Dostupni linkovi

Rasprava u SZO: Kina za istragu posle pandemije, Australija odmah


Testiranje na korona virus u Vuhanu u Kini 15. maja

Svetska zdravstvena organizacija održava virtuelni sastanak o načinu na koji je svet odgovorio na pandemiju korona virusa, od koga je do sada umrlo oko 315 hiljada ljudi, a zaraženo je više od 4,7 miliona.

Dok Australija, i još više od stotinu članica, traži hitnu istragu o poreklu korona virusa, Kina podržava njihov zahtev, ali tek nakon što pandemija bude stavljena po kontrolu.

“Kina je pristupila pandemiji otvoreno, transparentno i odgovorno”, poručio je kineski predsednik Si Đi Ping (Xi Jinping), koji se obratio na početku sednice.

Dodao je i da će Kina, u naredne dve godine, izdvojiti dve milijarde dolara na ime borbe protiv korona virusa, ali da očekuje da će vakcina protiv virusa biti javno dobro i da će svi imati jednak pristup.

Mnoge države kritkuju Kinu, jer smatraju da je dugo prikrivala informacije o virusu, što je, prema njihovom mišljenju, dovelo do pandemije ovih razmera.

Predsednik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus (Adhanom Ghebreyesus) rekao je da je ta organizacija na vreme upozorila na pandemiju korona virusa u svetu.

"Otvoreni smo za zahteve država da i odgovor SZO na pandemiju bude predmet rasprave. Pokrenuću evaluaciju čim to bude moguće, jer tako možemo da preispitamo šta smo to sve naučili tokom ove pandemija, ali i kako da spremnije dočekamo neku sledeću", naveo je Gebrejesus.

Na sednici se obratio i generalni sekretar UN Antonio Gutereš (António Guterres) i upozorio da će posledice pandemije biti razorne po zemlje u razvoju.

“Vrlo malo jedinstva u svetu smo videli tokom pandemije”, rekao je Gutereš (António Guterres).

Zahtev za međunarodnom istragom

Australija je najavila da će tražiti da se tokom dvodnevne godišnje konferencije, kojoj prisustvuje 194 zemalja članica, glasa o njenom zahtevu da se organizuje nezavisni međunarodni tim eksperata koji bi istraživao kako je virus nastao i kako je došlo do njegovog širenja u svetu.

Zahtev australijskog premijera Skota Morisona (Scott Morrison) do sada je podržalo više od sto zemalja.

Međutim, za usvjanje rezolucije i, eventualno pokretanje međunarodne istrage, biće joj potrebna dvotrećinska većina.

Uprkos tome što je Kina više puta tvrdila da je otvorena za svaku vrstu istrage, vlasti te zemlje smatraju da je neozbiljno započinjati istragu dok pandemija traje.

“Potrebno je analizirati šta je sve urađeno na međunarodnom nivou, ali tek kada pandemija bude stavljena pod kontrolu. Istragu treba sprovesti nezavisno i objektivno”, poručio je kineski predsednik.

Podsetimo, ranije je kineski ministar spoljnih poslova zahtev Australije, da se ispita gde je nastao korona virus i kako je dospeo u ljudsku populaicju, nazvao političkom manipulacijom.

Svetska zdravstvena organizacija već više od dva meseca nalazi se u središtu političkih prepirki Kine i drugih država.

Potparolka SZO Margaret Haris (Hariss) rekla je da će SZO nastaviti da vodi globalni odgovor na pandemiju korona virusa, ali i da štiti interese svih svojih članica podjednako.

SZO je u januaru i februaru već slala stručnjake u Kinu kako bi pristupili podacima koje imaju kineske vlasti.

Međutim, ono što je dodatno probudilo sumnju ostalih država jeste činjenica da eksperti SZO nisu imali pravo da samostalno vrše istragu, već su se priključili kineskom timu stručnjaka.

Pored Australije, najglasniji zagovornik istrage o poreklu virusa je SAD i američki predsednik Donald Tramp, koji, za razliku od australijskog premijera, trvdi da ima dokaze da je virus nastao u laboratoriji u Institutu u gradu Vuhan (Wuhan).

Takav stav Trampove administracije, više puta ponovio je i državni sekretar Majk Pompeo, ali je odbio da javnosti predoči konkretne dokaze o svojim tvdnjama.

SAD su, upravo zbog kritike načina na koji je SZO reagovala na pandemiju i što nije pokrenuta istraga protiv Kine, u aprilu, suspendovale finansiranje te međunarodne organizacije.

Iz Evropske unije danas je saopšteno da nije vreme za svaljivanje krivice, niti upiranje prstom u nekoga, ali da postoji nekoliko ključnih pitanja na koja treba dati odgovor, prenosi BBC.

“Kako se virus proširio? Šta je epidemiološka pozadina? Odgovori na ova dva pitanja su ključni kako bismo uspeli da izbegnemo pandemiju oavkavih razmera u budućnosti”, saopštila je potparolka EU Virdžini Batu Henrikson (Virginie Battu-Henriksson).

Iako EU pokušava da se drži po strani u sukobu Kine i SAD, iz Brisela su prošlog meseca, u više navrata, optužili Kinu da je širila dezinformacije i podsticala teorije zavere o korona virusu, ne samo u državama članicama tog bloka, već i u njenom najbližem susedstvu.

Smirivanje epidemije u Evropi, Rusija beleži rast zaraženih

Vrhunac pandemije korona virusa prošao je u skoro svim evropskim državama, ali se nova žarišta stvaraju izvan kontinenta.

Nakon drugog talasa popuštanja mera u Italiji, građani od danas mogu u restorane i kafiće. Otvraju se i frizeri, a ograničenja se ukidaju i u Španiji.

U ove dve zemlje, koje su bile jedne od najteže pogođenih pandemijom korona virusa, tokom vikenda je zabeležen najmanji broj smrtnih slučajeva od izbijanja pandemije.

Tako je u Italiji umrlo 145 ljudi, što je najniži broj od 9. marta, dok je u Španiji, prvi put posle dva meseca zabeleženo manje od stotinu preminulih u jednom danu.

Dnevni broj žrtava opada i u Velikoj Britaniji. Prijavljeno je 170 umrlih, što je najniže od kada je uveden karantin, 24. marta.

Broj novozaraženih i preminulih opada i u drugim evropskim država.

Za razliku od njih, Rusija se suočava sa velikim rastom novozaraženih.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Rusija je prijavila skoro devet hiljada novih slučajeva u prethodna 24 sata, te je broj zaraženih sada porastao na skoro 300 hiljada. Rusija je time postala druga država po broju zaraženih, odmah iza SAD.

Međutim, Rusija i dalje ima vrlo nisku stopu smrtnosti i, po broju umrlih, i dalje je daleko od SAD i ostalih, teško pogođenih, evropskih država.

U Rusiji je do sada umrlo oko tri hiljade ljudi. Poređenja radi, u SAD je umrlo skoro 90 hiljada ljudi, a u najpogođenijoj evropskoj državi, Velikoj Britaniji, oko 35 hiljada.

Azijske ekonomije u problemu

Epidemiološka situacija se pogoršava i u Indiji, gde je u poslednja 24 sata prijavljeno više od pet hiljada novozaraženih, čime se ukupan broj obolelih polako približava cifri od sto hiljada.

To je, inače, najveći broj novozaraženih u Indiji u jednom danu.

Ova zemlja prethodnih dana je počela sa ukidanjem restriktivnih mera, kako bi ublažila ekonomske posledice pandemije.

Otvorene su manje prodavnice, a dozvoljeno je i putovanje autobusom unutar zemlje. Vanredno stanje je na snazi do kraja maja.

Pored epidemiološke situacije u Indiji, koja ima oko 1,3 miliajrde stanovnika, pogoršava se i ekonomska situacija.

Broj ljudi, koji je u toj zemlji ostao bez posla zbog pandemije korona virusa, premašio je 120 miliona.

I japanska ekonomija je u velikim problemima i, prvi put od 2015. godine, ušla je u recesiju.

Japanski BDP u prva tri meseca 2020. godine opao je za 3,5 odsto, što je bolji rezultat od očekivanog pada od 5 odsto.

Međutim, rezultati nisu ohrabrujući jer je korona virus Japan najteže pogodio tek u aprilu, kada je vlada i uvela vandredno stanje u toj zemlji.

Zbog toga, ekonomisti predviđaju da će japanska ekonomija u drugom kvartalu ove godine, od aprila do juna, opasti za čak 20 odsto, što bi bio najveći pad od kraja Drugog svetskog rata.

XS
SM
MD
LG