Dostupni linkovi

Beograd, stecište međunarodne desnice?


Protest desnice uoči Parade ponosa u Beogradu, septembar 2017. godine, fotoarhiv

Opoziciona poslanica u Skupštini Srbije Marinika Tepić najavila je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će pokrenuti inicijativu da se dvojici britanskih ekstremnih desničara, Niku Grifinu (Nick Griffin) i Džimu Dousonu (Jim Downson), zabrani ulazak u Srbiju, kao što je to učinila susedna Mađarska. Tepić tvrdi da postoji opasnost da Srbija postane međunarodni centar ekstremne desnice.

Istovremeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova je odbilo da odgovori na pitanja RSE o aktivnostima Džima Dousona u Srbiji, pozivajući se na zakonsku odredbu o zaštiti privatnosti i ugleda.

Sagovornici RSE, međutim, osporavaju pravnu valjanost tog obrazloženja.

"Ja sam odlučila da, evo upravo sada, dakle ovih dana, kao narodna poslanica sama tražim i iniciram da Republika Srbija ovoj dvojici, međunarodno prepoznatih fašista, zabrani ulazak u našu zemlju", kaže Marinika Tepić.

Tepić smatra da se sedište međunarodne ekstremne desnice iz Budimpešte, nakon što su Douson i Grifin odatle proterani, seli u Beograd, u Republiku Srbiju.

Poslanica Tepić kaže da je razlog za zabranu ulaska u zemlju njihova povezanost sa mrežom međunarodnih ekstremnih desničara fašističke provinijencije, uključujući i Aleksandra Dugina (Aleksandr Dugin), kako ona kaže, "glavnog ideologa ruskog predsednika Putina".

Dugin je, inače, prošle godine u junu kao predsednik ruske organizacije Međunarodni evroazijski pokret boravio u Beogradu.

Nešto ranije je stigla vest da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije odbilo zahtev RSE da dostavi informacije u vezi sa Džimom Dousonom koji je boravi u Srbiji.

Marinika Tepić tvrdi da postoji opasnost da Srbija postane međunarodni centar ekstremne desnice
Marinika Tepić tvrdi da postoji opasnost da Srbija postane međunarodni centar ekstremne desnice

RSE uputio je 3. novembra 2017. godine dopis sa pitanjima da li se Douson nalazi u Srbiji, da li MUP Srbije razmenjuje informacije sa Mađarskom u vezi sa tim slučajem, te da li bi njegovo eventualno delovanje u Srbiji moglo da predstavlja bilo kakvu pretnju po bezbednost građana.

U Rešenju koje je doneo MUP i koji je RSE prosleđen putem mejla, stoji da se zahtev odbija jer se na taj način štite podaci o ličnosti, kao i pravo građana da se zaštite od neovlašćenog korišćenja njihovih podataka.

"Odredbama člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija odnosi, osim u slučajevima predviđenim ovim Zakonom", stoji u Rešenju koje je dostavljeno RSE.

Takođe se napominje da se na ovo Rešenje može uložiti žalba u roku od 15 dana. Rešenje je izdala Uprava kriminalističke policije, a potpisao ga je glavni policijski inspektor Siniša Bjelivuk po ovlašćenju ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Član 14 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na koji se MUP poziva, sadrži dodatne odredbe koje nisu citirane u dopisu i u kojima se kaže da se povreda prava na privatnosti i ugled ne odnosi na ličnosti od interesa za javnost i ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem dalo povoda za takve informacije.

Zato, kaže advokat Božo Prelević, u ovom slučaju nema pokrića za pozivanje na taj član Zakona. Prelević kaže da je RSE tražila informacije od značaja za javnost i da je MUP trebalo da odgovori na taj zahtev.

"Posebno zanimljivo je to da MUP daje takvom licu zaštitu iako smo svedoci da za mnoga druga lica cure informacije iz istraga koje se vode. Dakle, dosta je to neobično. Iz toga se vidi da se radi o nekakvim drugim razlozima a ne zakonskim razlozima zašto se ne daju te informacije", kaže Prelević.

MUP trebalo da odgovori na zahtev RSE: Božo Prelević
MUP trebalo da odgovori na zahtev RSE: Božo Prelević

Postoje najmanje dva razloga zašto bezbednosne službe u Srbiji treba da prate aktivnosti Džima Dousona, smatra istraživač u Beogradskom centru za bezbednosna pitanja Saša Đorđević.

"Prvo, označen je kao nepoželjna osoba od strane mađarske imigracione službe zbog čega je udaljen iz zemlje i zabranjen mu je ulazak u Mađarsku. Jedan od osnovnih razloga je njegova saradnja sa JOBIK-om (JOBBIK), mađarskom neonacističkom organizacijom čiji su aktivisti u zatvoru zbog ubistva šest Roma tokom 2008. i 2009. godine. I mađarski sud je ovu organizaciju označio kao neonacističku 2014. godine. Tako da bi saradnja ove osobe sa JOBIK-om trebalo da bude alarm za bezbednosne službe u Srbiji. Da se vidi koji su glavni razlozi zbog čega je on u Srbiji”, kaže Đorđević.

Đorđević dodaje da se Džim Douson zbog svojih aktivnosti u Velikoj Britaniji u izveštaju iz 2017. godine antifašistčke grupe "Nada a ne mržnja” naziva jednim od najuticajnijih britanskih ultradesničarskih aktivista koji fejsbuka svojim milionskim sledbenicima upućuje ultradesničarske poruke. Ako je u planu da se nešto slično dešava u Srbiji, a Đorđević smatra da za to postoje osnovane sumnje, to je još jedan razlog da se pali alarm za bezbednosne službe.

Džim Douson je škotski ultradesničar, u Britaniji se smatra i militantnim hrišćanskim aktivistom. Svoj uticaj i stavove najviše širi putem internet društvenih mreža mada i svojim vezama sa političarima. Njegov, po ideologiji, blizak saradnik je britanski ultradesničarski političar Nik Grifin koji je bio poslanik u Evropskom parlamentu do 2014. godine, ispred desničarske Britanske nacionalne partije. Njih dvojica se povezuju sa brojnim ekstremnim desničarima i van granica Velike Britanije.

O tome kakva je, kog obima i prirode Dousonova veza sa Srbijom, u nedostatku zvaničnih informacija, najviše zapravo govore njegove lične poruke i fotografije na društvenim mrežama.

Tako je pažnju srpske javnosti privukao 3. novembra 2017. godine kada je na svojoj fejsbuk stranici objavio svoju fotografiju sa Grifinom u Beogradu. Na njoj u društvu srpskog ultradesničara Miše Vacića stoji ispred srpskog grba i zastave. Ambijent u kome se nalaze Douson, Grifin i Vacić izgleda kao da je u zvaničnim prostorijama srpskih institucija zbog čega su mnogi mediji preneli da je reč o zgradi Palate Srbije u Novom Beogradu, jednoj od vladinih sedištva.

Srpski ultradesničar Miša Vacić
Srpski ultradesničar Miša Vacić

Od aktera na ovoj fotografiji se ogradila vladina Kancelarija za Kosovo u kojoj je Vacić radio kao savetnik. Iz kabineta direktora Kancelarije Marka Đurića, povodom sporne fotografije, saopšteno je da Vacić od januara prošle godine nije njihov službenik. Tako je ostalo nejasno da li su, kada i kojim povodom Džim Douson i Nik Grifin boravili u zgradi srpskih državnih institucija.

Takođe, zahvaljujući Dousonovim porukama na Tviteru i Fejsbuku može se zaključiti da odlazi na Kosovo. U ovom trenutku na njegovom Tviter nalogu, pored profilne fotografije, stoji i fotografija sa porukom "Kosovo is Serbia", odnosno "Kosovo je Srbija”.

U Fejsbuk postu 13. decembra 2016. objavio je fotografiju srpskih vojnika sa zastavom, uz poruku: "U Beogradu, na putu za Sveto Kosovo. Odlično mesto, fenomenalni ljudi."

Iako mediji i pojedini političari tvrde da je Douson vrlo aktivan na Kosovu, zvaničnih podataka koji bi to potvrdili, nema.

"U fokusu rada policije Srbije bi trebalo da budu ekstremni desničari, jer je u strateškom planu policije jedan od prioriteta borba protiv nasilnog ekstremizma”, kaže Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

On dodaje da je olakšavajuća okolnost što desničarske organizacije u Srbiji nisu radikalne, u smislu počinjenih ubistava i sličnih ekstremnih nasilja, kao u Zapadnoj Evropi. Ali se dešavaju nasilni incidenti, pa ima razloga da oni budu u fokusu policije", procenjuje Đorđević i dodaje da je jedan od najvećih izazova u Srbiji što politička elita nema jasan stav prema ovakvim grupama.

"Može se reći da vlada tiha podrška. A desni ekstremizam se u poslednjih godinu dana budi u Srbiji”, rekao nam je Đorđević.

Marinika shvati, nećemo stati: Grafiti kao nastavak direktnih pretnji sa interneta Mariniki Tepić u Beogradu
Marinika shvati, nećemo stati: Grafiti kao nastavak direktnih pretnji sa interneta Mariniki Tepić u Beogradu

O Džimu Dousonu u javnosti prvi put je govorila narodna poslanica Marinika Tepić na sednici Skupštine 2. novembra 2017. Ona je tada tražila odgovore o delovanju Dousona u Srbiji od ministra policije Nebojše Stefanovića, direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislava Gašića i direktora Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Marka Đurića.

Tepić je o odgovorima iz institucija na njene tvrdnje, ali i o napadima desničara na nju nakon što je Dousnovo ime iznela u javnost, nedavno govorila u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG