Svoj interes i uticaj u Srbiji Kina ostvaruje najčešće na tri načina - kroz novčane zajmove, bezbednosno-tehnološku saradnju i medijsku kampanju, upozorila je organizacija Fridom Haus u svom poslednjem izveštaju posvećenom državama u tranziciji.
Međutim, ta saradnja je sa Srbijom dvosmerna i veličanje prijateljstva sa Kinom od strane srpskih zvaničnika naročito je došlo do izražaja tokom pandemije COVID-19.
Evropski zvaničnici i organizacije, poput Evropskog saveta za spoljne poslove više puta su već od početka pandemije upozorili da je novonastala kriza postala prilika za predsednika Srbije Aleksandra Vučića da "zaigra na kartu Kine".
Na drugoj strani, Kina se takođe još više angažovala u svojim nastupima, slanjem pomoći i stručnih kadrova Srbiji, u cilju suzbijanja zaraze.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je, pored diplomatije koju Kina vodi na globalnom nivou i u Srbiji od početka pandemije, primetno i značajno angažovanje Ambasade Kine.
"Počevši od toga da je ambasadorka Kine u Srbiji postala vrlo prisutna na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru (Twitter) i da su sada značajno aktivni u kreiranju narativa o bratstvu dva naroda", objašnjava Beširi.
Ambasadorka Kine Čen Bo, koja je na dužnosti u Srbiji više od godinu, svoj nalog na društvenoj mreži Tviter otvorila je, sudeći prema dostupnim podacima sa mreže, u martu ove godine, u vreme kada je u Srbiji proglašena epidemija virusa korona. U ova dva meseca imala je brojne objave koje su Tviter zajednicu informisale o bliskoj saradnji Srbije i Kine tokom borbe u suzbijanju virusa.
'Korona diplomatija'
"Treba zapravo prvo skrenuti pažnju da je Kina odgovorna za spor globalni odgovor (na pandemiju, prim.red.) jer je, po svemu sudeći, prikrivala podatke što je sprečilo mnoge zemlje širom sveta da se pripreme za situaciju u kojoj se nalazimo. U tom trenutku, kada je Kina shvatila da postoje zemlje koje će glasno progovoriti o tome, krenula je vrlo intenzivno u nešto što se može nazvati ’korona diplomatija’ tako što je koristila pomoć i masovnu proizvodnju, koja postoji u Kini - maske rukavice i ostalu opremu, da donira širom sveta, uključujući i Srbiji", smatra Beširi.
Prvu veću pomoć koja je iz Kine 21. marta stigla u Srbiju na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" dočekao je lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ubrzo potom, u glavnom gradu pojavili su se i bilbordi, u kojima se porukom "Hvala brate Si", mediji bliski vlasti, zahvaljuju kineskom predsedniku Si Đinpingu (Xi Jinping) na pomoći.
Pored ovih bilborda, danima se, sa reklamnih digitalnih ekrana postavljenih uz centralne gradske raskrsnice i trgove u Beogradu, u znak zahvalnosti vijorila i zastava Kine.
Veličanje Kine na jednoj strani, a zanemarivanje pomoći Zapada na drugoj, isprovociralo je mnoge evropske zvaničnike. Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj (Josep Borell) 20. aprila upozorio je na "borbu narativa” u kojoj se, kako smatra, pomoć koja se pruža zemljama Zapadnog Balkana, ne uzima u obzir.
"Ako pogledate šta se dešava na ulicama Beograda, videćete lepe bilborde sa slikama sa predsednikom Sijem iz Kine, u kojima se kaže: ‘Hvala brate Si,
pomogao si nam’. To je čudno jer nisam video nijedan bilbord na kome se zahvaljuje nama (EU)", rekao je tom prilikom Borel.
Evropska unija odobrila je Srbiji 20. marta 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv korona virusa. Iz tih sredstava finansirano je i deset letova teretnih aviona sa medicinskim uređajima i opremom za Srbiju. Nekoliko dana kasnije, 25. marta, EU objavila je i paket pomoći vredan 93 miliona evra.
Kako predsednik Srbije veliča Kinu?
Aleksandar Vučić više puta odgovarao je na kritike Zapada. U intervjuu Radio televiziji Srbije, 7. aprila, rekao je da je "suština u tome da li će govoriti istinu ili će da laže".
"Dakle, ko nam je pomogao najviše do sada? Najviše nam je pomogla Kina. To ljudi treba da znaju. Ja ću to u brojkama da vam dam, ako je nečiji problem to što sam ja govorio istinu", rekao je predsednik Srbije uz opasku da je i u avionu čiji je let finansirala EU, "stigla roba iz Kine a ne iz Evropske unije".
Ipak, Naim Leo Beširi skreće pažnju da su tvrdnje, poput ove predsednika Vučića, samo delimično istinite.
"Jer, da podsetim, bez obzira što je deo pomoći stigao iz Kine, svi oni avioni koje je Evropska unija platila da odu u Kinu i dovezu opremu, deo te medicinske opreme je zapravo Vlada Srbije kupila a ne dobila na poklon. Tako da je Kina iskoristila priliku i da ima tu ekonomsku zaradu od cele situacije u kojoj se nalazimo", kaže Beširi.
Letom koji je finansirala EU, 26 marta dovezena je oprema iz Kine koju je, kako je rekla tada premijerka Srbije Ana Brnabić, "kupila i dobila u donacijama". Upravo zbog toga su te martovske večeri na beogradskom aerodromu opremu zajedno, uz premijerku, dočekali ambasadorka Kine Čen Bo i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.
Takođe, Srbija je, kako je saopšteno iz Vlade prilikom otvaranja laboratorije za testove na virus korona "Vatreno oko", participirala u donaciji Kine. Kako je navedeno u saopštenju na sajtu Vlade, donacija Kine "vredna je 710.000 evra, pri čemu je Srbija participirala sa 140.000 evra kupujući 90.000 testova".
Interes: Udaljiti Srbiju od EU
Naim Leo Beširi smatra da je ključ kineskog uticaja taj što u Srbiji postoji, kako kaže, "jedan anti EU deo političke elite koja je na vlasti i koja koristi Kinu za izgovor kako bi zemlju udaljio od EU".
"Kina svakako koristi nepostojanje institucija, pre svega mislim na parlament i druge mehanizme kontrole izvršne vlasti, da svoj uticaj u Srbiji pojača, ali da se i pozicionira u odnosu na Evropu, imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja u kojoj postoje vlast i političari koji imaju pozitivan stav prema političkom sistemu u Kini i gde nema mnogo govora o tome šta se u njoj događa. Potpuno je razumno da Peking želi da iskoristi tu situaciju i da Srbiju iskoristi kao jednu putanju ka Evropi", zaključuje Beširi.
Da li se pitanje pomoći politizuje?
Pored Evropske unije i Kine, Srbiji je, u borbi protiv pandemije, pomoć stigla i iz drugih država - Norveške, Švajcarske, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske.
Značajna pomoć stigla je i iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Prema rečima ambasadora SAD u Srbiji Entoni Godfrija (Anthony Godfrey), pored pomoći u testovima, SAD su za Srbiju najavile pomoć u vrednosti od 1,35 miliona dolara".
Godfri je u intervjuu za Glas Amerike 11. aprila, takođe poručio i to da ne treba politizovati pomoć bilo koje zemlje tokom pandemije COVID-19.
On je, naime, objasnio da "treba biti zahvalan svakome ko je voljan da pomogne drugoj zemlji" i dodao da "ne želi da vidi politizaciju zahvalnosti, niti da pomoć koristi u igranju geopolitike".
