Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Marinika Tepić: Neće me ućutkati


Tepić: Imam problem sa državom zbog desničara
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:32 0:00

Tepić: Imam problem sa državom zbog desničara

„Ja nemam problem sa desničarima, ja imam problem sa državom zato što nema problem sa njima. Ekstremni desničari postoje svuda, ali nigde oni nisu ti koji utiču na javno mnjenje, nigde oni nisu ti koji lupaju rukom o sto, nigde oni nisu ti koji se dominantno čuju preteći drugima“, kaže poslanica Nove stranke Marinika Tepić u Intervju nedelje Radija Slobodna Evropa.

Ona je izložena brutalnim pretnjama po život zbog toga što je u parlamentu postavila poslaničko pitanje "šta britanski fašista Džim Douson radi u Srbiji i u službenim prostorijama Palate Srbija, i to s Mišom Vacićem", vođom jedne od ekstremnih desničarskih grupa. I pored toga što je policiji uputila služebni zahtev, još uvek nije dobila procenu svoje bezbednosti.

„Sve što su policija i tužilaštvo preduzeli je isključivo nakon moje tri krivične prijave, koje sam od 4. decembra podnosila u policijskoj stanici Stari grad. Dakle, sve je isključivo na moju ličnu inicijativu i na moje lično alarmiranje, a ništa po službenoj dužnosti“, kaže Tepić.

Jedna osoba je zbog pretnji ovoj narodnoj poslanici uhapšena, a policija tvrdi da te pretnje ne ignoriše.

Iz vladajuće koalicije u parlamentu podršku je dobila samo od kolege Meha Omerovića, koji je i predsednik Skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava.

Država, odnosno državni organi se baš i ne mešaju u svoj posao

RSE: Našli ste se na meti desničara. Upućene su vam brutalne pretnje koje idu dotle da vam poručuju da će vas ućutkati snajperski i artiljerijski. Da li ste od policije dobili procenu vaše bezbednosti?

Tepić: Do ovoga trenutka kada razgovaram sa vama, nisam, uprkos činjenici da sam smatrala da policija treba da postupi po službenoj dužnosti pošto je jasno da su pretnje ozbiljne, čim je postupilo tužilaštvo u odnosu na ljude koji su potpisali te pretnje. Smatrala sam da će policija da se bavi svojim poslom i da bez ikakvog dodatnog alarma treba da se postara za bezbednost, ne samo moje lično, nego i članova moje porodice, pošto se i oni pominju u tim opskurnim tekstovima raznih grupa i paragrupa desničara. Međutim ne, niti sam imala ikakav poziv, niti bilo kakav kontakt, niko me ni o čemu nije obavestio.

I onda sam ja i pisani zahtev za procenu bezbednosti podnela na pisarnici Ministarstva unutrašnjih poslova, pre gotovo desetak dana. Međutim, do ovoga trenutka me niko nije zvao, iako sam zamolila da mi odgovore i ukoliko je procena takva da mi nije potrebna zaštita, da zaista mogu smatrati da sam bezbedna kada izađem na ulicu.

Neće mene niko ućutkati, ali prosto vi imate zaista nelagodu da dolazim u situaciju da prespavam u Narodnoj skupštini jer ne znam ko će me sačekati ispred. A država, odnosno državni organi se baš i ne mešaju u svoj posao.

RSE: U policiji kažu da ne ignorišu pretnje kojima ste izloženi. Nakon svega ovoga što ste rekli kakav je vaš utisak?

Tepić: Reakcija policije je posledica ozbiljnog javnog zagovaranja i alarma koje sam u kontinuitetu podizala na najviši mogući nivo zabrinuta za svoj život. Sve što je policija preduzela, i tužilaštvo nakon toga, je isključivo nakon moje tri krivične prijave, koje sam od 4. decembra podnosila u policijskoj stanici Stari grad. Dakle, sve je isključivo na moju ličnu inicijativu i na moje lično alarmiranje, a ne ništa po službenoj dužnosti.

RSE: Da li vam pretnje i dalje stižu?

Tepić: Ne stižu u tom formatu, ne tako direktno i ne tako otvoreno, ali danima, sada već i nedeljama se broji period nakon eskalacije od 4. decembra kada sam prvu prijavu podnela, gde možete prostim uvidom u internet portale svih tih desničarskih i profašističkih organizacija da vidite jednu hiperprodukciju najopskurnijih i najogavnijih tekstova o meni i o mojoj porodici. Ne samo što su oni diskriminatorski, ne samo što su oni mizogini, ne samo što su oni lažljivi, ne samo što su oni jezivi za bilo koga ko je čitao najgore moguće tekstove o bilo kome, nego se oni uporno šire i propagiraju.

RSE: Grafit „Marinika shvati, nećemo stati” još uvek stoji u centru grada. Drugi je prekrečen, ali je to učinila Inicijativa mladih za ljudska prava.

Tepić: Tako je. Prvog dana kada su se na izlazu iz Terazijskog tunela pojavili ti grafiti, Inicijativa mladih je prepoznala da je potrebno da se to ukloni. Međutim, već sutradan su se kod gradske kuće pojavili isti grafiti. I ja sam ih dovela u vezu, što sam takođe prijavila, to je treća prijava policiji, sa prethodne večeri objavljenim tekstom Pokreta 1389, koji je isto to u svom tekstu i najavio. Jer je tekst otprilike bio to - ako država kapitulira i stane pred Marinikom Tepić, mi nećemo. Oni su mi kroz taj tekst poslali direktnu poruku, da bi sutrašnji dan osvanuo sa tim grafitima, kao i dan posle.

Grafiti kao nastavak direktnih pretnji sa interneta Mariniki Tepić u Beogradu
Grafiti kao nastavak direktnih pretnji sa interneta Mariniki Tepić u Beogradu

RSE: Sve je počelo kada ste u Skupštini Srbije uputili poslaničko pitanje „šta fašista Džim Douson radi u Srbiji i u službenim prostorijama Palate Srbija i to sa Mišom Vacićem“. Miša Vacić je, podsetimo, nekadašnji službenik Kancelarije za Kosovo. A o Dousonu, britanskom državljaninu, svetska štampa piše kao o ekstremnom desničaru. Od tog vašeg poslaničkog pitanja, kreću pretnje u tekstovima na internet portalima i preko društvenih mreža.

Tepić: Jeste, zato što je to bio dokaz da je ne samo međunarodno prepoznati fašista Džim Douson već i njegov kolega Nik Grifin, da su dobrodošli u Republiku Srbiju, dok im je istovremeno zabranjen ulazak u susednu Mađarsku i to upravo zbog procene da su bezbednosno opasni po tu zemlju. Niku Grifinu je zabranjen ulazak zato što je bezbedonosno opasan pa zemlju, a Douson je proglašen za nepoželjnu osobu, što mi kolokvijalno kažemo persona non grata.

I mene je zanimalo kako je moguće da takvi politički aktivisti, jer oni sigurno nisu došli da se dive labudovima u Novom Sadu ili Beogradu, nego su došli sa određenom političkom ili propagandom namerom, mene je zanimalo šta oni traže, koji je njihov cilj ovde u Srbiji. Sticajem okolnosti, dan pre nego što sam prvi put postavila pitanje, videla sam objavu koja mi je, vidite to iz najave, mirisala na anti-migrantsku tribinu u javnom prostoru, u službenim prostorijama grada Beograda, u mesnoj zajednici Terazije, koju je organizovala, mislim za sada neformalna organizacija, Generacija identiteta.

I onda, tražeći o čemu se radi, vidite da se ljudi iz Generacije identiteta sastaju sa Dousonom i Grifinom. Onda vidite da se tu uporno pojavljuju aktivisti Nacionalnog srpskog fonta. Onda proverite u APR-u (Agenciji za privredne registre) i vidite da oni formalno jesu registrovani, ali da je njihovo delovanje potpuno suprotno onome što su naveli u svom statutu, odnosno da je to praktična zloupotreba udruživanja da bi se propagirala mržnja protiv svih koji nisu u formatu onih koji oni zamišljaju da treba da budu, u konkretnom slučaju migranti. Na toj tribini Nacionalnog srpskog fronta je govorio Nik Grifin i profesor (Zoran) Buljugić, koji je nedavno izgubio posao u Dvanaestoj beogradskoj gimnaziji. Propagirali su rasnu, nacionalnu i versku mržnju što je suprotno, ne samo Zakonu, već i Ustavu, a pri tome je bilo i poziva na oružanu pobunu. A niko nije rekao da to ne može da se zastupa javno ili ne na našoj tribini. Sve su te poruke bile vrlo dobrodošle.

Solidarnost, a ne mržnja
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:03:39 0:00

Onda smo kolega Zoran Živković i ja, kao narodni poslanici, uputili republičkom javnom tužiocu, gospođi Zagorki Dolovac, inicijativu da ona pred Ustavnim sudom predloži zabranu delovanja Nacionalnog srpskog fronta.

Sada imate jedno zamešateljstvo sa jako puno informacija, gde pritom Džim Douson odgovarajući meni, izazvan ili isprovociran očigledno mojim nastupom u parlamentu, kaže pa šta sad ja tu gunđam, Marinika, obraća se direktno meni na svom profilu na Fejsbuku, kada sam ja dobrodošao u Republiku Srbiju i njene institucije i sam kači fotografiju sa Mišom Vacićem. Do tog trenutka nije čak ni postojala ta fotografija jer su verovatno promislili da to nije podatak koji je za javnost. U tom trenutku sami izlaze na površinu i sami daju dokaze da su ova dva lica potpuno uredno boravila u Palati Srbije, u službenim prostorijama Kancelarije za Kosovo i Metohiju i to u periodu kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, to je neko vreme pre ovoga mandata.

I naravno da postavljam pitanja jer ja nemam problem sa njima, ja imam problem sa državom zato što nema problem sa njima. Ekstremni desničari postoje svuda, ali nigde oni nisu ti koji utiču na javno mnjenje, nigde oni nisu ti koji lupaju rukom o sto, nigde oni nisu ti koji se dominantno čuju preteći drugima.

RSE: Da li ste dobili odgovore od ministra policije, direktora BIA i direktora Kancelarije za Kosovo?

Tepić: Prvi odgovor direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića je bio da niko od zaposlenih u Kancelariji ne zna za lice koje sam pominjala. Dakle, čak mu ni ime nisu smeli, ja bih bila slobodna da kažem, napisati. Naravno da se radi o Džimu Dousonu. Međutim, ja sam već na sledećem zasedanju izašla sa fotografijom na kojoj se jasno vide i Grifin i Douson, zagrljeni sa Vacićem u službenim prostorijama kancelarije Marka Đurića. I nikada više nisam dobila odgovor jer sam pitala zašto laže, zašto nas obmanjuje da je moje pitanje podmetnuto ili netačno, kada dolazim sa fotografijom da se ti ljudi šetaju po Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Nikada više nisam dobila nikakv odgovor od njega.

Od ministra unutrašnjih poslova dobila sam odgovor da oni raspolažu informacijama o kretanju stranaca u Republici Srbiji, s obzirom da se imaju javiti u roku od 24 sata u policijsku stanicu, ali da ne mogu meni kao trećem licu da daju informacije bez saglasnosti dotičnih lica.

Poslednje pitanje koje sam postavila pre nekoliko dana bilo je da li je bilo šta nadležna služba u Ministarstvu unutrašnjih poslova pokrenula da se zabrani ulazak Dousonu i Grifinu u Republiku Srbiju jer mojim uvidom u nadležni Zakon o strancima u tačkama 4. 6. i 7. postoje vrlo utemeljene osnove da se njima zabrani ulazak u našu zemlju. Očekujem da se to desi, ali nažalost još uvek nisam taj odgovor dobila.

RSE: Pomenuli ste da je Džim Douson proteran iz Mađarske. Njemu je zabranjen ulazak i boravak u Mađarskoj na predlog Protivterorističkog centra, to je rečeno našem radiju u mađarskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Dok od MUP-a Srbije, ni posle više od mesec dana i ponovljenog upita, nismo dobili odgovor da li se Douson nalazi u Srbiji, da li razmenjuju informacije sa Mađarskom, te da li bi njegovo eventualno delovanje u Srbiji moglo da predstavlja bilo kakvu pretnju po bezbednost građana. Kako tumačite to ćutanje nadležnih?

Tepić: Ne mogu nikako drugačije, osim saučesništvo u prikrivanju informacija jer za mene su vrlo problematične bile fotografije na kojima je Džim Douson sa svojim kolegom Nikom Grifinom, sa Mišom Vacićem i još nekim licima u poseti kosovskim manastirima sa takozvanim donacijama. Onda na tim fotografijama sa donacijama vidite da nisu u pitanju, ni hrana, ni lekovi, ni odeća, što se obično nosi kao donacija manastirima ili ljudima koji teško žive u enklavama nego su to vojne uniforme, dronovi, vojna oprema, koja se čak ni ne krije. Oni su, sa njihovim domaćinima, vrlo slavodobitno na tim fotografijama pozirali ispred tih maskirnih donacija, a ne ispred lekova i hrane. Ja želim da čujem informacije o tome...

RSE: Gde se nalaze te fotografije?

Tepić: One se nalaze na privatnim profilima na društvenim mrežama i Džima Dousona i jednog od domaćina. Mislim da se domaćin zove Dejan Damjanović, to je takozvani Red zmaja, koji je vezan za princa Vladimira Karađorđevića. Damjanović se fotografisao sa njima i tim maskirnim uniformama. Kako je moguće da to budu donacije srpskim manastirima?

Država mora da reaguje, tako što će nam dati informacije. Ne razumem čemu tajnovitost. Nisam se ja bavila nekim detektivskim poslom, pa sam došla do ovih informacija. To je toliko sve javno. Oni se time hvale. Možete najjednostavnije, ulazom na društvene mreže, da nađete sve te fotografije. Niko to meni nije doturio. Neki novinari su me pitali odakle mi te fotografije. Ja kažem idite i naći ćete sami kao što sam ja.

Ja se ne osećam bezbedno ne samo zbog pretnji, ja se ne osećam bezbedno u ovoj zemlji kao građanka kada znam da oko mene njuškaju i huškaju likovi poput Dousona i Grifina sa svim paraorganizacijama, kojih u Beogradu, ako pogledate malo njihovo delovanje, ima koliko hoćete, od Generacije identiteta, do 1389, do Nacionalnog srpskog fronta. Za mene to nije normalno.

RSE: Koliko su osnovane tvrdnje da MUP i BIA, pa i vlast u Srbiji, strahuju od reakcije desničara? Ima li opravdanja za to?

Tepić: Reakcije desničara nikada nisu buket sa cvećem. Stručne službe, koje su se obučavale šta znači suočavanje sa desničarima ili borba ili prevencija fašističkog delovanja, naravno da su svesne koga imaju sa druge strane. Valjda su zato osposobljeni. Ne idemo zato vi i ja da se sa njima suočavamo. Zato postoje službe i obučeni ljudi koji tome služe.

RSE: Zašto bi po vama Douson bio atraktivan za srpsku desnicu?

Douson i srpski desničari su zajedništvo pronašli u borbi protiv migranata

Tepić: Zato što je on, za početak, prepoznat kao neko ko je negator holokausta, izraziti islamofob, što se potpuno podudara u najširoj slici sa onim što profašističke organizacije kroz svoje delovanje promovišu. Oni su politički, ako je to uopšte politika, potpuno sinonimizirani jedni sa drugima. Naročito su to zajedništvo pronašli u borbi protiv migranata. To je osnovna kopča koja ih je spojila još od 2016. godine u predizbornoj kampanji. Po mojim saznanjima i po nekoj evidenciji od kada datiraju sve te fotografije, oni su prvi put bili u Beogradu u toku predizborne kampanje aprila 2016. godine.

RSE: Da li vam je u parlamentu neko od kolega iz vladajućih partija pružio podršku? Da li vam se obratila predsednica Skupštine?

Tepić: Ne. Iz vladajuće koalicije jeste kolega Meho Omerović, koji je i predsednik Skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava. On je javno nastupio i kritikovao u prvi mah i tužilaštvo i policiju što nije odmah i urgentno reagovala. Ali to je sve. Niko se nije, ni u jednom trenutku, ni formalno ni neformalno, oglasio.

Moram čak reći da je dok je kolega Marko Đurišić iz Socijaldemokratske stranke postavljao poslaničko pitanje povodom pretnji koje su mi upućene, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković vidno ignorisala čak i slušanje. Svojim govorom tela je jasno dala do znanja da bi da može napustila mesto predsedavajućeg u tom trenutku jer je sve vreme bila karakteristično okrenuta od mikrofona na drugu stranu, što je bila potpuno jasna poruka za one koji prate parlamentarni život i poruke koje vladajuća većina šalje.

RSE: Da se zadržimo na tren na onome što se dešava u parlamentu. Šta se desilo tokom rasprave o budžetu, kada su poslanici vladajućih stranaka podneli veliki broj amandmana, deklamovali jednu istu rečenicu, pa sve te amandamne povukli? (što je drastično umanjilo vreme za debatu koje na raspolaganju imaju parlamentarne stranke i onemogućilo opoziciju da raspravlja o budžetu, prim. aut.) Kako biste vi to nazvali?

Tepić: To je, rekla bih, ako ne poslednji, onda jedan od poslednjih eksera koji je vladajuća većina zakucala u parlamentarizam u Republici Srbiji. Ja to zovem ubistvo parlamentarizma s predumišljajem.

Crna stranica Otvorenog parlamenta kao upozorenje na dešavanja u Parlamentu Srbije
Crna stranica Otvorenog parlamenta kao upozorenje na dešavanja u Parlamentu Srbije

To nije od juče, to traje od početka saziva u ovom mandatu. Vi i ovde vidite da je to neverovatna količina napora uložena da se smisli ta poslanička, poslovnička jer svi mašu Poslovnikom, gimnastika kako da podvalite nešto, kako da se dovijate da ućutkate opoziciju. Jedna ozbiljno smišljena prljava igra vladajuće većine, a u nameri da se apsolutno degradira parlament. Tu misiju je Aleksandar Vučić prvi počeo da sprovodi još dok je prošle godine bio predsednik Vlade jer je naš mandat bio i prošle godine. To je ta namera da se i poslednji kontrolni mehanizam nad radom Vlade, a to je Narodna skupština, potpuno degradira.

RSE: Mislite li da se opozicija dobro snalazi u takvim okolnostima?

Tepić: Ima nekoliko ozbiljnih dilema među pristojnim svetom unutar opozicionih, prodemokratskih stranaka. Kada imate takve aktere s druge strane, koji su izrasli iz radikalskog političkog brloga, koji imaju isključivo ofanzivni diskurs, kao da tek osvajaju vlast, napadački, lažljivi, šta vi radite? Ulazite sa njima u klinč, što znači da sa njima saučestvujete i valjate se sa njima u istom blatu. Ne činite to, što može da se tumači tako da nemate argumente, ne možete da se snađete i eventualno da je tačno to što oni tvrde. Treća opcija je, bar po onome što ja osluškujem od ljudi sa kojima komuniciram, predlog da se napusti parlament.

Ja sam zagovornik četvrte opcije. Ne spadam u te koji smatraju da je odlazak opozicije iz parlamenta dobar. Ušli smo da bismo bili bolji, glasniji, da bismo povratili poverenje građana i da bi pobedili demokratski na izborima, ne pučom i ne demonstracijama jer se tako ništa valjano ne čini, već najjačim oružjem, a to su olovka i izbori.

RSE: Ali jeste li glasniji?

Tepić: Mislim da jesmo, glasni smo onoliko koliko nam se prostora daje. Sigurna sam, kada bismo imali više prostora, prvo na nacionalnim medijima a tu prvenstveno mislim na javni servis, da bi slika bila mnogo drugačija. Mi možemo da budemo glasni u parlamentu, ali mi nemamo prostor. Nama su zaista ruke vezane kada je reč o medijima koji pokrivaju najširi deo populacije i koji imaju najveći obuhvat. Znam da bismo mnogo bolje upravljali ovom zemljom, ali moramo da se suočimo sa tim da nemamo priliku da dođemo do građana.

Ako vam neko kaže, sedite u auto pa idite, mi to uradimo. Onda odete na teren gde vam se šetaju crni džipovi koji nakon toga snimaju ljude dronom koji dolaze na naše tribine. Onda traže spisak tih ljudi, pa idu po javnim preduzećima gde ti ljudi rade i ucenjuju ih za posao. Na poslednje dve tribine na kojima sam učestvovala u Vojvodini postojali su dronovi na ulazima. Pitate šta je ovo, a oni kažu prate nas da vide ko će doći er sutra ćemo imati pozive na razgovor kod šefova.

Ko se drznuo da zine u lokalnim skupštinama protiv Aleksandra Vučića i lokalnih SNS klika odmah je imao preteće poruke, ili on, ili članovi njegove porodice već sutradan. Onda su nam jedini resursi društvene mreže, koje nažalost nisu tle za promovisanje bilo čije politike. To je samo alternativan način informisanja.

RSE: Još jedna tema koja je pred opozicijom su beogradski izbori. Do ovog trenutka nema dogovora o zajedničkom kandidatu. Jel to znači da je ta priča završena ili se možda još uvek pokušava na tome?

Tepić: Ono što mogu da kažem, a da iza toga čvrsto stojim, je ono što je Nova stranka najavila još pre oko dva meseca kada smo predložili profesorku Vesnu Rakić Vodinelić za nosioca liste na beogradskim izborima, odnosno za gradonačelnicu. I tada smo rekli, kao što je i ona sama rekla, ukoliko se pojavi bilo koji kandidat da je bolji od mene, da deli vrednosti i način rada koji je nama blizak i razumljiv, mi ćemo ga podržati. Do ovoga trenutka se to nije dogodilo, što ne znači da se neće dogoditi. Do ovoga trenutka mi nismo prepoznali ni u kome, ko je sebe direktno ili indirektno najavio kao takmaca na beogradskim izborima, boljeg kandidata od profesorke.

Intervju: Marinika Tepić
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:21:42 0:00
Direktan link

RSE: Zašto Dragan Đilas nije prihvatljiv kandidat za Novu stranku?

Tepić: Niti ja, niti profesorka Rakić, niti je Nova stranka dobila ikada ikakav poziv ili ikakav znak komunikacije od Dragana Đilasa. Mi smo pročitali u medijima da on ima nameru da se kandiduje. U medijima je, koliko sam razumela, poslao neki poziv nekim političkim akterima. Ne smatram da je to dobar put.

RSE: Da zanemarimo to kako vas je pozvao, da li je on kao kandidat prihvatljiv za Novu stranku?

Tepić: Mi nismo čuli ništa šta on namerava, šta on hoće, zbog čega se uopšte kandiduje? Šta ga je nateralo na to da misli da je bolji od drugih kandidata? Šta je to bolje što on nudi od profesorke Rakić i Nove stranke?

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG