Dostupni linkovi

Srbija: Izbori novi, sumnje stare


​​​​U prolećne predsedničke unosi se kompletno breme iz prethodnih izbora

Predstavnici opozicije i nekoliko budućih predsedničkih kandidata zajedno su zatražili da Skupština koja je raspuštena do predsedničkih izbora zakazanih za 2. april nastavi rad, da Aleksandar Vučić podnese ostavku na mesto premijera i da se obezbede fer uslovi za izbore.

Pre toga, izborni štabovi tri buduća predsednička kandidata - Saše Jankovića, Vuka Jeremića i Boška Obradovića - obratili su se predsednici Narodne skupštine sa zahtevom da odmah uputi zvaničan poziv Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da obavi posmatračku misiju, u skladu sa dosadašnjom praksom.

“Kako nadležni državni organi nisu primenili preporuke OEBS-a od 24. aprila 2016. godine za ispravkom mnogobrojnih nepravilnosti tokom izbornog procesa, potrebno je da OEBS izborni proces nadgleda od samog početka” stoji u obrazloženju zahteva.

Državni organi se takođe pozivaju da ne dopuste ponavljanje neregularnosti koje su zabeležene u izveštaju OEBS-a iz prošle godine.

“U izveštaju OEBS-a od 24. aprila 2016. godine, uočene su brojne nepravilnosti u toku izbornog procesa i date preporuke koje nisu ispunjene. Zato zahtevamo od državnih organa da ne ponove nepravilnosti uočene u prethodnim izbornim procesima”, konstatovali su (budući) predsedmički kandidati.

Zahtev od državnih organa da se ne ponove nepravilnosti uočene u prethodnim izbornim procesima: Jeremić, Obradović i Janković
Zahtev od državnih organa da se ne ponove nepravilnosti uočene u prethodnim izbornim procesima: Jeremić, Obradović i Janković

U prolećne predsedničke unosi se kompletno breme iz prethodnih izbora: od neravnomernog tretmana u medijima (do danas REM nije objavio izveštaj o zastupljenosti kandidata u eletronskim medijima), zloupotrebe državnih resursa u predizbornim kampanjama, do zastrašivanja kontrolora na biračkim mestima, falsifikovanja potpisa na izbornim listama, neažuriranih biračkih spiskova, davanja mita u navodnoj velikoj prevari nazvanoj “bugarski voz”- unošenju zaokruženog listića na biračko mesto i iznošenju praznog… I tako ukrug.

Na sve te tvrdnje predstavnika opozicije i dela posmatrača, do dan danas nema relevantnih odgovora.

Ne zna se ni šta se dešavalo u dramatičnoj izbornoj noći 2016. godine, kada su u zgradu parlamenta, gde je zasedala Republička izborna komisija, došli lideri opozicije da bi, kako su tvrdili, sprečili veliku izbornu krađu, pokušaj da se nameštanjem izbornih rezultata ispod cenzusa ostavi koalicija Dveri-DSS.

I danas dakle, građani ne znaju da li je sprečena izborna krađa ili su se te noći umešali na strani opozicije strani ambasadori, kako su naknadno stizala tumačenja sa vrha vlasti.

“Mi nismo dobili odgovor ni na jedan problem koji se desio 2016. godine. Niti postoji epilog - da je neko procesuiran, kažnjen - niti je nešto urađeno u zakonskom ili institucionalnom pogledu, da bi se greške eventualno ispravile”, kaže Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, inače institucije čiji kredibilitet nakon prošlogidišnje izborne noći sa problematičnim brojanjem izbornih rezultata, mnogi van vladajućih struktura, dovode u pitanje.

Nismo dobili odgovor ni na jedan problem koji se desio 2016. godine: Klačar
Nismo dobili odgovor ni na jedan problem koji se desio 2016. godine: Klačar

Iako su nakon parlamentarnih izbora 2016. godine mnoge opozicione stranke tvrdile da se desila velika izborna krađa nazvana “bugarski voz”, davanje mita da glasač unese popunjen listić a iznese prazan, do sada nema dokaza, barem ne pravnog, da se to i dogodilo, kaže Raša Nedeljkov, šef posmatračke misije “Građani na straži”.

On potvrđuje da ne postoji, po njegovom saznanju, nijedna izvršna presuda u vezi sa davanjem ili primanjem mita, što se kolokvijalno naziva “bugarski voz”, iako su postojale informacije o takvim slučajevima u Žitištu i Vranju.

U nadležnom Osnovnom tužilaštvu u Vranju su nam rekli da je dokazni postupak u toku za jednu osobu a za drugu da je krajem prošle godine podnet sudu optužbni predlog zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo zloupotrebe prava glasanja.

Najveća nepravilnost na prošlogodišnjim izborima za Bojana Klačara je skandal sa falsifikovanim potpisima na manjinskim izbornim listama, između ostalih, jedne romske partije, Republikanske partije u Šapcu i Jedinstvene ruske stranke iz Novog Sada. Reč je, kako se tada tvrdilo, o 15 hiljada falsifikovanih potpisa.

“Tužilaštvo još nije podiglo optužnice protiv sedam osoba za koje su postojale indicije da su falsifikovali potpise građana za svoje izborne liste. I mi ćemo, očigledno, sa takvim balastom ući i u ove izbore”, kaže Klačar.

Marko Đurišić, potpredsednik Srpske socijaldemokratske stranke kaže da nije tačno da opozicja nije podnela krivične prijave. “Jeste, ali bez epiloga”, kaže Đurišić.

Boško Obradović narodni poslanik iz Pokreta Dveri, jedan od opozicionih lidera koji je u izbornoj noći 2016. godine u parlamentu bio među najglasnijim nezadovoljnim opozicionarima da bi, kako su tada tvrdili, sprečili izbornu krađu, podseća da vladajuća većina nije prihvatila predlog da se oformi anketni odbor koji bi utvrdio da li je bilo krađe i koji bi predložio zakonske izmene kako se to ne bi moglo ponoviti.

On najavljuje da će izaći sa kompletnom analizom manjkavosti izbornog sistema i sa konkretnim predlozima za predsedničke izbore kako bi se, kaže Obradović, izbegla nova izborna krađa.

Veroljub Arsić, potpredsednik Skupštine Srbije i član Sprske napredne stranke, međutim, tvrdi da nikakve krađe nije bilo, jer je pobeda naprednjaka bila ubedljiva.

”Ako vi kao jedna lista imate 136 poslanika, od potrebnih 125, zašti biste krali? Ako imate 126, onda se krade …Toga jednostavno nije bilo. A to što su oni (opozicija) izmišljali (o bugarskom vozu), graniči se sa ludošću”, komentariše Arsić.

Predstavnici opozicije i nekoliko budućih predsedničkih kandidata zatražili da Aleksandar Vučić podnese ostavku na mesto premijera
Predstavnici opozicije i nekoliko budućih predsedničkih kandidata zatražili da Aleksandar Vučić podnese ostavku na mesto premijera

Nemamo dokaze o izbornim krađama, prekrajanju volje građana, možemo da govorimo samo o izbornim nepravilnostima, kažu i Nedeljkov iz “Građana na straži“ i Klačar iz Cesida.

“Raznim analizama smo utvrdili da rezultati koje je Republička izborna komisija objavila odgovaraju izbornoj volji birača”, navodi Nedeljkov.

“Do sada nismo dobili čvrst dokaz da je došlo do izborne krađe. Taj dokaz nije ponudio niko”, tvrdi Klačar.

Opozicija, međutim, već sada ukazuje na neregularnosti prolećnih predsedničkih izbora. Boško Obradović tvrdi da se već priprema izborna krađa zloupotrebom državnih resursa. Navodi da su zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama dobili nalog od vladajućih naprednja kada svako mora da dostavi po 20 sigurnih potpisa za vladajuću stranku.

Marko Đurišić procenjuje da će predstojeći izbori biti nezakoniti već i zbog činjenice da zakon kaže da ni jedna stranka ili organizacija ne može da ima većinu u nekom izbornom telu, a da će u Republičkoj izbornoj komisiji, ako svi koalicioni partneri budu stali uz kandidaturu Aleksandra Vučića, jedna politička organizacija imati dve trećine glasova. “Znači, ovi izbori će biti nezakoniti već od samog početka”, zaključuje Đurišić.

Srbija je u nedavnoj prošlosti doživela dve velike izborne krađe i umela na njih da odgovori. Bilo je to 1996. godine, kada je tek nakon tromesečnih demonstracija vlast Slobodana Miloševića priznala da je izgubila Beograd, a tadašnji vođa opozicije Zoran Đinđić za kratko postao gradonačelnik glavnog grada, i 2000. godine kada je Milošević, nakon petooktobarske pobune, prisiljen da prizna da je izgubio izbore.

U godinama koje su usledile gubitnici izbora su se po pravilu uvek žalili da su pokradeni, dobitnici su branili izborni rezultat. Vlast se smenjivala ili nije menjala, ipak u skladu sa voljom građana, uključujući i vraćanje na velika vrata preobučenih socijalista i nekadašnjih radikala. Međutim, ni u postmiloševićevskoj Srbiji građani nisu uspeli da se izbore za fer izborne uslove.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG