balkana“.

Istraživači dodaju i da Srbija nema skrining mehanizme kakve traži EU, a koji bi služili za procenu uticaja stranih direktnih investicija na bezbednost države i stabilnost političkog poretka. „Međutim, ne samo to. Mi nismo ni transparentni kada se govori o međunarodnim ugovorima. Ugovori često nisu dostupni javnosti, a ako i postanu, budu objavljeni parcijalno. Kada govorimo o svim međunarodnim ugovorima, njih mora da ratifikuje Parlament, međutim s obzirom na našu političku strukturu, ugovore koje vrh države dogovori, ne postoji skoro nikakova šansa da ne budu usvojeni u Parlamentu. Pored toga, često se usvajaju po hitnom postupku, dakle ne bude ni rasprave, pa samim tim ne budu ni toliko dostupni javnosti“, rekao je Vladisavljev.

Što se tiče ekonomske saradnje Srbije i Kine, prema podacima iz 2017. godine Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena je bila 1.829 milijardi dolara, od čega je izvoz Srbije 62,2 miliona dolara, odnosno 0,4 odsto ukupnog izvoza. Dodaje se da je Kina na trećem mestu država iz kojih Srbija uvozi robu, dok što se tiče izvoza nije ni u prvih deset. Na tom polju prednjače, pre svega, države članice sporazuma CEFTA, rekli su istraživači.

Što se tiče stranih direktnih investicija, ukazuje Stefan Vladisavljev, često se može čuti da su Kinezi u Srbiju doneli više od šest milijardi dolara u prethodnih šest godina. To, kako ističe, nije nužno neistinito, ali se ne radi o investicijama već, pre svega, o zajmovima.

„Strane direktne investicije su u periodu od 2010. do 2017. godine ukupno bile 288 miliona evra. To će se verovatno promeniti u narednih godinu, dve dana i taj iznos će se višestruko uvećati jer imamo najave novih investicija. Međutim, nama i dalje više od 70 odsto investicija dolazi iz EU, Rusije, Švajcarske, Emirata“.

Kao ilutraciju, navodi neke od najvećih projekata Kine u Srbiji - izgradnju Pupinovog mosta u Beogradu (čija je vrednost 170 miliona, od čega se 85 odsto finansiralo kraditom kinekse Eksim banke, sa kineskim izvođačima radova i dugoročnim rokom otplate uz kamatnu stopu od 2,5 odsto), projekat pruge Beograd – Budimpešta (koji Evropska komisija i dalje razmatra da li je u skladu s pravilima Evropske unije o konkurentnosti), radove na Koridoru 11...

„Ni jedan od njih se ne može tretirati kao direknta strana investicija“, kaže Vladisavljev.

Kina u Srbiji radi i na obilaznici oko Beograda, izgradnji toplovoda Beograd Obrenovac. Kineski ’Hestil’ je u julu 2016. preuzeo železaru u Smederevu, dok je kineska kompanija ’Ziđin’ krajem avgusta 2018. pobedila na tenderu za RTB Bor ponudivši milijardu i 460 miliona dolara.

Srbija je, kako ističe Stefan Vladisavljev Kini zanimljiva iz više razloga - „Kini je izuzetno važna stabilnost režima kada bira državu u koju će doći da ulaže – da veze koje ostvare neće lako biti pokidane. Jeftini troškovi proizvodnje – radne snage i energije. Blizina velikih luka – Pirej i Solun, kao njihove kargo luke su dosta blizu Srbije. S druge strane, Srbija ima potrebu za novcem, a kineske banke manje daju uslove koji se tiču vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, prava radnika“.

Naginjanje Srbije ka Istoku
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:03 0:00

Najmanja saradnja sa Slovačkom, najveća sa Mađarskom

Istraživanje koje je predstavio Beogradski fond za političku izuzetnost obuhvata i odnos država Višegradske grupe sa Kinom. Među njima, najmanju saradnju ima Slovačka, što je, kako se navodi, posledica evroatlanske orijentacije te zemlje, kao i to da Kina ima i druge partnere. Slovačka je ipak članica platforme ’16+1’ i postoji težnja da se saradnja sa Kinom ojača.

Nešto bolji odnos sa Kinom ima Češka, a saradnja je, dodaje se, intezivirana u periodu od 2013. do 2017. godine, odnosno u vreme vlade Socijaldemokrata i predsednika Miloša Zemana.

U odnosu Poljske i Kine je bilo uspona i padova, kažu istraživači, ali dodaju i da je to prva zemlja centralno-istočne Evrope koja je saradnju podigla na nivo strateške. Odnose Poljske i Kine, dodaje se, opterećuju odnosi koje Poljska ima sa SAD.

Odnosi Mađarske i Kine su najduži među članicama Višegradske grupe i Kina je jedan od najznačajnijih trgovinskih partnera Mađarske. Istraživači dodaju i da Kina Budimpeštu prepoznaje kao jedno od svojih središta u Evropi. Ipak, Mađarska je, po zahtevu EU, usvojila zakon kojim će biti ragulisan skrining i koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2019. godine.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG