Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Huawei kamere u Srbiji: Mnogo novca, malo informacija


U Beogradu će do kraja 2020. godine biti postavljeno oko hiljadu kamera na 800 lokacija

Projekat masovnog video nadzora koji Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) sprovodi u saradnji sa kineskim tehnološkim gigantom, kompanijom Huawei, građane Srbije u 2020. godini koštaće dodatnih više od milijardu i po dinara, odnosno 13,7 miliona evra.

To je iznos koji je Vlada Srbije namenila MUP-u u upravo usvojenom budžetu Srbije za narednu godinu.

Dug je spisak nepoznanica o ovom srpsko-kineskom poduhvatu u okviru kojeg će u Beogradu do kraja 2020. godine biti postavljeno oko hiljadu kamera na 800 lokacija.

Šta nije poznato

Pored ozbiljnih opasnosti od narušavanja privatnosti i zloupotrebe podataka građana pametnom tehnologijom prepoznavanja lica, ovaj projekat, koji se finansira novcem poreskih obveznika, nije transparentan ni u pogledu troškova.

Niko od zvaničnika Vlade, MUP-a i policije nije do sada saopštio javnosti kolika je tačno vrednost celokupnog projekta, kao ni podatak koliko Srbija plaća kompaniji Huawei za implementaciju i opremu za program video nadzora.

O kojim iznosima je reč, javnost može tek okvirno da se informiše, čitanjem Zakona o budžetima kroz koje Vlada Srbije, već nekoliko godina unazad, usmerava troškove u ovu namenu.

Tako je ove godine u video nadzor iz budžeta uloženo skoro 2,5 milijarde dinara (oko 21 milion evra), dok je tokom 2017. i 2018. godine investirano oko 1,2 milijarde dinara, što je više od deset miliona evra.

Sve u svemu u projekat video nadzora od 2017. do danas uloženo je oko 45 miliona evra. I to nije sve jer se projekat „Bezbedan grad“, u okviru kojeg se i realizuje video nadzor, u budžetu nalazi kao posebna stavka, u višemilionskim iznosima.

Svi ostali detalji u pogledu raspodele novca iz ovog projekta završili bi se na nivou spekulacija, budući da MUP uporno odbija da objavi detalje aranžmana sa kompanijom Huawei.

Odbijeni zahtevi RSE

Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u aprilu 2019. uputio je i Radio Slobodna Evropa (RSE) ali je MUP odbio da prosledi dva dokumenta u vezi sa ovim projektom. Jedan je iz 2014. godine – Memorandum o razumevanju potpisan u okviru ranijeg međudržavnog sporazuma Srbije i Kine.

Drugi je iz 2017. i reč je o „Sporazumu o strateškom partnerstvu za uvođenje tehnologije i rešenja za „Bezbedan grad“ u sistemu javne bezbednosti“. Kao razlog odbijanja da dostavi podatke, MUP navodi da su pomenuti dokumenti određeni da se čuvaju „kao državna, službena, poslovna tajna“.

“Ovaj projekat je jedan od, nažalost, sve brojnijih slučajeva javnih nabavki koje uopšte nisu sprovedene u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Međudržavni sporazumi u praksi se koriste za to da se ugovaraju javne nabavke kroz direktne aranžmane a ne kroz nadmetanje zainteresovanih ponuđača“, kaže za RSE Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.

Nenadić kaže da „tajnost“ na koju se MUP poziva nikada ne može da bude apsolutna.

„Eventualno neki delovi memoranduma, ugovora bi mogli biti tajni pre svega ako se odnose na neka tehnička rešenja ali sve ono što se odnosi na javne finansije moralo bi da bude javnosti dostupno“, smatra Nenadić.

I mada postoje institucije koje bi mogle da „nateraju“ Vladu i MUP da sadržaje sporazuma objave, Nenadić nije optimista da će se to dogoditi.

Pored poverenika, više podataka mogla bi da zatraži i Skupština Srbije. Nenadić podseća i na zakonske ingerencije Državne revizorske institucije koja bi mogla da iznese svoj stav o svrsishodnosti posla, uvidom u dokumente.

„No, sve su to neka zakonska rešenja koja bi mogla hipotetički da funkcionišu. U praksi, čak i ono što je zakonska obaveza, se ne ispunjava uvek i svedoci smo da su neka rešenja Poverenika ostala neizvršena i do današnjeg dana“, objašnjava Nenadić.

Koga i zašto snimaju Huawei kamere u Beogradu?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:20 0:00

'Pametno špijuniranje?'

Više od finansija, javnost i nezavisne institucije zabrinute su zbog mogućnosti zloupotrebe podataka građana primenom smart tehnologije prepoznavanja lica.

Upravo zbog toga, nedavno je više organizacija civilnog društva zatražilo od MUP-a da obustavi instaliranje Huawei kamera.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević u izjavi za RSE kaže da je uprkos Proceni MUP-a o uticaju novog sistema na prava građana i dalje nepoznato kako će u praksi funkcionisati sistem video nadzora.

„Nisu utvrđeni rizici po ljudska prava građana korišćenjem pametnog video nadzora. Pre svega pravo na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na slobodu okupljanja i udruživanja pa i prava na miran protest“, objašnjava Đorđević.

U Srbiji za sada ne postoje garancije da se materijal neće zloupotrebljavati za, na primer, ljude koji idu na proteste ili za one koji se nisu pojavili na određenom mitingu. Postoje takođe primeri gde su policajci koristili video nadzor iz policijske baze podataka kako bi pomogli sebi ili svojim prijateljima da uhode žene, saznaju gde su bile određenog dana ili prete učesnicima u saobraćaju zbog prekršaja.
Sađa Đorđević, Beogradski centar za ljudska prava


Na zahtev Poverenika, MUP je u septembru 2019. dostavio svoju procenu o uticaju novog sistema video nadzora na prava građana. U tom dokumentu MUP, između ostalog, navodi da će mesto skladištenja materijala i podataka biti u data centru Komandno operativnog centra Policijske uprave Beograd.

Navedeno je da će taj data centar biti pod video nadzorom a da će pristup sistemu imati predstavnici tehničke službe Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije.

Međutim, procena MUP-a ne zadovoljava ni minimalne uslove propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i u tome su složne i civilne organizacije i Poverenik za informacije od javnog značaja.

Opasnosti za građane od ovakve netransparentnosti su mnogobrojne, smatra Saša Đorđević i podseća da je sistem softverskog prepoznavanja lica na meti kritika i u svetu.

„A u Srbiji za sada ne postoje garancije da se materijal neće zloupotrebljavati za, na primer, ljude koji idu na proteste ili za one koji se nisu pojavili na određenom mitingu. Postoje takođe primeri gde su policajci koristili video nadzor iz policijske baze podataka kako bi pomogli sebi ili svojim prijateljima da uhode žene, saznaju gde su bile određenog dana ili prete učesnicima u saobraćaju zbog prekršaja“, navodi Đorđević.

Gde dolazi Huawei

Softverska tehnologija prepoznavanja lica za ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojšu Stefanovića nije mana već prednost u suzbijanju kriminaliteta i potrazi za kriminalcima. Zahvaljujući njoj, policija će u visokoj rezoluciji moći da identifikuje ljude i zabeleži model, boju i registarski broj vozila.

Ipak, za Đorđevića je upravo to najveći problem.

„Ključni problem oko cele ove teme jeste upotreba tehnologije za prepoznavanje lica pošto je ona baš intruzivna po ljudska prava građana i zbog toga širom sveta postoje inicijative da se ta tehnologija stavi pod kontrolu ili da se zabrani u potpunosti. Zato što se dešavalo da ta tehnologija prosto pogrešno identifikuje neku osobu koja zbog toga može da ima različite neprijatnosti“, objašnjava Đorđević.

Srbija nije jedina država u kojoj kompanija Huawei sprovodi projekat „Bezbedan grad“. Prema informacijama same kompanije, Huawei je pomogao da se u više od 160 gradova, 40 država primeni pametna tehnologija video nadzora.

„Problem je što države u kojima se instalira Huawei oprema, pre svega mislim na sistem Bezbedan grad koji je u Beogradu, nisu u potpunosti demokratije. Na primer, više od 70 odsto Huawei aranžmana u Bezbednom gradu su sa zemljama koje je Freedom House ocenio kao „delimično slobodne“ ili „neslobodne“.

U suštini Huawei sklapa sporazume sa državama u kojima demokratija ne cveta ili je u nekom određenom padu“, zaključuje Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Kada je reč o državama Zapada, kompanija Huawei je, podsetimo, na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država i to zbog sumnje da kineskim obaveštajcima olakšava digitalnu špijunažu.

U nastavku sprovođenja projekta video nadzora u glavnom gradu Srbije, prema najavama iz MUP-a, u 2020. godini sledi druga faza u okviru koje će analitika biti unapređena novim alatima. Među njima i alatom automatskog prepoznavanja lica oko kojeg je projekat i izazvao najviše podozrenja u javnosti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG