Dostupni linkovi

Koliko će korisnike kredita u Srbiji koštati moratorijum?


Na primeru primene moratorijuma na kredit na sajtu NBS može se videti da, nakon moratorijuma, korisnik kredita plaća višu ratu (na fotografiji novčanice evra)

Banke u Srbiji, zaključno sa 31. martom, počinju da primenjuju Odluku Narodne banke Srbije (NBS) o zastoju u otplati kredita (moratorijumu) tokom najmanje tri meseca vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona.

Iako je u saopštenjima NBS navedeno da moratorijum ne stvara nikakve dodatne troškove za klijenta, na primeru primene moratorijuma na kredit na sajtu NBS može se videti da, nakon moratorijuma, korisnik kredita plaća višu ratu nego ranije uz duži period otplate.

Odluka korisnika kredita

Saška Bogosavljević iz Novog Sada kaže da isplaćuje keš kredit i da se uskoro bliži kraj otplate. Kako navodi, razmišljala je o mogućnosti da tokom tri meseca vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona prihvati ponudu banke da stopira isplatu rata kredita.

"Na kraju je ipak prevagnulo da ne želim (moratorijum, prim. aut.). Prvo, zato što mi je sada posao siguran, bar ja tako mislim i verujem, kao što sam mislila i verovala u onom momentu kada sam uzimala kredit. Ostalo mi je zapravo još dva, tri meseca vraćanja kredita i to je glavni razlog zašto ja mislim da treba da ga otplatim sada, a ne bih da još puno to razvlačim", kaže ona.

Saška navodi da nije razmišljala o tome da li bi njen kredit nakon tri meseca zastoja u otplati bio veći, već samo želi da što pre otplati dug.

"Nisam shvatila da ćemo mi kasnije plaćati više, za naredna tri, četiri meseca", navodi ona.

Viša rata i duži period otplate

Narodna banka Srbije (NBS) je 17. marta objavila da su tog dana usvojene odluke (Odluka o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i Odluka o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema) kojim se propisuje zastoj u otplati kreditnih obaveza, takozvani moratorijum.

Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele, a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije.

"Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije. U navedenom periodu dužnik neće biti u obavezi da otplaćuje svoje obaveze po osnovu kredita, odnosno lizinga. Svakako, dužnici banke, odnosno primaoci lizinga ni nakon početka primene ovih mera nisu sprečeni da redovno izmiruju svoje obaveze", navodi se u saopštenju NBS od 17. marta.

U ovom saopštenju je takođe navedeno da su banke dužne da na svom sajtu objave ponudu o moratorijumu "čime će se smatrati da je obaveštenje dostavljeno svim klijentima (dužnicima banke, odnosno primaocima lizinga)".

"Ako klijent u roku od deset dana od objavljivanja ovog obaveštenja ne odbije navedenu ponudu, smatraće se da prihvata moratorijum bez bilo kakve obaveze odlaska u banku", piše u saopštenju.

To znači da, ukoliko korisnik kredita to ne odbije, na njegov kredit će se primenjivati moratorijum, odnosno banka neće naplaćivati rate kredita za mart, april i maj, kako je navedeno u primeru otplate kredita.

NBS je 27. marta objavila prezentaciju u kojoj detaljno pojašnjava šta podrazumeva zastoj u otplati kredita i kako će taj zastoj uticati na sam kredit i kasniju otplatu.

Na osnovu modela NBS, može se zaključiti da se primenom moratorijuma i ukupan iznos kredita povećava, jer se povećava rata i period otplate, što bi značilo da moratorijum povećava kredit.
Na osnovu modela NBS, može se zaključiti da se primenom moratorijuma i ukupan iznos kredita povećava, jer se povećava rata i period otplate, što bi značilo da moratorijum povećava kredit.

Navedeno je više modela otplate kredita nakon moratorijuma, a osnovni model koji NBS navodi je da se rate kredita iz perioda zastoja dodaju na kraj otplatnog perioda. Na ovaj način, period otplate kredita se produžava za tri meseca. U objašnjenju se navodi da "model koji je NBS preporučila ne stvara nikakve dodatne troškove za klijenta i neznatno uvećanje anuiteta (rate kredita, prim. aut.) nakon perioda zastoja".

NBS na primeru gotovinskog kredita od 500.000 dinara prikazuje kako će izgledati otplata i koliko će iznositi rate kredita nakon perioda zastoja. Na ovom primeru može se videti da, nakon primene moratorijuma, period otplate kredita je, umesto 84 meseca, 87 meseci, a rata kredita je takođe viša; pre moratorijuma iznosila je 8.320 dinara, a nakon njega 8.631 dinar.

Na osnovu ovog modela može se zaključiti da se primenom moratorijuma i ukupan iznos kredita povećava, jer se povećava rata i period otplate, što bi značilo da moratorijum povećava kredit.

Moratorijum – "povlastica koja košta"

Dejan Gavrilović, predsednik udruženja potrošača "Efektiva" smatra da građanima nije objašnjeno da će tokom perioda moratorijuma banke obračunavati redovnu kamatu i da će ih to, nakon moratorijuma, koštati više.

"U Odluci NBS se nigde ne spominje mogućnost da banka naplaćuje redovnu kamatu (tokom moratorijuma, prim. aut). Ja sam poslao dopis (NBS, prim. aut.) da pitam zašto naplaćuju redovnu kamatu ako su rekli da nema troška. Oni su odgovorili da po definiciji Zakona o obligacionim odnosima kamata nije trošak. U redu, ali ako vi nekome poskupite kredit, recimo za 500 evra, kako ćete vi njemu da kažete da tih 500 evra dodatnih koje on (korisnik kredita, prim. aut) mora da plati više, da mu to nije trošak", kaže Gavrilović.

Dejan Gavrilović kaže kako građanima nije objašnjeno da će tokom perioda moratorijuma banke obračunavati redovnu kamatu i da će ih to, nakon moratorijuma, koštati više.
Dejan Gavrilović kaže kako građanima nije objašnjeno da će tokom perioda moratorijuma banke obračunavati redovnu kamatu i da će ih to, nakon moratorijuma, koštati više.

On tvrdi da na ovaj način dužnik plaća dva puta redovnu kamatu banci i da to povećava ukupnu cenu kredita.

"NBS kroz nuđenje tog nekog moratorijuma kao olakšice je zapravo bankama omogućila da dodatno zarade. To se predstavlja kao olakšica i donekle jeste olakšica, ali se ne kaže da ona košta. Ne kažem da određeni broj ljudi to neće prihvatiti. Ima ljudi kojima su smanjene plate i ostali su bez posla, nadaju se da uhvate kratkoročni predah, ali mislim da će ovo da bude i veliki problem kad istekne ovaj period moratorijuma", kaže on.

Ekonomska novinarka Radojka Nikolić takođe tvrdi da banke tokom perioda zastoja (moratorijuma) ne naplaćuju samo zateznu kamatu, ali redovnu kamatu naplaćuju.

"Vi plaćate ono u čemu kasnite, ništa vam nije oprošteno, vama je samo ostavljeno da tri meseca ne plaćate ništa, ali zato vas sve to čeka, pa ćete uz ratu da plaćate i tu kamatu koju je trebalo da plaćate. Zato kad gledate skalu Narodne banke, vidite da je kamata dupla", kaže ona.

Nikolić napominje da je dobro da postoji mogućnost odlaganja otplate kredita, ali da oni koji to prihvate, moraju da budu spremni da nakon moratorijuma odvoje više novca.

"Znam mnoge preduzetnike koji nisu to prihvatili, kojima više odgovara da sada to regulišu jer nisu sigurni da li će posle moći da prihvate tako visoke rate", navodi ona.

Narodna banka Srbije: Nije bitan samo iznos kredita

Radio Slobodna Evropa (RSE) uputio je pitanja NBS u vezi sa primenom moratorijuma, pre svega, da li i zbog čega kredit na ovaj način poskupljuje, a rate kredita su nakon moratorijuma više.

Iz NBS u odgovoru navode da "ukupno uvećanje anuiteta (rata kredita, prim. aut.) u periodu nakon moratorijuma posledica je uvećanja duga dodavanjem tromesečnog anuiteta (tromesečne rate) koji je nastao tokom perioda moratorijuma i njegovim raspoređivanjem na produženi period otplate".

Iz ove institucije navode da "upotreba samo ukupnog iznosa koji će klijent platiti tokom perioda otplate kao merila za ocenu prihvatljivosti kredita nije preporučljiva", odnosno da se ne može samo posmatrati "poskupljenje" kredita, već i drugi faktori.

"Ističemo da je efektivna kamatna stopa osnovno merilo za procenu da li je kredit nakon moratorijuma opterećen dodatnim troškovima. Kredit nakon moratorijuma neće biti opterećen dodatnim troškovima - vrednost efektivne kamatne stopa koju klijent ima sada u svom planu otplate i obaveznim elementima kredita, ostaće ista i u planu otplate koji će dobiti nakon moratorijuma", piše u odgovoru.

Iz NBS navode da "ukupno uvećanje anuiteta (rata kredita, prim. aut.) u periodu nakon moratorijuma posledica je uvećanja duga dodavanjem tromesečnog anuiteta (tromesečne rate) koji je nastao tokom perioda moratorijuma i njegovim raspoređivanjem na produženi period otplate" (Fotografija: zgrada Narodne banke)
Iz NBS navode da "ukupno uvećanje anuiteta (rata kredita, prim. aut.) u periodu nakon moratorijuma posledica je uvećanja duga dodavanjem tromesečnog anuiteta (tromesečne rate) koji je nastao tokom perioda moratorijuma i njegovim raspoređivanjem na produženi period otplate" (Fotografija: zgrada Narodne banke)

U odgovoru se takođe ističe da postoje drugi modeli otplate koji klijentima omogućavaju da se iznos rate i ukupan iznos kredita ne menjaju.

"Klijent ima mogućnost, ukoliko oceni da je to za njega prihvatljivije, da od banke traži da odmah otplati dug po osnovu tri anuiteta (rate, prim. aut) nastala tokom perioda otplate. U tom slučaju ne dolazi do promene visine mesečnog anuiteta (mesečne rate). Odlukom NBS klijentima je ostavljena mogućnost da sa bankom dogovore i neku drugi (alternativni) način otplate svojih obaveza nakon isteka perioda zastoja, ukoliko procene da je to prihvatljivije za njih", navodi se u odgovoru.

Drugi načini otplate kredita, uz primenu moratorijuma, koje NBS navodi na sajtu su da korisnik kredita otplati sve rate odmah nakon završetka moratorijuma ili da plati tri redovne mesečne kamate odmah nakon zastoja. U ovim slučajevima, klijent plaća znatno uvećanu ratu prvog meseca nakon moratorijuma, a kasnije visina rate ostaje nepromenjena.

*Saradnja na tekstu Gordana Ćosić

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG