Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ekonomske mere zaobišle poljoprivrednike u Srbiji


Poljoprivreda, po oceni stručnjaka, na začelju liste prioriteta

U programu mera Vlade Srbije za pomoć privredi pogođenoj posledicama epidemije korona virusa vrednom 5,1 milijardu evra, poljoprivreda se po oceni stručnjaka, našla na začelju liste prioriteta, bez konkretnog plana finansijske podrške.

Ova grana privrede godinama ostaje bez odgovarajućih ulaganja za razvoj, a takav pristup nije promenjen ni prilikom donošenja kriznog paketa mera za pomoć privredi.

Mirko Knežević, mladi poljoprivrednik iz Počekovine kod Trstenika, mesta udaljenog 220 kilometara južno od Beograda, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je poljoprivreda skoro potpuno ispala iz vladinog paketa mera za pomoć privredi pogođenoj epidemijom i da se u tom programu on prepoznao samo u delu najavljene jednokratne isplate novčane pomoći.

"Vlast najavljuje 100 evra po punoletnom građaninu. Tih sto evra poljoprivrednicima ne znači ništa, jer ko se razume u naš posao zna da samo jedno prskanje zasada kruške košta višestruko više. Jasno je da je epidemija vrlo opasna i vrlo zarazna i da se protiv nje moramo boriti svim sredstvima, ali ne treba zatvarati sve pijace u svim gradovima na kojima većina malih proizvođača prodaje voće i povrće", kaže Knežević i dodaje da je država učinila veliku nepravdu poljoprivrednicima zahvaljujući čijem radu i trudu na zalihama ima dovoljno hrane da, čak i u vreme epidemije, može da je izvozi.

"Ako se državna pomoć poljoprivredi u ovom teškom trenutku svodi samo na isplatu subvencija i premija koje je po zakonu morala da nam isplati još prošle godine i na ovih 100 evra, onda je to, najblaže rečeno, velika sramota", kaže on.

Vratiti dušu seljaku i njivi

Ni Aleksandar Babić, predsednik Udruženja poljoprivrednika Šumadija u vladinom paketu ne vidi konkretne mere koje bi poljoprivredi olakšale da preživi "korona krizu i sa što manjim oštećenjima" dočeka povratak iz vanrednog u mirnodopsko stanje.

Babić u takvom odnosu države prema agraru prepoznaje "svojevrsnu diskriminaciju milion i po ljudi koji žive od poljoprivrede" i ističe da je "vrlo neozbiljno i nekorektno" što je ona izostavljena iz programa pomoći.

Mislim da bi bilo bolje da je neko od zvaničnika rekao da imamo velike probleme u privredi, zdravstvu i u državi, da para nema za sve i ljudi bi to razumeli. Sada ne znaju šta ih čeka i čemu da se nadaju
Aleksandar Babić


"Mislim da bi bilo bolje da je neko od zvaničnika rekao da imamo velike probleme u privredi, zdravstvu i u državi, da para nema za sve i ljudi bi to razumeli. Sada ne znaju šta ih čeka i čemu da se nadaju. Zbog toga smo svi zbunjeni i uplašeni. Ne samo zbog pandemije, pandemija će da prođe, ali šta ćemo posle? To je opasan problem koji se javio tako da je vrlo nezgodno što se sada pravi neki paket mera koji poljoprivredu bukvalno nije ni zakačio, nije je ni video“, kaže Babić.

Govoreći za RSE o ozbiljnim problemima koje epidemija korona virusa pravi domaćem agraru i štetnim posledicama koje će tek uslediti, agroekonomista Milan Prostran zaključuje da je takav odnos države prema ovoj važnoj privrednoj grani jednostavno nedopustiv i da se zasniva na pogrešnoj pretpostavci da je poljoprivreda sposobna da se sama izbori i sa ovom krizom.

"Hvala bogu da Srbija može da obezbedi osnovnu prehrambenu sigurnost, ali imajući u vidu odnos prema tom sektoru, plašim se da mi ne bismo mogli da izdržimo duže krize. Poljoprivreda je, takođe, kao i ostale privredne grane u veoma nepovoljnom položaju. Ne može se samo ići na njeno iscrpljivanje, da iz poljoprivrede i seljaka izvlačimo dušu. Duša se mora vratiti i seljaku i njivi", poručuje Prostran.

Proizvođači apeluju na pomoć države
Proizvođači apeluju na pomoć države

Traži se hitna intervencija države

On ističe da je program mera za pomoć privredi pogođenoj posledicama epidemije korona virusa "potpuno zapostavio potrebe poljoprivrede koja se, kao i ostale privredne grane, suočava sa ozbiljnim problemima".

"Država mora odmah da preduzme hitne i konkretne korake kako bi prolećna setva bila nesmetano obavljenja u optimalnom roku. Treba odmah isplatiti sve subvencije, premije i direktna davanja zaostala iz prošle godine, sve što je ove godine stiglo za naplatu... Ako treba, dati i akontaciju kako bi poljoprivrednici obavili prolećnu setvu koja je najskuplji i najvažniji posao", kaže Prostran.

Pored toga, po njegovim rečima, potrebno je da država pronađe hitno rešenje za plasman ranog povrća i voća koje proizvođači nemaju gde da prodaju jer su sve pijace zatvorene.

"Treba hitno preuzeti i platiti povrće iz plastenika i staklenika u čiju proizvodnju je uložen veliki novac. Takođe, hitno treba pronaći i rešenje za problem izazvan zatvaranjem svih pijaca preko kojih su proizvođači plasirali više od 50 odsto voća i povrća, jer ako se to ne uradi, mnogi od njih će bankrotirati", naglašava sagovornik RSE.

'Klinička smrt' zbog policijskog časa

U međuvremenu, Ženska ruralna mreža Vojvodine zatražila je 6. aprila od Kriznog štaba i premijerke Ane Brnabić da još jednom razmotre mere koje se odnose na selo, setvu i celu poljoprivredu u vreme vanrednog stanja i ocenila u saopštenju da sadašnja situacija u vezi sa merama koje su preduzete u poljoprivredi mogu dovesti do nestašice domaćih poljoprivrednih proizvoda. U saopštenju se ocenjuje i da su sve do sada donete mere koje se tiču poljoprivrede "na dugačkom štapu", pa se poljoprivrednici sami snalaze "kako znaju i umeju".

Mreža je podsetila i na hapšenje 19-godišnjeg poljoprivrednika iz vojvođanskog sela Silbaš i i podsetila da je resorni ministar Branislav Nedimović izjavio da niko od poljoprivrednika koji su u traktoru i koji su na njivi ili na putu od njive do kuće u vreme kada je kretanje zabranjeno neće biti kažnjen.

Poljoprivrednik iz Silbaša uhapšen je 4. aprila kada se vraćao sa njive na kojoj je obavljao radove. Njega je prekršajni sud kaznio sa 50.000 dinara (oko 425 evra), jer nije poštovao zabranu kretanja.

Mreža je upozorila i na posebno težak položaj pčelara, kao i vlasnike salaša na kojima gaje životinje, a žive u gradovima.

Dragan Jovanović, predsednik Opštine Topola je protekle sedmice otvorenim pismom upozorio predsednika države i nadležne organe da bi uvođenje dvadesetčetvoročasovnog policijskog časa imalo nesagledive štetne posledice po voćarsto u toj opštini, koja pod voćem i vinogradima ima više od 5.000 hektara. On za RSE kaže da bi totalna zabrana kretanja dovela voćare do "kliničke smrti".

"Moje dramatično upozorenje izgleda da je doprinelo shvatanju specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, koja zahteva danonoćno angažovanje i naporan rad, pa su poljoprivredni proizvođači praktično izuzeti iz odluke o zabrani kretanja. Ali,drugi veliki problem na koji sam takođe upozorio – plasman sezonskog povrća i voća još uvek je aktuelan", kaže Jovanović.

Omogućiti plasman povrća i voća

On ocenjuje da su "potpuno nerazumno zatvorene zelene pijace, čime je izvršen udar na povrtare koji su ozbiljno ekonomski ugroženi", jer nemaju kome da prodaju svoje proizvode.

"Ne razumem po kom kriterijumu je zelena pijaca na otvorenom u Topoli na kojoj smo smanjili broj tezgi i ograničili broj prodavaca i kupaca, opasnije mesto za inficiranje virusom od bilo koje prodavnice", kaže Jovanović.

Pored Jovanovića, na taj problem ukazuje i Milan Prostran, koji smatra da država mora hitno da iznađe rešenje jer, kako kaže, mladi luk, zelena salata, krompir i ostalo povrće u čiju proizvodnju je uloženo mnogo novca, ne smeju da istrule u plastenicima.

Mirko Knežević koji na dva hektara gaji povrće i ima voćnjak krušaka sa najsavremenijim sistemima za navodnjavanje, prihranjivanje i mrežama za zaštitu od grada, kaže da je ozbiljno zabrinut za plasman povrća koje upravo pristiže i očekuje od države da u najkraćem roku obezbedi otkup ili na drugi način omogući plasman povrća.

"Ako nas je zaobišla finansijska pomoć koju je vlada obezbedila za saniranje štete prouzrokovane epidemijom virusa korona, onda bi trebalo da nam pomogne da bar povratimo uloženi novac. Ne tražimo nikakav profit za bogaćenje, jer je sada najvažnija borba za život ljudi, ali očekujemo da država nađe način za preživljavanje poljoprivrede. I posle epidemije će nam trebati hrana. Sve pijace su zatvorene, a veliki trgovinski lanci proizvode koje mi nudimo uvoze iz Turske, Grčke, Albanije i Makedonije. Ako država brzo ne reaguje i ne zaštiti nas, mnogi povrtari i voćari propašće već ovog proleća", kaže Knežević.

Ministarstvo poljoprivrede bez odgovora

RSE je pokušao da od ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića ili nekog od njegovih saradnika dobije odgovore na pitanja vezana za probleme koje je pandemija korona virusa izazvala u toj oblasti, merama državne pomoći agraru za prevazilaženje krize i apelima povrtara i voćara za podršku plasmana njihovih proizvoda.

Međutim u Ministarstvu nam je rečeno da, zbog specifične situacije i ranije preuzetih obaveza, ministar kao ni sedam državnih sekretara nisu u mogućnosti da odgovore zahtevu RSE, a izostali su i odgovori na pitanja iz pisanog upita ranije upućenog putem interneta.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG