Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kina i Srbija: 'Čelično prijateljstvo' u doba korone


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom pres konferencije u nedelju 15. marta 2020., kineskog lidera Si Đinping nazvao je svojim bratom. Na slici prilikom susreta dvojice predsednika u Pekingu 14. maja 2017.

Mnogo toga je za kritiku u reakcijama Evropske unije kada je u pitanju suočavanje sa korona virusom, ali se u porukama zvaničnika Srbije iskazuje manjak razumevanja, ocena je profesora vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins Danijela Servera (Daniel Serwer).

Povod je zaoštrena retorika zvaničnog Beograda prema Briselu, nakon što je najavljena restrikcija izvoza medicinske opreme van teritorije Unije.

„To je normalna reakcija na krizu, niti jedna zemlja neće staviti druge državljane ispred svojih“, rekao je Server.

U Srbiji se istovremeno veliča „čelično prijateljstvo“ sa Kinom, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji 15. marta označio kao „jedinu koja može da pomogne Srbiji“ i kao državu u koju se, u trenutku krize, polažu najveće nade.

Na istoj konferenciji, govoreći o restrikcijama koje je najavila EU, Vučić je rekao da „ne postoji velika međunarodna, niti evropska solidarnost“, nazvavši je i „bajkom na papiru“.

Pokret socijalista (PS), manji koalicioni partner Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS), partije na čijem je čelu ministar odbrane Aleksandar Vulin, u utorak je saopštio da „Srbija mora da traži prijatelje sa svih strana sveta sa kojima može da bude ravnopravan partner, a koji nas neće lagati i obmanjivati politikom dvostrukih standarda“.

Više razumevanja da je kriza teško pogodila i samu EU iskazala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je na konferenciji u utorak uveče rekla da Evropska unija jeste ponudila pomoć Srbiji u borbi protiv korona virusa, ali da u ovom trenutku ne može da je pruži.

Odgovor iz EU

„Ovo nije vreme za polemiku niti za neutemeljene optužbe. Evropska unija je glavni donator, investitor i trgovinski partner regiona Zapadnog Balkana“, rekla je za list Danas portparolka Evropske komisije (EK) Ana Pisonero.

Ona je podsetila da od 2014. „svake godine EU izdvaja preko milijardu evra za podršku ljudima na Zapadnom Balkanu“.

„Što se Srbije tiče, EU je uvek podržavala Srbiju u teškim vremenima. Na primer, tokom i nakon poplava 2014. pomogla je izdvajanjem 180 miliona evra, ili tokom migrantske krize 2015, dajući više od 100 miliona evra“, rekla je Pisonero.

Istu poruku je EK Zapadnom Balkanu uputila i nekoliko dana ranije.

Igra nesvrstanosti

„Srbija još nije izašla iz okvira nesvrstanosti i pokušaja da bude na svačijoj strani“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Danijel Server.

„To funkcioniše do jedne tačke, nakon koje dolazi vreme da se odabere“, ističe Server.

Ipak, kako dodaje, trenutno prepoznaje „pokazivanje veće naklonosti ka Rusiji i Kini nego EU i SAD“. „Čini mi se da je Srbija na putu da za sebe odabere put autokratija, pre nego demokratski klub“, navodi Server.

Prelec: Ne treba potceniti ulogu Kine u ekonomiji Srbije
Prelec: Ne treba potceniti ulogu Kine u ekonomiji Srbije

I Tena Prelec, istraživačica u Centru za istraživanje jugoistočne Evrope Londonske škole ekonomije i političkih nauka, smatra da je retorika zvaničnika Srbije prešla put „od sedenja na dve stolice između Zapada i Istoka - uz obavezno signaliziranje da je Srbija čvrsto opredeljena za evropski put - do „otvorenijeg sukoba sa Zapadom“.

Da li antizapadni stav dominira?

Takva retorika je, dodaje Prelec, ranije mogla da se vidi u vlastima bliskim tabloidima, ali sada postaje i gledište koje zastupaju zvaničnici.

„Ostaje da se vidi koliko će ta retorika potrajati“, navela je u pisanoj izjavi za RSE dodavši kako veruje da na to treba gledati u kontekstu predstojećih izbora.

„Kako bilo, ne treba potceniti ni težinu uloge Kine u ekonomiji Srbije. Kineske kompanije ulažu ogromne resurse – u 2019. godini, Srbija je bila na četvrtom mestu u Evropi kada je u pitanju priliv direktnih stranih investicija iz Kine. Za očekivati je da te investicije imaju veliku težinu kada je u pitanju održavanje vladajuće elite na vlasti. To bi mogao biti razlog da Vučić u javnosti promoviše povoljniji pogled na Kinu“, smatra Prelec.

Spoljna politika Srbije trenutno van fokusa EU i SAD

Bliski odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom često su bili predmet kritika zvaničnika i EU i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), uz slanje jasne poruke da će Srbija, u procesu evrointegracija, morati da usaglasi svoju spoljnu politiku sa ostalih 27 država članica.

Danijel Server, ne očekuje kritike povodom aktuelnog približavanja Kini, istakavši da su trenutno i EU i SAD suočavaju sa sopstvenim, velikim izazovima, te da je to pitanje trenutno „od minimalnog značaja u Vašingtonu i Briselu“.

Serwer: EU i SAD se suočavaju sa sopstvenim, velikim izazovima
Serwer: EU i SAD se suočavaju sa sopstvenim, velikim izazovima

I članice EU se oslanjaju na Kinu

Stefan Vladisavljev, programski asistent u nevladinom Beogradskom fondu za političku izuzetnost (BFPI), ukazuje istovremeno da su se i pojedine države članice EU u trenutku pretnje korona virusa oslonile na Kinu.

„U ovoj situaciji Kina već izlazi iz prve faze borbe i polako je sa svoje teritorije prebacuje na globalni nivo i težište. Mi smo imali situaciju da imamo slanje pomoći najpre Italiji koja je najugroženija država u celoj Evropi, ali sada imamo izveštaje da je Kina svoju medicinsku pomoć, svoje osoblje i svoje zalihe, uputila kao pomoć i Španiji i Belgiji“, rekao je Vladisavljev.

Za trenutno isticanje prijateljstva i čvrstih veza Srbije sa Kinom, Vladisavljev kaže da treba posmatrati u kontekstu globalne zdravstvene pretnje, dok za zaoštravanje retorike prema EU kaže da se kod zvaničnika Srbije već dugo oseća nezadovoljstvo koje se sada ispoljilo sa dolaskom krize.

“Srbija je jedna od država koja se hvata u koštac sa tom borbom. Dakle, dok EU zatvara svoje granice, dok SAD zatvaraju svoje granice, Kina je prva napravila taj iskorak i zbog toga izjava koju je dao predsednik Vučić nije iznenađujuća. Da nije bila ni uzaludna, pokazuje da smo mi već sutradan imali kontingent medicinske pomoći koji je stigao iz Kine“, kaže Vladisavljev.

Pomoć o kojoj govori odnosni se na testove na COVID 19, koje je donirala neprofitna kineska humanitarna fondacija “Mammoth Fondation” čije je sedište u Šenženu. Akciju pomoći je koordinirala Ambasada Narodne Republike Kine u Beogradu, u saradnji sa Vladom Srbije.

Prva velika isporuka pomoći iz Kine 21. marta

Do kraja nedelje u Srbiju bi trebalo da iz Kine stignu eksperti u borbi protiv korona virusa, dok se pomoć u medicinskim sredstvima prema rečima predsednika Srbije očekuje u subotu pre podne (21. mart).

„Nema materijala i mašine koje Kina nije odobrila, sve što smo tražili”, rekao je Vučić tokom obraćanja u utorak uveče.

Vučić je ponovio da je „beskrajno zahvalan Kini i predsedniku Si Đinpingu na pomoći i podršci“, a njegovu poruku je, kako je javila dopisnica kineske CCTV, videlo 500 miliona ljudi u Kini, preneli su mediji u Srbiji.

Shuang: Međusobna pomoć u osnovi bilateralnih odnosa dve zemlje
Shuang: Međusobna pomoć u osnovi bilateralnih odnosa dve zemlje

„Kina i Srbija su sveobuhvatni strateški partneri s neraskidivim prijateljstvom“, izjavio je istog dana na konferenciji u Pekingu Geng Shuang, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, istakavši istovremeno da je međusobna pomoć uvek bila u osnovi bilateralnih odnosa dve zemlje.

Srbija je krajem februara, uputila pomoć u kinesku provinciju Hubei, a u Beogradu je priređen i koncert podrške Kini u borbi protiv korona virusa.

Kina sa zemljama Centralne i Istočne Evrope o korona virusu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:58 0:00

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG