Dostupni linkovi

Ponovo tenzije između Beograda i Podgorice


Skup podrške sveštenicima Srpske pravoslavne crkve ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu, 14. maj 2020.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održaće u subotu, 16. maja konferencijski sastanak sa predstavnicima srpskih političkih, kulturnih i intelektualnih krugova iz Crne Gore, saopšteno je iz Predsedništva Srbije. U saopštenju se navodi da će sastanak biti organizovan na ovaj način "zbog nemogućnosti delegacije da, zbog važećih mera Vlade Crne Gore u prevenciji zarazne bolesti COVID-19, dođu u Beograd".

Vučić će sa predstavnicima Srba razgovarati nakon privođenja episkopa i grupe sveštenika Srpske pravoslavne crkve 12. maja u Nikšiću i sukoba njihovih pristalica sa policijom u Crnoj Gori.

Beograd na nastavak tenzija u susednoj državi odgovara različitim političkim signalima, kao što je to činio i krajem prošle godine kada je Crna Gora usvojila Zakon o slobodi veroispovesti kome se oštro protivi SPC.

Dok predsednik Srbije poziva na dijalog, pojedini ministri i vlastima naklonjeni tabloidi zaoštravaju retoriku, a na ulicama Beograda ponovo se organizuju "molebani" i protesti.

"Izgleda da se scenario ponavlja i da pozicije onih koji su u konfliktu unutar tog scenarija nisu izmenjene ni za jotu", rekao je za RSE politikolog Jovan Komšić.

Nove tenzije u Crnoj Gori počele su 12. maja kada je SPC povodom praznika Svetog Vasilija Ostroškog organizovala litiju u Nikšiću kojoj je, uprkos zabrani okupljanja zbog pandemije korona virusa, prisustvovalo više hiljada ljudi. Episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju i sedmorici sveštenika SPC određeno je zadržavanje do 72 sata zbog kršenja mera zabrane.

Litija SPC kroz Nikšić, uprkos zabrani
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:25 0:00

Sutradan, 13. maja, predsednik Srbije ovim je povodom razgovarao sa poglavarom SPC. Iz kabineta predsednika saopšteno je da su Vučić i patrijarh Irinej "izrazili veliku zabrinutost povodom hapšenja vladike Joanikija i sveštenika SPC", a predsednik Srbije je "izrazio uverenje da će biti pušteni na slobodu u najkraćem roku".

"Nisam siguran da je pravi odgovor razumevanje poteza crkvene organizacije u vreme državne zabrane okupljanja zarad očuvanja zdravlja crnogorskog naroda", ocenio je Jovan Komšić.

Uoči najavljenog sastanka sa predstavnicima Srba u Crnoj Gori, Vučić je 14. maja novinarima rekao da "ne može da se meša u unutrašnje stvari druge države", ali i dodao da je "ipak reč o pitanju koje se tiče SPC i srpskog naroda". Istog dana, dešavanja u toj državi bila su među temama njegovog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Kako je saopšteno iz predsedništva, Vučić je Putina telefonom obavestio o svim događajima u regionu – od situacije na Kosovu do "progona sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori".

"Držim da najodgovorniji čovek ove države, bez obzira što će u komunikaciji sa političkim predstavnicima srpskog naciona u Crnoj Gori biti neka vrsta simboličke podrške i temelja njihovog identiteta i politike, ipak neće optirati sulude greške s početka devedesetih godina prošlog veka. Kakva je razlika između ondašnje i sadašnje teze ekstremnih, i ne samo ekstremnih, nego i dela zvaničnih struktura ove države koje insistiraju na rešavanju problema nasiljem?", upitao je Jovan Komšić.

Reagujući na policijsko zadržavanje episkopa i sveštenika SPC, ministar za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenad Popović izjavio je 13. maja da je "crnogorski režim do kraja ogolio svoje antisrpsko, autoritarno i komunističko lice".

"To pokazuje da će antisrpski režim u Crnoj Gori čim prođe kriza zbog pandemije korona virusa krenuti da otme od crkve i naroda manastir Ostrog i da će pokušati da uništi srpsko Pravoslavlje i srpske korene Crne Gore. Ovakvo nasilje nad sveštenstvom i srpskim narodom koje se dogodilo na veliki pravoslavni praznik sigurno neće pokolebati nijednog vernika", poručio je Popović, a prenela njegova Srpska narodna partija.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin optužio je vlast u Crnoj Gori da "svesno pogoršava odnose sa Srbijom izazivajući sukobe sa Srbima u toj državi".

"Vlasti Crne Gore nikako da shvate da ljubav prema svojoj državi ne treba da se dokazuje mržnjom prema Srbiji", naveo je Vulin.

Napadima na Crnu Goru, kao i početkom godine, priključili su se tabloidi bliski vlasti pa tako "Alo" na naslovnici 15. maja piše "Crkva uzvraća udarac: Sabor SPC će prokleti Đukanovića", dok "Informer" navodi da je "Crna Gora na ivici rata".

"Aktuelna situacija stavlja crnogorsku zajednicu u Srbiji u veoma težak položaj. Društveno-politički, kulturni i vjerski establišmenti iz države u kojoj živimo iniciraju i kreiraju neviđenu negativnu, antidemokratsku kampanju protiv naše matice Crne Gore", rekao je za RSE lider Crnogorske partije u Srbiji Nenad Stevović komentarišući nastavak tenzija.

Novi 'moleban' i protesti u Beogradu

Na ulicama Beograda su se 14. maja ponovile slike iz januara ove godine kada je usvojen crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti kojem se uz SPC, protive i zvaničnici i deo opozicije u Srbiji.

Beograd: Dva skupa podrške sveštenstvu SPC u Crnoj Gori
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:57 0:00

Srpska crkva je u Hramu Svetog Save u Beogradu organizovala "moleban za podršku episkopima, sveštenstvu i vernom narodu u Crnoj Gori". Dva sata kasnije, deo okupljenih se priključio skupu u organizaciji "Kluba studenata Pravnog fakulteta" ispred Crkve Svetog Marka. Reč je o grupi koja je i u januaru organizovala proteste na istom mestu, ali i ispred ambasade Crne Gore u Beogradu. Tada je grupa navijača pirotehničkim sredstvima pokušala da zapali crnogorsku zastavu na zgradi ambasade.

Na skupu nazvanom "Sveća za slobodu" okupljeni su 14. maja, uz zastave Srbije, ikone i sveće skandirali pogrdne parole predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ponavljani su slogani iz januara "Ne damo svetinje" i "Srbija i Crna Gora, jedna familija".

Učesnici su od Crkve Svetog Marka otišli do zgrade Predsedništva Srbije gde od predsednika i Vlade zatražili "oštru osudu hapšenja episkopa i sveštenika SPC, upućivanje protesne note vlastima Crne Gore, uskraćivenje gostoprimstva ambasdoru Crne Gore u Srbiji i pokretanje pitanja položaja srpske zajednice u Crnoj Gori pred Ujedinjenim nacijama".

Slične zahteve "Klub studenata Pravnog fakulteta" izneo je i početkom godine, kada su Skupštini Srbije predali potpise za donošenje "Rezolucije o ugroženosti Srba u Crnoj Gori".

Nastavak tenzija i izbori u Srbiji

Komentarišući odnos predsednika Srbije prema novim tenzijama, politikolog Jovan Komšić je ocenio da je Aleksadnar Vučić i dalje u "imperativnoj poziciji mirotvorca".

"Nažalost, (Vučić) ima i one koji će izlaziti na ulice. Dokle god ta imperativna pozicija opstojava, on tu ulogu mora da igra. Ali istovremeno mora da nađe druge načine kako će da neutrališe one koji će ga prozivati zašto ne šalje vojsku na granice Srbije i Crne Gore. Reč je o raspoloženjima takozvane nacionalne elite koja iz sfere građanskog društva vrši pritisak na oficijelnu politiku da nas vrate na rešavanje nacionalnih i drugih državnih pitanja posredstvom rata i nasilja sa susednima", naveo je Komšić.

Nastavak zaoštravanja odnosa sa Crnom Gorom dolazi uoči izbora u Srbiji koji će biti održani 21. juna.

"Mora se naći način da se aktuelna vlast principijelno ogradi od pritisaka te vrste bez obzira na broj glasova koje bi eventualno izgubila na predstojećim izborima od dela svojih pristalica", dodao je Komšić.

Kako je počelo?

Tenzije na liniji Beograd – Podgorica zbog Zakona o slobodi veroispovesti koji je Skupština Crne Gore usvojila 27. decembra 2019., zaustavila je krajem februara pandemija korona virusa.

SPC se ovom Zakonu protivi zbog člana koji propisuje da verske zajednice moraju da dokažu vlasništvo nad crkvenom imovinom u Crnoj Gori koja je sagrađena ili je bila u državnoj svojini do 1918. godine.

Uz litije i proteste koji su se iz Crne Gore prelili u Srbiju, početkom godine zaoštrena je i diplomatska retorika. Tako je šef diplomatije Srbije Ivica Dačić 5. januara javno pozvao državljane Srbije crnogorskog porekla da se izjasne o dešavanjima u Crnoj Gori, navodeći da bi, u slučaju podške zvaničnoj Podgorici, mogli izgubiti srpsko državljanstvo.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je početkom februara izjavio da u Srbiji na mnogo vodećih mesta ima Crnogoraca "koji ne znaju da pričaju srpski", a na pitanje novinara TV O2 da li ih ima i u zdravstvu, Lončar je rekao – „gledam da ih nema“. Tek nakon što ga je predsednik Srbije „zamolio“ da se izvini, Lončar je rekao da mu je žao ako se neko osetio uvređen ili diskriminisan.

U međuvremenu, u ambasadama Srbije i Crne Gore razmenjivane su i odbijane protestne note, a zbog krize je upućeno i više apela javnih ličnosti sa različitih političkih pozicija.

Na fasadama u Beogradu i drugim gradovima još se mogu videti crveno-plavo-bele trobojke koje simbolizuju srpsku zastavu iz vremena vladavine crnogorskog kralja Nikole s početka 20. veka.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG