Dostupni linkovi

Da li je vanredno stanje izgovor za suspenziju parlamenta?


Zgrada Skupštine Srbije u vreme pandemije

Nakon upozorenja zvaničnika Evropske unije (EU), predsednik Srbije najavio je mogućnost da se organizuje zasedanje državnog parlamenta.

"U roku od sedam do deset dana treba da se obezbedi parlament Srbije, da dobiju sva zaštitna sredstva i da se zakaže sednica skupštine", najavio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, 18. aprila gostujući na televiziji Pink.

Ova najava usledila je samo nekoliko dana nakon što su visoki evropski zvaničnici upozorili na suspenziju demokratije.

Pozivi iz Evropskog parlamenta

Poslanica Evropskog parlamenta i predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon pozvala je 15. aprila vlasti na Zapadnom Balkanu da osiguraju ustavnu ulogu parlamenta u nagledanju mera za borbu protiv korona virusa.

"Suspenzija demokratije nije opcija u ovim teškim vremenima", napisala je na svom Tviter nalogu Fajon.

Istovremeno je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik na svom Tviter nalogu napisao da je u ovim vremenima krize izuzetno važno da parlamenti zemalja kandidata za članstvo EU nastave da igraju svoju ustavnu ulogu.

"Demokratija ne može biti žrtva pandemije", poručio je Bilčik, koji je o tome govorio i za Radio Slobodna Evropa (RSE):

Poslanica opozicione Demokratske stranke (DS), Nataša Vučković, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je bilo razloga za takav apel evroposlanika, jer je ustavna uloga parlamenta kontrola izvršne vlasti u svim, pa i u aktuelnim vanrednim okolnostima.

"Mnogo je razloga za zasedanje Skupštine Srbije tokom pandemije korona virusa", istakla je Vučković.

Ona je napomenula i da je trebalo obezbediti formu rada Skupštine Srbije u uslovima pandemije korona virusa u kojima neće biti rizika po zdravlje prisutnih.

Šta kaže Ustav

Ustav Srbije, kao najviši pravni akti, u članovima 200 i 109 određuje i da se za vreme vanrednog stanja Narodna skupština sastaje bez posebnog poziva i da ne može biti raspuštena.

Vanredno stanje proglašava Narodna skupština Srbije, ali kada ona nije u mogućnosti da se sastane, "odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade", stoji u stavu 5 člana 200 Ustava Srbije.

Do objavljivanja ovog teksta RSE nije dobio odgovore od predsednice Narodne skupštine Maje Gojković ili bilo kog drugog funkcionera u nacionalnom parlamentu zašto Skupština ne zaseda u vreme vanrednog stanja i da li je trebalo osigurati da se sednice održavaju na daljinu.

"Ja mislim da i Skupština Srbije treba da zaseda. Prošle nedelje je, kao što smo videli, zasedao parlament Hrvatske i raspravljao o ekonomskim merama Vlade", rekao je za RSE Dragan Šormaz, poslank SNS-a (fotografija sa jedne od sednica Skupštine Srbije 2019. godine)
"Ja mislim da i Skupština Srbije treba da zaseda. Prošle nedelje je, kao što smo videli, zasedao parlament Hrvatske i raspravljao o ekonomskim merama Vlade", rekao je za RSE Dragan Šormaz, poslank SNS-a (fotografija sa jedne od sednica Skupštine Srbije 2019. godine)

Pojedini poslanici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) ne spore da zakonodavna vlast treba da kontroliše izvršnu, ali u pogledu postojanja vanrednog stanja zbog aktuelne pandemije Covid-19 imaju izvesne rezerve.

Kakav je stav vladajućih naprednjaka?

"Parlament uvek treba da nadgleda rad izvršne vlasti. Ja mislim da i Skupština Srbije treba da zaseda. Prošle nedelje je, kao što smo videli, zasedao parlament Hrvatske i raspravljao o ekonomskim merama Vlade", rekao je za RSE Dragan Šormaz, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i član Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije.

Šormaz je dodao i da lično nema strah da uđe u Narodnu skupštinu i prisustvuje plenarnim sednicama, ali je dodao i da se nameće pitanje zdravstvenih rizika kojima se izlaže ne samo 250 poslanika nego još nekoliko stotina ljudi - administrativnih radnika, policije, obezbeđenja – koji učestvuju u pripremi sednica parlamenta.

Poslanik SNS je istakao i da nije siguran da postoje zakonski uslovi da se parlament sastane i glasa na daljinu.

"Ne znam da li smo spremni za to. Nisam siguran da smo mi tehnički pripremljeni za to. A dok se obučimo za daljinsko parlamentarno zasedanje i glasanje, proći će i vanredno stanje."

Opoziciona poslanica Nataša Vučković kaže da su se prilikom proglašavanja vanrednog stanja 15. marta šef države, predsednica Skupštine i predsednica Vlade pozvali na ustavnu odredbu o nemogućnosti zasedanja nacionalnog parlamenta, ali da nisu dali objašnjenje ko je procenjivao i na osnovu čega je odlučivao da Skupština ne može da se sastane i da zbog toga vanredno stanje proglašavaju oni.

Šta reći za narodne poslanike koji su sklonjeni od svoje dužnosti zbog znatno manjih i samo potencijalnih rizika, kakvima se izlaže svako ko ode na posao ili u prodavnicu
- Slobodan Beljanski

Slobodan Beljanski, advokat i čelnik beogradske nevladine organizacije Centar za pravosudna istraživanja, ocenio je za RSE da je sumnjivo i sporno to što Skupština nije zasedala.

"Nisu postojali prihvatljivi razlozi. Ne znam za ikakvo obrazloženje", dodao je on.

Beljanski je istakao i da, uz odgovarajuće mere zaštite, nalaženje drugog prostora ili primenu savremenih tehničkih i profilaktičkih sredstava, nije bilo prepreka da se sednice održavaju.

"Svi s osnovom hvale lekare i medicinsko osoblje koji se svakodnevno i neposredno izlažu konkretnoj opasnosti. Šta reći za narodne poslanike koji su sklonjeni od svoje dužnosti zbog znatno manjih i samo potencijalnih rizika, kakvima se izlaže svako ko ode na posao ili u prodavnicu", ocenio je on.

Ako ne parlament, onda makar skupštinski odbori

Nataša Vučković istakla je i da su, ako nije bilo mogućnosti da se poslanici fizički sastanu bez zdravstvenih rizika, mogli da zasedaju pojedini skupštinski odbori koji broje manje od 20 članova, poput Odbora za finansije, koji bi, kako je rekla, obezbedio bar neki nivo transparentnosti upravljanja budžetskim sredstvima.

Vučković je ocenila i da je trebalo da zasedaju i Odbor za ljudska prava, za zdravstvo, kao i Odbor za kulturu i informisanje, s obzirom na slučajeve ograničavanja novinarskih sloboda i čak hapšenja pojedinih novinara, misleći na slučaj novinarke Ane Lalić, koja je privedena 1. aprila nakon što je izveštavala o uslovima rada lekara i medicinskog osoblja u Kliničkom centru Vojvodine.

"A mogli su da se održavaju, dodaje ona, i konsultativni sastanci na nivou Kolegijuma Skupštine, koji čine predsednik Skupštine i šefovi poslaničkih grupa", dodala je Nataša Vučković.

Pismo komesaru za proširenje

Grupa od 21 poslanika u Evropskom parlamentu uputila je 15. aprila pismo evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju (Varhelyi) u kojem su istakli da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bez zasedanja parlamenta, proglasio "neograničeno" vanredno stanje zbog korona virusa. U pismu se upozorava i da je situacija u Srbiji u vezi sa poštovanjem Ustava i ljudskih prava "izuzetno uznemirujuća".

"Ove oštre i nesrazmerne mere koje su ograničile ljudska prava očigledno nisu preduzete da bi se sprečilo širenje COVID-19, već da se spreči sloboda izražavanja i slobodno kretanje", upozorila je grupa poslanika Evropskog Parlamenta.

Oni su u pismu naveli i da je, kao rezultat ovih mera, već došlo do hapšenja građana i upozorili su da je Vlada Srbije želela da uspostavi potpunu kontrolu nad medijima "kako bi objavljivala samo filtrirane i većinom lažne informacije, kao i klevete protiv EU".

Slobodan Beljanski se složio sa upozorenjima iz EU i naveo da nema nikakvu dilemu da su evroparlamentarci u pravu kada apeluju da se na političku scenu zemalja Zapadnog Balkana vrate njihovi parlamenti.

"Suspendovan je parlamentarizam. Iako ne pravno, Narodna skupština je praktično raspuštena. Ne znači da bi ona, ovakva kakva je sada, donosila drugačije odluke. Ali principijelno znači puno to da li joj je za ma kakve odluke data prilika, a time i šansa da se, ako bi se u njen rad uključila i opozicija, čuju i razmotre različita mišljenja. Zbog toga su Vladimir Bilčik i Tanja Fajon u pravu. Parlament bi bez odlaganja morao izaći na scenu."

Beljanski je zaključio i da je ugrožena vladavina prava, te da je podela vlasti nestala. On je istakao i da "brine činjenica da Ustavni sud ćuti usred masovnog kršenja Ustava, uključujući i samu prirodu državnog uređenja - podelu vlasti i parlamentarnu demokratiju".

"Brine činjenica da Ustavni sud ćuti usred masovnog kršenja Ustava", kaže Beljanski (fotografija: zgrada Ustavnog suda Srbije)
"Brine činjenica da Ustavni sud ćuti usred masovnog kršenja Ustava", kaže Beljanski (fotografija: zgrada Ustavnog suda Srbije)

Prekid vanrednog stanja nakon prve sednice

Ustav Srbije u članu 200 propisuje da "kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, Narodna skupština je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupština, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja".

Parlamenti kao branioci demokratskih procesa

Parlamenti imaju ključnu ulogu kao branioci demokratskih vrednosti i procesa i osnovnih sloboda i da je zato važno da rade u vreme, poručili su 16. aprila i predsednici parlamentarnih skupština Saveta Evrope, NATO i OEBS-a u zajedničkom saopštenju upućenom državama članicama.

Pandemija u svetu iz minuta u minut

Od izbijanja pandemije u zemljama Zapadnog Balkana početkom marta redovno zasedaju samo parlamenti Hrvatske, Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova.

Pandemija Covid-19 primorala je Evropski parlament da ograniči zasedanja koja podrazumevaju fizičko prisustvo poslanika i da primeni daljinsko glasanje. To je prvi put učinjeno na "daljinskom" plenarnom zasedanju 26. marta. Članovi EP su glasačke obrasce primali elektronskim putem, zatim ih popunjavali i vraćali putem e-maila. Ovaj sistem daljinskog glasanja je privremen i važi do 31. jula, ali postoji mogućnost da, zavisno od okolnosti, bude produžen.

Zašto podaci ne pokazuju celu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

XS
SM
MD
LG