U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o metodima vladavine Srpske napredne stranke. Sagovornice su bile dve poslanice Skupštine Srbije - Aleksandra Jerkov iz opozicione Demokratske stranke i nezavisna poslanica Marinika Tepić.
Bilo je reči o nasilnom ponašanju poslanika Srpske napredne stranke u parlamentu, o pretnjama kojima su izloženi opozicioni poslanici, o grafitima kojima se vređaju opozicionari, o tome kako policija okreće glavu od nasilja nad kritičarima režima, o šikaniranju kojem su izloženi opozicioni odbornici u opštinskim skupštinama, o karantinu u kojem vladajuća stranka drži svoje odbornike uoči glasanja, o pritiscima na birače, o siledžijama u crnim džipovima koji se pojavljuju u blizini biračkih mesta u vreme glasanja, o tome kako se zaposlenima u javnim službama preti da će izgubiti posao ako ne glasaju za Srpsku naprednu stranku, o brutalnim napadima režimskih medija na kritičare režima, kao i o tome da li je Srpska napredna stranka uspela da uspostavi potpunu kontrolu nad društvom.
Omer Karabeg: Kakva je atmosfera u Skupštini Srbije? Da li opozicioni poslanici imaju mogućnost da kritikuju vlast?
Aleksandra Jerkov: Ja sam već godinama narodna poslanica i čini mi se da atmosfera nikada nije bila tako loša. Mi smo stalno izloženi napadima Srpske napredne stranke. To ne pogađa samo nas, već pre svega građane. Jer kada nam vlast ne dozvoljava da govorimo, kada nas onemogućava da radimo svoj posao, oni nas, zapravo, sprečavaju da predstavljamo građane. A to je naš prvi i jedni posao u Skupštini Srbije.
Marinika Tepić: Reč je o planskoj i promišljenoj pravničkoj gimnastici i podlom manipulisanju poslovnikom o radu skupštine kako bi se opozicioni poslanici onemogućili da govore. Ponekad stičem utisak da se poslanici vladajuće stranke jedino i bave time kako da nas zloupotrebom parlamentarnih mehanizama spreče da govorimo. U tome prednjači predsednica skupštine Maja Gojković. Ljudi iz vladajuće koalicije su predsedavali skupštinom i u ranijim sazivima, ali niko se nije ponašao kao Maja Gojković. Ovo što se sada dešava u parlamentu - ja zovem zakucavanjem eksera u kovčeg parlamentarizma. Došlo je dotle da se opozicionim poslaniciima oduzima reč ili da ih izbacuju iz sale još u fazi kada se usvaja dnevni red, dakle, kada praktično sednica nije ni počela. Naprednjaci su neiscrpi u smišljanju načina kako da nas onemoguće da govorimo. Kad pomislim da su iscrpli sve mogućnosti, oni me svaki put iznenade.
Teror u parlamentu
Omer Karabeg: Vi ste, gospođo Jerkov, bili izloženi teškim uvredama od strane poslanika Srpske napredne stanke kada ste postavili pitanje da li će Šešelju prestati mandat zato što ga je Haški tribunal osudio na deset godina. Jer po zakonu poslanički mandat prestaje svakoj osobi koja je osuđena na više od 6 meseci.
Aleksandra Jerkov: Ja sam, zapravo, postavila dva pitanja. Prvo je bilo ono koje ste vi naveli, a drugo je bilo upućeno predsednici skupštine. Pitala sam je šta Narodna skupština i ona kao predsednica nameravaju da učini povodom pretnji Vojislava Šešelja narodnom poslaniku Tomislavu Žigmanovu, koji je jedini poslanik hrvatske nacionalnosti. Šešelj je rekao da jedva čeka da ponovi svoje ratne zločine i da će krenuti upravo od Žigmanova. Takođe je zapretio i da će razbiti njušku i glavu svakom narodnom poslaniku koji se usudi da ga nazove ratnim zločincem. Dok sam postavljala ta pitanja, poslanici Srpske napredne stranke su mi dobacivali mnogo gore reči nego šro su to kasnije učinili poslanici Srpske radikalne stranke. Govorili su mi da sam ustaša, izdajnik, da nikakvih ratnih zločina nije bilo, da iz Srbije niko nije proteran, da je Šešelj heroj i da je sramota za jednu Srpkinju da govori takve stvari.
Nakon toga, dok je sednica još trajala, opkolili su me poslanici Srpske radikalne stranke. Ja sam onda izašla iz sale, a kad sam se vratila - na mojim materijalima bile su ispisane najgore uvrede. Za sve to vreme predsednica Maja Gojković i potpredsednik Veroljub Arsić, koji su vodili sednicu, pretvarali su se da to ne vide. Čak i nakon Šešeljevog priznanja da me je vređao i da će to raditi sve dok mi se život ne smuči, Maja Gojković je negirala da bilo šta zna o tome . Tako da je očigledno da Vojislav Šešelj ima apsolutnu podršku Srpske napredne stranke za sve što radi.
Marinika Tepić: Na prošloj sednici Veroljub Arsić mi je izrekao tri opomene u dva minuta nakon što sam govorila o tome da su genocid i ratni zločini počinjeni u naše ime. Najpre mi je izrekao jednu opomenu, pa kad sam tražila da mi objasni zašto je to učinio, izrekao mi je drugu opomenu, a nakon mog ponovnog zahteva za objašnjenje i treću, a onda mi je oduzeo reč. Potom mi je objasnio da je to učinio zbog toga što sam rekla “genocid i zločini počinjeni u naše ime”, a on se tako ne oseća.
Momci u crnim džipovima
Omer Karabeg: Gospođo Tepić, vi ste zbog svojih upozorenje o delovanju profašističkih organizacija u Srbiji, koje ste izneli u parlamentu, već duže vreme na meti ultradesničara. Jedan od njih je uhapšen zato što vam je pretio smrću, a potom su se u Beogradu pojavili grafiti na kojima je pisalo ”Marinika shvati, nećemo stati”. Da li ste dobili zaštitu od policije?
Marinika Tepić: Nikada nisam dobila zaštitu od policije, uprkos tome što sam još u decembru prošle godine tražila procenu lične bezbednosti i bezbednosti moje porodice.
Omer Karabeg: Kakva je situacija u opštinskim skupštinama? Da li su tamo opozicioni odbornici izloženi pritiscima?
Aleksandra Jerkov: Naravno da jesu. Mislim da su to krajem prošle godine najbolje osetili građani u onim mestima gde su se održavali vanredni lokalni izbori. Ta mesta su bila preplavljena džipovima sa zatamnjenim staklima kojima su se dovezli neki kratko potšišani, tetovirani momci koji su zastrašivali birače i raspitivali se za koga će glasati. Oni su stajali ispred biračkih mesta, popisivali građane koji su izašli da glasaju, pretili im ili ih podmićivali. Opozicioni odbornici u opštinskim skupštinama su izloženi velikim pritiscima, mnogo većim nego mi, jer mi ipak imamo neku zaštitu javnosti. Ne mogu vam opisati kakvi se pritisci vrše na odbornike i na ljude zaposlene u administraciji u dve skupštine u kojima je Demokratska stranka na vlasti. To je prosto teror. A u opštinama u kojima je na vlasti Srpska napedna stranka naši odbornici i članovi njihovih porodica imaju problema na poslu gde su izloženi raznom šikaniranju. Često me pitaju da li sam se uplašila Šešeljevih pretnji. Ja uvek kažem da nemam pravo da budem uplašena zato što mi imamo zaštitu javnosti. Ljudi u malim mestima je nemaju. U nedelju, kada je bio onaj Šešeljev pir u selu Jarak, zato što ga policija nije pustila u Hrtkovce, od dvadeset dvoje dece hrvatske nacionalnosti samo je jedno došlo na veronauku.
Bez obzira na zabranu Šešeljevog skupa, građani Hrtkovaca su se uplašili, jer je Šeselj pre toga dve nedelje nesmetano pretio da će ponoviti svoje ratne zločine.
Gepekovanje odbornika
Marinika Tepić: Srpska napredna stranka ne maltretira samo opoziciju nego i svoje odbornike i odbornike svojih koalicionih partnera. Oni ih stavljaju u karantin. Naime, pošto im ne veruju i boje se da bi mogli da počnu da misle svojom glavom i da glasaju po savesti, šefovi Srpske napredne stranke uoči sednice opštinske skupštine potrpaju sve odbornike vladajuće koalicije u autobuse i odvedu ih u neki hotel gde ih drže izolovane ceo vikend. Onda ih na dan održavanja sednice bukvalno istovare u salu gde se ta sednica održava. Postoji i takozvano gepekovanje odbornika. O čemu je reč? Pretorijanci Srpske napredne stranke, opasni momci koji se bave borilačkim veštinama i voze se u crnim džipovima bez tablica, kidnapuju opozicione političare, strpaju ih u gepek, prebiju ih i zaprete im da paze šta rade. To je zaista jeziv, uličarski, mafijaški postupak. Takvih slučajeva je bilo u Smederevskoj Palanci, Vršcu i još nekoliko opština. Ovo što govorim nije preterivanje. Vrlo odgovorno stojim iza svake reči.
Omer Karabeg: Poznat je slučaj Dragane Rakić, odbornice Demokratske stanke u Vršcu, koja je zbog kritike vladajuće partije izložena šikaniranju svojih šefova.
Aleksandra Jerkov: Dragana Rakić je dugo radila u školi kao profesorka srpskog jezika, pa zatim u gradskoj biblioteci. Izabrana je za odbornicu na listi Demokratske stranke i nakon prvog govora našla se na meti lokalnih moćnika iz Srpske napredne stranke koji su poznati po svojoj agresivnosti. Gotovo da ne prođe dan da nije izložena pritiscima i pretnjama. Nije pošteđena ni njena porodica. Dobila je preteću poruku - ti imaš dete, mi imamo gepek. Sve se to radi javno, a državni organi ne reaguju. Evo, ovih dana u Jarku kod Hrtkovaca radikali su napali aktivistu Liberalno-demokratske partije Đorđa Žujovića, a Šešeljev sin mu je pretio da će mu razbiti glavu, da će ga lično ubiti, da će platiti nekom da ga ubije.
I građani koji nisu opozocioni aktivisti izloženi su pretnjama i pritiscima. Oni koji rade u javnoj upravi znaju šta znači kada im neki moćni direktorčić, funkcioner Srpske napredne stranke, kaže da treba da misle o egzistenciji svoje porodice i svoje dece.
Glasanje u paru
Omer Karabeg: Gospođa Jerkov je pomenula zaposlene u javnim službama. Oni su, izgleda, najviše ucenjeni. Vrlo je izvesno da će izgubiti posao ako ne glasaju za Srpsku naprednu stranku. Govori se da prilikom glasanja moraju mobitelom da snime svoj listić pre nego što ga ubace u kutiju, a onda taj snimak da pokažu šefovima.
Marinika Tepić: Po mojim saznanjima to je istina, ali to je samo jedan od načina koje praktikuje Srpska napredna stranka. Postoji i glasanje u paru kada zajedno glasaju pouzdni glasač Srpske napredne stranke i građanin koga treba kontrolisati. To su obično ljudi koju su zaposleni u javnoj upravi i koji moraju da pokažu listić kontroloru pre nego što ga ubace u kutiju. A u javnoj upravi je zaposleno na hiljade ljudi. To je nasigurniji izvor glasova Srpske napredne stranke. Ti ljudi ne samo da moraju da glasaju za naprednjake, nego moraju i da agituju za njih.
Kada su marta ove godine bili izbori u Smederevskoj Palanci, u taj grad je uoči izbora autobusima i službenim kolima stiglo na stotine ljudi zaposlenih u okolnim opštinama da bi vodili kampanju za Srpsku naprednu stranku. Išli su od vrata do vrata, popisivali ljude i ubeđivali ih. Gradska uprava u Pančevu je danima bila prazna. Čak su i funkcioneri gradske uprave morali da idu u Smederevsku Palanku. Nećete mi verovati, ali kada bi ostali do kasno uveče, njima se to računalo u prekovremeni rad.
“Bugarski voz”
Aleksandra Jerkov: Pomenuli smo obavezu da se mobilnim telefonom snimi glasački listić, pomenuli smo glasanje u paru, međutim Srpska napredna stranka nas na svakim izborima iznenadi novim “izumima”. Evo, recimo, kada su bili izbori u Pećincima u decembru prošle godine građani su masovno glasali javno. Dođu na biračko mesto, uzmu glasački listić i glasaju javno - da bi članovi biračkog odbora iz Srpske napredne stranke svojim šefovima mogli da potvrde da je taj i taj zaista glasao za njihovu stranku. S obzirom da je tajnost glasanja zagarantovana, mi smo se žalili izbornoj komisiji, ali su naši prigovori odbijeni. Odgovor je bio da je tajnost zagarantovana, ali da su ti građani iz ljubavi prema Srpskoj naaprednoj stranci odlučili da glasaju javno i da je to njihovo pravo. Imamo i onaj čuveni “bugarski voz”.
Ta ujdurma izgleda ovako: građanin ispred biračkog mesta od naprednjaka dobije popunjen listić koji mora da ubaci u glasačku kutiju, a potom kao dokaz da je to uradio mora aktivistima Srpske demokratske stranke pokazati prazan listić koji je dobio na biračkom mestu. To što građani pristaju na takva poniženja govori koliko se uplašeni i koliko ih Srpska napredna stranka zastrašuje i maltretira. To je posebno karakteristično za manja mesta, gde se svi znaju, gde član biračkog odbora iz Srpske napredne stranke zna da li ste bili na glasanju, da li je bila vaša žena i vaša rodbina. Najveći je problem što državne institucije ne reaguju. Odbijaju sve prigovore, čime pokazuju da se zakoni ove zemlje ne odnose na Srpsku naprednu stranku.
Udarci ispod pojasa
Omer Karabeg: U kojoj meri režimski mediji učestvuju u napadima na opozicione političare i kritičare režima? Gospođo Jerkov, da li su vas napadali tabloidi?
Aleksandra Jerkov: Naravno da jesu. Baš ovih dana je u čuvenom režimskom Informeru izašao članak pod naslovom “Da li je ova žena normalna?”. Vređaju me na isti način kao radikali. Ali to je, nažalost, sastavni deo opozicionog delovanja danas u Srbiji. Koga ne mogu da ucene, prete mu, kome ne mogu da prete, pokušavaju da ga zastraše, koga ne mogu da zastraše pokušavaju da ga kupe - i to je način na koji naša država funkcioniše. Ko je na meti vlasti - nema nikakvu zaštitu.
Omer Karabeg: Gospođo Tepić, da li su i vas napadali tabloidi?
Marinika Tepić: Jesu. I to u jednom periodu intenzivno. Oni nalaze najrazličitije povode da bi vas napali. Ti napadi su uglavno mizogine i seksističke prirode. Kada ne mogu da nađu nikakve argumente protiv vas, onda valjda misle da je žene najlakše udariti ispod pojasa. Nedavno su se bavili time šta ja lajkujem na društvenim mrežama i o tome pisali. Pa sad vidite dokle idu režimski mediji poput Informera i tabloida Alo, njegovog mlađeg brata.
Ljubav prema tuđem novcu
Omer Karabeg: Da li je cilj Srpske napredne stranke da potpuno uništi ne samo opoziciju, nego i svaku kritiku - i da od Srbije napravi kontrolisano društvo u kome će se svaka kritika vlasti tretirati kao jeres?
Aleksandra Jerkov: Meni se čini da je Srpska napredna stranka već to uradila. Navršilo se šest godina otkako je ta partija osvojila vlast. U tom periodu bili smo svedoci besomučnog gušenja slobode govora i nezavisnih medija, rušenja institucija, gaženje svega i svakoga ko im se suprotstavio. Počelo je sa opozicijom. Setite se samo svih onih silnih funkcionera i članova Demokratske stranke koji su hapšeni iako niko od njih nije bio osuđen. Cilj je bio da se oni pojave na naslovnim stranama da bi bili kompromitovani. Srpska napredna stranka je rešila da državu baci pod noge i da sve njene institucije podredi interesima nekolicine ljudi iz vrha stranke.OK
Marinika Tepić: Ne bih rekla da je Srpska napredna stranka uspostavila totalnu kontrolu nad društvom. Da je uspela - ne bismo mi danas govorili na ovaj način. Ali mislim da je uspela u pokušaju da privatizuje državu. Pokazala je strašno veliku ljubav prema tuđem novcu u čemu prednjače braća Vučić i svi oni koji ih tapšu po ramenu. Vrhunac privatizacije države bio je kada je Bezbednosno-informativnu agenciju preuzeo stranački čovek - i to ne bilo koji. To je za mene bio trenutak kada je završen proces privatizovanja državnih resursa. Srpska napreda stranka je desetinama hiljada ljudi omogućila da se zaposle u javnoj upravi i javnim preduzećima. Ljudi koji danas donose odluke i koji se pitaju u ovom društvu - nikada u normalnim okolnostima ne bi mogli da budu na tim mestima.
I naravno da se oni grčevito bore da zadrže ono što su stekli lažnim diplomama, neradom i kriminalom. I njima je život lep. Ali oni su za ovih šest godina vlasti napravili toliku štetu ovoj državi i ovom društvu da će, kada budu ispraćeni u istoriju, biti potrebno dvostruko ili trostruko više vremena da se stvari vrate na svoje mesto. Nadam se da na taj dan nećemo dugo čekati.
Facebook Forum