Dostupni linkovi

Srbija i mediji: Upozorenja stižu, vlast ih ignoriše


U godišnjem izveštaju organizacije Reporteri bez granica Srbija je pala za tri mesta na listi medijskih sloboda (fotografija iz jedne od medijskih kuća u Srbiji)

Shvatite da ste se odjednom našli u nekoj vrsti kampanje gde vlast ne vidi ni jednog drugog političkog neprijatelja osim novinara koji pokušavaju da izveštavaju o onome što se dešava, uveren je Igor Božić, izvršni producent regionalne kablovske televizije N1.

Za Radio Slobodna Evropa (RSE) on iznosi viđenje odnosa vlasti u Srbiji prema medijima tokom vanrednog stanja, koje je uvedeno pre više od mesec dana u cilju sprečavanja širenja korona virusa.

"Ništa se nije promenilo u odnosu na redovno stanje, nama su i inače bili zatvoreni svi zvanični izvori informacija", prenosi iskustva portala Južne vesti, glavna i odgovorna urednica ovog regionalnog info portala Gordana Bjeletić.

Vanredno stanje u Srbiji obeležili su i hapšenje jedne novinarke zbog teksta o stanju u bolnici, pokušaj Vlade da centralizuje način informisanja, te nemogućnost da novinari desetak dana učestvuju na pres konferencijama Kriznog štaba, koji je osnovni izvor informacija o epidemiji.

U upravo objavljenom godišnjem izveštaju organizacije Reporteri bez granica Srbija je pala za tri mesta na listi medijskih sloboda. Na 93. mestu od 180 rangiranih zemalja Srbija je slabije rangirana od svih zemalja regiona osim od Crne Gore.

Da li su pitanja nepoželjna?

Igor Božić kaže da se posle početne dobre saradnje odjednom sve promenilo, da jedan broj javnih funkcionera počinje na pres konferencijama da odgovora vrlo osiono i da istovremeno novinari bliski vlastima u svojim pitanjima počinju da "targetiraju" ono što N1 radi.

"Moja pretpostavka je da je postavljanjem pitanja, koja su tražili naši gledaoci da pitamo, a koja su umela da budu nezgodna u smislu da su otkrivala neke informacije koje do tada niko nije želeo da otkrije, i da su ljudi iz Kriznog štaba morali da saznaju neke informacije dan kasnije da bi nama odgovorili na pitanja koja smo postavili, dovelo do toga da cela javnost u Srbiji, pošto se te pres konferencije prenose na svim medijima, mogla da čuje da nije sve tako idealno kao što je uporno pokušavano da se predstavi", ocenjuje Božić.

Mediji sa juga Srbije su se 20. marta obratili Vladi, Kriznom štabu i nadležnim institucijama sa zahtevom da lokalnim štabovima daju mogućnost da obaveštavaju javnost. Gordana Bjeletić, glavna i odgovorna urednica Južnih vesti iz Niša kaže da su u tom gradu u jednom trenutku svi izvori informacija bili zatvoreni.

"Nije se nešto bitno promenilo zato što se, na primer, u Zavodu za javno zdravlje nije desilo da su nam nekada odgovorili na pitanja, ali u Kliničkom centru su počeli da odgovaraju na mejlove", navodi Bjeletić.

Redakcija "Južnih vesti" je, kako objašnjava, jedino rešenje videla u tome da se obraća direktno Kriznom štabu i morala je da angažuje dopisnika u Beogradu.

"I to je bila jako čudna situacija. Ta njegova pitanja su često imala ulogu kao da on informiše članove Kriznog štaba šta se na jugu dešava. Gerontološki centar u Nišu je primer. On je dva puta na konferencijama Kriznog štaba u Beogradu postavljao pitanja o Gerontološkom centru. Nije bilo odgovora, javnost je nedelju dana kasnije bila obaveštena o tome koliko se zaraza proširila u tom Gerontološkom centru", navela je Bjeletić.

Pres kriznog štaba bez novinara

Od 11. do 20. aprila novinari nisu mogli da prisustvuju konferencijama za medije Kriznog štaba a pitanja su mogli da šalju elektronskom poštom pre početka presa.

Kako je tada objašnjeno iz Vlade Srbije to je učinjeno "zbog sve veće zabrinutosti novinara, snimatelja i fotoreportera za svoje zdravlje, i nakon prigovora o ugroženosti na konferencijama za medije predsednika i članova vlade, kao i stručnjaka".

Međutim, nije zabeleženo da su novinari izrazili zabrinutost zbog prisustva konferencijama za medije Kriznog štaba već su tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nišu, 10. aprila, pitali predsednika da li su snimatelji morali da stoje skoro jedan do drugog.

Objašnjenje ministra zdravlja

Na prvoj pres konferenciji bez prisustva novinara, 11. aprila, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je na pitanje pristiglo elektronskom poštom o tome čija je odluka bila da se zabrani prisustvo novinarima i da li je oko toga konsultovana struka, rekao "da se nalazimo u nedelji kada je mogućnost prenošenja korona virusa najveća".

"S obzirom na to i s obzirom da je korona virus ušao u pojedine redakcije i da ima obolelih, stav je bio da sprečimo da se proširi ili prenese infekcija", naveo je tada Lončar.

Domaća medijska i novinarska udruženja zatražila su od Vlade Srbije da novinarima omogući praćenje konferencija za medije i uživo.

Evropska federacija novinara o Srbiji

Tim povodom se oglasila i Evropska federacija novinara (EFJ) ocenom da je Srbija uvela lošu praksu podsećajući vlade da se pandemija ne sme koristiti za ograničavanje slobodnog protoka informacija.

EFJ je pozvao zemlje u kojima nije dozvoljeno da novinari postavljaju pitanja uživo na konferencijama zbog virusa korona da ih organizuju na drugačiji način, poput video konferencija uživo.

Ova organizacija je podsetila da je nekoliko zemalja uspostavilo sisteme koji omogućavaju novinarima da postavljaju pitanja uživo, poput Danske u kojoj zvaničnici daju izjave u jednoj, dok su novinari u drugoj sobi, poštujući distancu, ili Brisela u kojem se održavaju uživo video konferencije.

Ova slika sadrži osjetljivi sadržaj koji neki ljudi mogu smatrati uvredljivim ili uznemiravajućim.

U situaciji kada novinari nisu bili prisutni nije bilo moguće reagovati kada se ne dobije odgovor, kaže Igor Božić, dodajući da pitanja TV N1 jesu čitana na tim pres konferencijama.

"Nismo morali fizički da budemo prisutni, ali smo morali da budemo, ako ništa drugo na nekoj audio vezi, na kojoj bismo mogli da postavimo potpitanje kada nam se ne odgovori na pitanje", podvlači Božić.

"Evo ja ću navesti poslednji primer kada smo pitali za ljude koji su imali recept za lek hlorikin i koristili ga za neke autoimune bolesti, lek koji je bio na pozitivnoj listi lekova. I na naše pitanje zbog čega ga nema u apotekama odgovor je bio ’mi ga imamo u Kliničkom centru Vojvodine, a verujem da ga ima i u apotekama’ i to je bilo sve", naveo je Božić.

Gordana Bjeletić takođe potvrđuje da su pitanja Južnih vesti uglavnom čitana.

"Ali je i dalje ostala ta neka situacija pristojnih neodgovora", dodala je.

Ministarstvo informisanja Srbije o kritikama

Na pitanje da li je narušeno pravo građana na informisanje time što novinari nisu mogli da prisustvuju konferencijama za štampu i što nije odgovarano na sva pitanja, u Ministarstvu za kulturu i informisanje kažu za RSE da
novinarima nije bilo uskraćeno pravo da postavljaju pitanja jer su to mogli da urade imejlom.

"Stoga mislim da vaša teza da je narušeno pravo građana na informisanje nije tačna. Vlada je donela uredbu da novinari ne prisustvuju konferencijama za medije zbog njihove sigurnosti i očuvanja zdravlja. Imajte u vidu da ni u jednoj redakciji nije zabeleženo da je neko od novinara ili urednika oboleo od korona virusa", naveo je državni sekretar Aleksandar Gajović.

On dodaje da je siguran da je Krizni štab dao sve odgovore koji su u datom trenutku bili značajni za građane.

Mogu li članovi komentarisati odluke Vlade?

Na pitanje zašto nisu reagovali na upozorenja međunarodnih novinarskih organizacija koje su nemogućnost da novinari prisustvuju konferencijama ocenile lošom praksom, Gajović odgovara da Srbija ima svoj Ustav i svoje medijske zakone koji uređuju oblast informisanja.

"Uostalom kako mislite da komentarišem odluke Vlade čiji sam član?! Međunarodne novinarske organizacije imaju pravo na svoje mišljenje, ali rekao bih da ovog puta nisu uzeli u obzir da se konferencije za novinare povodom stanja o korona virusu kod nas održavaju svaki dan i da je samim tim veća mogućnost prenošenja bolesti. Takođe, čim se stanje popravilo, prvo što je urađeno je da je novinarima omogućeno da ponovo prisustvuju ovim konferencijama", naveo je Gajović.

Od 21. aprila novinari mogu ponovo da prisustvuju redovnim konferencijama za medije povodom epidemije korona virusa i to naizmenično po jedna od dve grupe medija.

U žarištu bez zvaničnih informacija

Valjevo je na početku epidemije u Srbiji bilo među nekoliko najugroženijih gradova, u jednom trenutku odmah iza Beograda po broju inficiranih. No, i pored toga sve do 21. aprila novinari u Valjevu nisu mogli doći do zvaničnih podataka o broju inficiranih, hospitalizovanih, kao i onih koji su preminuli. Povremeno je gradonačelnik, koji je i šef lokalnog Kriznog štaba, gostovao na jednoj lokalnoj televiziji i tek tada se zvanično mogao čuti nekakav podatak o situaciji u gradu.

Ognjanka Banović, novinarka nedeljnika Napred kaže da nije bilo zvaničnih saopštenja ni konferencija za medije.

"Sve se svodilo na to da smo mi preko svojih izvora, preko ljudi sa kojima smo i ranije sarađivali, uglavnom lekara i zdravstvenih radnika i zaposlenih u ustanovama koje se bave tim problemom, saznavali podatke. Sve se preokrenulo 21. aprila kada je koordinator stručno-operativnog tima održao prvu audio konferenciju za novinare i izneo sve podatke", kaže Banović.

Bez odgovora na 'politička' pitanja

Primećen je i trend da su neka pitanja ostajala bez odgovora jer su ih članovi Kriznog štaba karakterisali kao "politička", pravdajući se time da su oni zaduženi da govore samo o onome što je u domenu njihove struke. Osim epidemiologa, taj argument je potezao čak i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Tako je, recimo 8. aprila, epidemilog Predrag Kon, koji je zagovornik apsolutnog prekida kontakata tokom epidemije COVID-19, na pitanje da li je onda neodgovorno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Novom Pazaru, prilikom predaje respiratora za lokalnu bolnicu, okupi veliki broj ljudi na jednom mestu, odgovorio da je to očigledno političko pitanje u kome on neće da učestvuje.

"Neverovatno je da je i u ovoj situaciji za ljude na funkcijama Vućić tabu tema", primećuje urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić.

Nekoliko redakcija je bilo prestalo da šalje pitanja elektronskom poštom smatrajući da takav način komunikacije sa sagovornicima nije ni u novinarskom, niti u javnom interesu.

Među njima je bila i novinska agencija Beta čiji glavni urednik Dragan Janjić kaže da vlast od kako je uvedeno vanredno stanje vodi računa da se ne izgubi oštrica političke kampanje.

"To znači izbegavanje suštinskih pitanja i bavljenja suštinskim temama. Taj pristup određuje i odnos prema medijima koji se kritički odnose prema onome što vlasti rade. Tako da su mediji koji nisu spremni da bezuslovno slušaju tu samo smetnja koja će biti gurana u stranu sve više i više. I mislim da će se to nastaviti kad prođe pandemija", ocenjuje Janjić.

On dodaje da istovremeno mediji "koje vlasti tretiraju kao pozitivne", gde ubraja tabloide i televizije sa nacionalnim frekvencijama koje podržavaju vlast, vode otvorenu kampanju protiv kolega i medija koji nemaju takav pristup.

Greške u koracima

Podsetimo, vlasti su na kratko privele novinarku Anu Lalić koja je pisala o nedostatku zaštitne opreme i haotičnim uslovima u Kliničko bolničkom centru Vojvodine nakon što je klinički centar saopštio da je njen tekst uznemirio javnost i naškodio imidžu zdravstvene organizacije.

Kada je nakon reagovanja i domaće i međunarodne stručne javnosti Vlada Srbije ekspresno povukla Zaključak o informisanju tokom pandemije korona virusa, premijerka Ana Brnabić je izjavila da se to čini na izričitu molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Premijerka je tada, 2. aprila, za RTS rekla čak da je Srbija postavila domaći zadatak u vreme vanrednog stanja svim ostalim državama Evrope i širom sveta kako se informišu građani, kako se daju transparentne informacije.ž

Može vas zanimati i ovo:

Predsednik Srbije je pre nekoliko dana, komentarišući izveštaj Reportera bez granica rekao da je o reč o malom padu i pojedinačnom slučaju jer je to posledica, koliko je razumeo, činjenice da još nije doneta presuda u slučaju Milana Jovanovića, novinara iz Grocke kome je u decembru 2018. zapaljena kuća.

Vučić je još ocenio da se na manjak medijskih sloboda žale "oni koji ih imaju najviše".

Međutim, američka agencija Asošiejtid pres (AP), ocenila je sredinom aprila, da dok vlade zemalja širom sveta sprovode vanredne mere da zadrže ljude kod kuće i zaustave pandemiju korona virusa, neke su nezadovoljne zbog ukazivanja na pogrešne korake, a druge koriste krizu da ućutkaju kritike i učvrste kontrolu. AP je za to naveo primere iz Tajlanda, Egipta, Mađarske i Srbije.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG