Dostupni linkovi

Izveštaj o trošenju u Srbiji 'kada pandemija prođe'


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dostavlja medicinsku opremu i respiratore Novom Pazaru, 6. april 2020.

Koliko je novca od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji 15. marta do sada potrošeno za suzbijanje pandemije korona virusa, te koliko je i koje medicinske opreme kupljeno - pitanja su na koja Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovore ni iz Vlade Srbije, ni iz nadležnih ministarstava finansija i zdravlja.

Za razliku od Delegacije Evropske unije u Srbiji, koja je za RSE saopštila da kontroliše trošenje sredstava namenjenih za pomoć Srbiji tokom pandemije, predstavnici vlasti u Srbiji najavili su da će izveštaj o trošenju novca njenih građana podneti kada prođe kriza.

"Nabavke još nisu završene, a svi detalji biće stavljeni na uvid javnosti i Narodnoj Skupštini kada izveštaj bude konačan", rekao je za RSE član parlamentarnog Odbora za finansije, iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Veroljub Arsić.

On je dodao da ne veruje da će se to dogoditi u aktuelnom skupštinskom sazivu, već nakon parlamentarnih izbora koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio za 21. jun.

Šta predviđa rebalans budžeta?

Poslanici Skupštine Srbije potvrdili su na sednici 29. aprila rebalans budžeta za 2020. godinu, koji je pet dana ranije (24. aprila) usvojila Vlada Srbije radi korišćenja sredstava za otklanjanje posledica epidemije.

Rebalans predviđa promene u javnim prihodima i rashodima, a deficit je sa prethodno planiranih 20 milijardi dinara (169,5 miliona evra), povećan na 381 milijardi dinara (3,2 milijarde evra). Smanjeni su budžeti većine ministarstava, dok su sredstva uvećana ministarstvima finansija i privrede. Tako Ministarstvo finansija raspolaže sa oko 1,3 milijarde evra više nego što je prvobitno planirano, dok je Ministarstvo privrede dobilo oko 933 miliona evra više.

Uveli su javne finansije u zonu potpune netransparentnosti -
Dragan Dobrašinović

"Niko nema nikakvu predstavu o tome na bazi kojih se analiza došlo do takvih promena u budžetu. Izvršna vlast je praktično preuzela sve ingerencije Skupštine. Naknadno su to osnažili kroz skupštinske odluke, ali to nije smelo da se radi zato što je to posao Skupštine. Uveli su javne finansije u zonu potpune netransparentnosti i bilo im je najjednostavnije da to pravdaju hitnošću, opasnošću po živote i zdravlje ljudi", rekao je za RSE koordinator nevladine Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović.

Kao razloge zbog kojih se Skupština nije sastajala od početka krize premijerka Srbije Ana Brnabić navela je na prvoj sednici 28. aprila upravo epidemiološku sliku u zemlji i rast broja zaraženih. Zdravljem i hitnošću izostanak rasprave obrazložio je za RSE i član skupštinskog Odbora za finansije Veroljub Arsić.

"Reč je o epidemiji gde je brzina reagovanja državnih organa presudna. Mi bismo u proceduri izmena i dopuna budžeta potrošili nekoliko dana i do tada bi čitava država morala da stoji i da čeka šta ćemo mi da uradimo. Na ovaj način su ti rokovi skraćeni", rekao je Arsić.

Finansiranje mera pomoći

Rebalans budžeta, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, obuhvata i 5,1 milijardu evra, koliko iznosi paket mera za smanjivanje negativnih efekata pandemije i podršku privredi, koji je Vlada Srbije objavila 31. marta. Mere, pored ostalog, previđaju i isplatu 100 evra svim punoletnim građanima koji izraze želju da dobiju novac.

"Neke od tih mera nose direktne troškove za budžet. Ono što je problem sa tim paketom, kao i sa budžetom uopšte, jeste to što nije bilo realne mogućnosti da se o svemu povede adekvatna diskusija", naveo je za RSE Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija.

U redovnim okolnostima, raspodelu, odnosno trošenje novca iz budžeta kontroliše, uz Skupštinu Srbije, Državna revizorska institucija (DRI), koja je kao samostalna i nezavisna odgovorna parlamentu. Revizija javnih sredstava vrši se, međutim, tek na kraju budžetske godine.

"U skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji, Državna revizorska institucija ove godine sprovodi revizije u skladu sa Programom revizije za 2020. godinu, a koje se odnose na finansijske izveštaje, pravilnost i svrsishodnost poslovanja za 2019. godinu ili za period do kraja 2019. godine. To znači da u 2020. godini Državna revizorska institucija ne kontroliše trošenje sredstava namenjenih za borbu protiv pandemije korona virusa, jer se navedena sredstva troše u 2020. godini", navela je DRI u pisanom odgovoru za RSE.

Kao savetodavno telo, javne finansije analizira i Fiskalni savet. U saopštenju povodom rebalansa budžeta, Fiskalni savet je 28. aprila naveo da su njime "date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije, ali da je malo verovatno da će se one u potpunosti ostvariti". "Najveća i nepovratna" greška je, prema mišljenju Saveta, pomoć države od 100 evra svakom punoletnom građaninu.

Pomoć od 100 evra najveća i nepovratna greška, smatra Fiskalni savet.

Uz ocenu da je ova mera, pored ostalog, "socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna pomoć", Fiskalni savet je naveo i da "država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje – a taj dug će sa kamatom vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama".

Preusmeravanje rezervi

Vlada Srbije donela je 20. marta uredbu kojom se predviđa da se "bez ograničenja mogu preusmeravati aproprijacije predviđene za drugu namenu u tekuću budžetsku rezervu i koristiti za namenu ublažavanja posledica bolesti COVID-19". U Članu 3 ove uredbe navodi se da za korišćenje budžetske rezerve posebnu odluku donosi Vlada.

Tako je 25. marta Vlada donela rešenje kojim je 2,2 milijarde dinara (18,6 miliona evra) preneto Ministarstvu finansija, za transfer Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja. Sredstva su, kako je objavljeno u Službenom glasniku, rešenjem o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve preneta sa programa infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju. O realizaciji će se, kako je navedeno, starati Ministarstvo finansija.

"Verovatno su ta sredstva utrošena za nabavku respiratora ili maski i druge medicinske opreme. To je nešto što je očigledno povezano sa epidemijom, ali pitanje je da li su baš svi troškovi bili te vrste", rekao je Nemanja Nenadić i dodao da je značajno povećana mogućnost diskrecionog odlučivanja Vlade o tome kako će se budžet trošiti.

Koliko je novca do sada potrošeno?

Od proglašenja vanrednog stanja na beogradski aerodrom sletelo je na desetine aviona sa medicinskom pomoći. Prema navodima predstavnika vlasti, najveći broj njih stigao je iz Kine, ali do sada nije objavljeno šta su sve dovezli, niti koliko je šta plaćeno.

Avion sa lekarima i pomoći iz Kine sleteo u Beograd
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:48 0:00

Nevladin Toplički centar za demokratiju i ljudska prava je ispred Koalicije za nadzor javnih finansija 24. aprila zatražio od Vlade informacije o kupljenoj medicinskoj opremi - tačan broj i količinu, ugovore, utrošen novac, spisak dobavljača, tendersku dokumentaciju, kao i analizu nadležnih institucija na osnovu kojih su nabavke izvršene.

"Ekspresno su nam odgovorili da je naš zahtev preobiman i neprecizan. Nema tu ništa nejasno - tražimo sve informacije o svim troškovima vezanim za suzbijanje pandemije jer nemamo nikakvu predstavu o tome. Na osnovu čega su odlučili da kupe toliko respiratora, toliko rukavica, toliko svega što su kupili. A ono što tek ne znamo je kako je trošen novac, od kojih firmi su nabavljane stvari. Ovo nije siva, nego crna zona javnih finansija", rekao je Dragan Dobrašinović.

Respiratori u brojkama

Odgovori na pitanja o respiratorima išli su od toga da je njihov broj državna tajna, kako je na početku krize 12. marta izjavila premijerka Srbije Ana Brnabić, do toga da ih plaćaju agenti sa koferima keša, a da će izveštaj naciji o tome "kako smo se snalazili", podneti "kada se sve završi", kako je 7. aprila za Radio televiziju Srbije rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prilikom posete magacinu medicinske opreme kod Stare Pazove 5. aprila, Vučić je izneo cifru od 370 miliona evra, navodeći da je toliko do tog dana potrošeno na medicinsku opremu, a da je pri tome plaćeno 1.000 respiratora.

"Oni se igraju tim paušalnim brojkama kao da su to pare koje daju iz svog džepa i kao da su to hiljade dinara, a ne milioni evra. To je jedna vrlo neozbiljna igra, očigledno sračunata na to da se u ovoj hitnosti i panici, niko time ne bavi nego da svi kažemo - dobro, srećni smo, živi smo, pa neka se trošilo, na šta će ako neće na spašavanje života", rekao je Dragan Dobrašinović.

U obraćanju javnosti 12. marta, Aleksandar Vučić, koji je u jeku pandemije razvozio respiratore i drugu opremu u Novi Pazar i Niš, saopštio je da Srbija trenutno raspolaže sa 1.008 respiratora. Mesec i po dana kasnije, šef poslaničke grupe vladajućeg SNS-a u Skupštini Srbije Aleksandar Martinović izneo je na sednici da Srbija "ukupno u sistemu ima implementiranih 743 respiratora".

"U doba vanrednog stanja se dosta gubi na transparentnosti i to je donekle očekivano. Problem u Srbiji je to što nisu objavljeni ni oni podaci koji su sasvim sigurno mogli biti objavljeni. Primera radi, kada je reč o broju respiratora i ceni koja je plaćena za to. Imamo neformalne izjave zvaničnika koje su često bile i kontradiktorne", naveo je Nemanja Nenadić.

Kontrola međunarodne pomoći

Sa transparentnim iznosom pomoći koju je namenila Srbiji izašla je Evropska unija, koja je izdvojila i najviše sredstava. Odobreno je 93 miliona evra, od kojih je 15 miliona neposredna pomoć za upravljanje krizom, dok je 78 miliona evra namenjeno za ekonomski oporavak zemlje. EU je u okviru hitnog paketa neposredne pomoći finansirala transport medicinske robe koju je Srbija naručila ili primila u vidu donacije.

"Delegacija EU u Srbiji implementira sredstva zajedno sa organizacijama Ujedinjenih nacija (UN) koje imaju direktnu odgovornost da prate pomoć i osiguraju da sredstva iz donacija EU budu ispravno potrošena. Troškovi teretnih aviona plaćeni su na osnovu tačnih troškova transporta robe. Što se tiče opreme koju je UNOPS (Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge) kupio iz fondova EU, imamo odredbu u našim ugovorima kojom je predviđeno da se svi primljeni predmeti namenski koriste. Delegacija EU će kontrolisati da tako i bude", saopšteno je za RSE iz Delegacije EU.

U odgovoru o kontroli trošenja sredstava, Delegacija EU navodi i da u ovoj fazi 78 miliona evra namenjenih jačanju ekonomije u Srbiji još nije iskorišćeno, a da sve programe EU nadgledaju programski menadžeri i kroz procese revizije.

Upozorenja na korupciju

Savet Evrope upozorio je 21. aprila na povećani rizik od korupcije tokom pandemije, čemu je posebno izložen zdravstveni sektor zbog rasta potražnje za medicinskom opremom, pojednostavljenih pravila javnih nabavki i preopterećenih zdravstvenih ustanova.

Zbog vanrednih okolnosti se povećava koncentracija moći, saopštila je Grupa država Saveta Evrope protiv korupcije.

Ne smemo zanemariti korupciju u situaciji kada se zbog nespornih vanrednih okolnosti povećava koncentracija moći, smanjuju se prava i slobode, a velike količine novca se ulivaju u privredu u cilju ublažavanja posledica krize", saopštila je Grupa država Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO).

U saopštenju se dodaje i da kriza izazvana korona virusom "ne sme kompromitovati vrednosti i standarde uključujući transparentnost i odgovornost".

"Sada se ne može govoriti o tome da li je bilo zloupotreba u Srbiji iz jednostavnog razloga što nemamo na raspolaganju čak ni osnovne podatke. Ta tema će svakako ostati za posle, a nadam da će makar jedan deo podataka biti objavljen već sada i da će se prestati sa praksom stvaranja misterije oko nečega što bi trebalo da bude stvar poverenja gde državni organi rade ono što je neophodno, a građani veruju da su dobili potpune i tačne informacije", ocenio je Nemanja Nenadić.

Srbija je, prema poslednjem istraživanju "Indeks otvorenosti budžeta" pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja, saopštila je Transparentnost Srbija.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG