Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Džozef za RSE: Ključ za stabilizaciju BiH i rešavanje pitanja Kosova kod Vučića


Ako najjači politički lider u regionu – a to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – iskaže jasno i nedvosmisleno privrženost svoje zemlje Zapadu, odnosno EU i SAD, onda bi ta njegova posvećenost imala ogroman, pozitivan efekat po BiH i Kosovo, ocenjuje Edvard Džozef

Ako najjači politički lider u regionu – a to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – iskaže jasno i nedvosmisleno privrženost svoje zemlje Zapadu, odnosno EU i SAD, onda bi ta njegova posvećenost imala ogroman, pozitivan efekat po BiH i Kosovo, ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Edvard Džozef (Edward Joseph), profesor Univerziteta Džons Hopkins (Johns), koji je bio u međunarodnim misijama na Balkanu tokom i nakon rata.

Džozef: U Vučićevim rukama ključ stabilnosti Balkana
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:10:22 0:00
Direktan link

"Smatram da je predsednik Vučić u prilici da povuče takav istorijski i strateški potez. U tom slučaju, ostao bi upamćen u srpskoj istoriji kao odlučni vođa. Vučić ima priliku da izdejstvuje rešenje za Srbe, kojim bi sačuvali svoje dostojanstvo i trajnu vezu sa Kosovom i, istovremeno, to bi osnažilo BiH. To može da učini ako želi. Međutim, ukoliko želi da nastavi da igra i na kartu Zapada i Rusije, Srbija će i dalje trpeti zbog te politike jalove dvosmislenosti", ističe Džozef.

Još neizvesno formiranje vlasti u BiH

RSE: Kako komentarišete činjenicu da su dogovoreni principi za formiranje Saveta ministara BiH tek devet meseci nakon izbora. Očito je da su domaći lideri bili pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice, pre svega EU, a verovatno i SAD. Da li će zaista uspeti da formiraju vladu u narednih 30 dana, ili će biti još prepreka?

Džozef: Tek treba da se vidi da li je reč o istinskoj posvećenosti i sporazumu o formiranju vlade. Teško je zamisliti kako će Milorad Dodik prihvatiti dogovor koji, u stvarnosti, ispunjava uslove iz MAP-a (Akcioni plan na putu ka članstvu u NATO). Mada je postignut dogovor u načelu, moramo da sačekamo na detalje da bismo videli da li je realno očekivati napredak BiH na putu ka članstvu u NATO, što je za nju ključno pitanje.

Ulazak BiH u NATO, poslednje što Rusija želi

RSE: Očito je da su svi domaći lideri bili pod velikim pritiskom da se dogovore oko formiranja vlade, pre svega Dodik. Zašto su baš sada postigli kompromis posle toliko odugovlačenja?

Džozef: Moramo tek da vidimo šta pomenuti sporazum znači u pogledu ispunjavanja kriterijuma iz MAP-a. Ja sam sumnjičav da li je to dogovor koji zaista omogućava ostvarenje pomenutog cilja.

Sasvim je jasno da Milorad Dodik sledi politiku Moskve, a poslednje što ona želi jeste napredak regiona ka NATO-u, naročito nakon ulaska Severne Makedonije i Crne Gore u ovu Alijansu, zatim gubitka njenog uticaja u Grčkoj. Dakle, napredak BiH ka NATO-u je poslednje što Rusija želi i Dodik će veoma pažljivo slediti tu liniju.

RSE: Prema ovom sporazumu, BiH će promovisati i unapređivati odnose sa Severnoatlantskom alijansom, ali ne prejudicirajući buduće odluke u vezi članstva u ovoj organizaciji.

Džozef: To je veoma dvosmislena poruka, zbog čega sam zabrinut. Pominje se promovisanje odnosa, ali to nije svrha MAP-a. Potrebno je ispunjavanje kriterijuma koje ovaj dokument predviđa, odnosno reforme. Videćemo da li će Republika Srpska pod vođstvom Milorada Dodika biti spremna na to.

RSE: Istovremeno, Dodik je izjavio da ako se sporazum o formiranju vlade ne realizuje u narednih 30 dana, to će značiti da je BiH u dubokoj ustavnoj i političkoj krizi, te da će doći u pitanje njen suverenitet.

Džozef: To je negativno držanje Milorada Dodika. Međutim, postoji šira istina, a to je da, bez obzira da li će sporazum o formiranju vlade biti primenjen, BiH je već dugo u krizi. Ona stagnira, mladi masovno odlaze zbog besperspektivnosti. Međutim, lideri se ne hvataju u koštac sa ovom krizom. Dakle, nije reč samo o Dodiku već i o posledici paralizovane političke strukture koja nije spremna na reforme i ispunjavanje standarda EU i NATO.

Milorad Dodik, Lars G. Wigemark, Bakir Izetbegović i Dragan Čović, nakon postizanja dogovora o formiranju vlasti u BiH
Milorad Dodik, Lars G. Wigemark, Bakir Izetbegović i Dragan Čović, nakon postizanja dogovora o formiranju vlasti u BiH

Kriza u BiH počela 2006.

RSE: Čak iako se formira novi Savet ministara, pitanje je kako će funkcionisati s obzirom na dosadašnje blokade, nacionalne kvote i druge prepreke, čime je opterećena sve vreme, a što, po nekim mišljenjima, čak ugrožava njen opstanak.

Nezamisliv je raspad BiH bez nasilja

Džozef: Kada je reč o krizi u BiH, ona ne traje 20 i nešto godina. Počela je tek 2006, kada je otišao Pedi Ešdaun sa funkcije Visokog međunarodnog predstavnika a na njegovo mesto došao Kristijan Švarc Šiling. BiH se do te godine ubrzano kretala ka funkcionalnoj državi. Dakle, nije tačno da ona ne može da bude funkcionalna. Tada je postojao pozitivan trend i čak predlog reformi, poznati kao "Aprilski paket", koji bi dramatično poboljšao situaciju, ali je odbačen. U međuvremenu je došao novi Visoki međunarodni predstavnik (Šiling), koji je bio veoma pasivan, što je omogućilo Dodiku da se protivi promenama i to traje 13 godina.

Drugo, u slučaju da bilo ko pokuša da se otcepi od BiH, to bi dovelo do rata. Dakle, nezamisliv je raspad BiH bez nasilja.

Stoga, da bi se pronašao izlaz iz ovog ćorsokaka neophodan je mnogo veći međunarodni pritisak i angažman nego sada, pre svega SAD, jer EU nije u stanju da reši strukturne probleme sa kojima se BiH suočava.

RSE: Dodik bi to verovatno želeo, ali uviđa da nije pogodan trenutak za to. S druge strane, lider HDZ Dragan Čović vodi politiku stvaranja trećeg entiteta, što dodatno razgrađuje BiH. S treće strane, pak, ima mišljenja da bošnjački lideri svojim unitarističkim stavom ne uvažavaju kompleksnost zemlje. Kako, dakle, rešiti tu kvadraturu kruga?

Dodik možda čeka na ostvarenje scenarija o razmeni teritorija na Kosovu, što bi bilo zeleno svetlo da sledi slični kurs podele u BiH

Džozef: Mislim da nije moguće pronaći rešenje za tu kvadraturu kruga bez odlučnijeg uključivanja SAD. Dosadašnji, povremeni agnažman EU to ne osigurava, pogotovo zbog vakuma u Briselu dok se čeka stupanje na scenu novog vođstva evropskog bloka. S druge strane, Rusija nastoji da iskoristi tu situaciju. Doduše, ona je izgubila znatan deo uticaja u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i jedino ga ima među Srbima. Kina je sve prisutnija.

U međuvremenu, domaći lideri u BiH bi morali da učine mnogo više na privlačenju investicija i stvaranju povoljnijeg ambijenta kako bi podstakli mlade da ostanu, a ne da jednostavno iz nje masovno odlaze.

Odvratiti etničke 'rođake' od opasnih scenarija

RSE: Kada je reč o Dodikovoj strategiji, on nastoji da kupi vreme računajući da će BiH biti sve nefunkcionalnija, što bi jednoga dana možda omogućilo ostvarenje njegovog cilja o otcepljenju. U međuvremenu, pokušava da poveže status Republike Srpske sa pozicijom Kosova. Hoće li on istrajavati na tom stavu, ili bi u nekom trenutku pod pritiskom međunarodne zajednice mogao da promeni kurs?

Džozef: Ne bih želeo da komentarišem Dodikovu strategiju. U svakom slučaju nije usmerena na poboljšanje situacije i bolju budućnost BiH. Kada je reč o zalaganju HDZ za treći, hrvatski entitet, slažem se da bi to još jedan korak ka podeli zemlje, što bi, naravno, Dodik pozdravio. Stoga je obaveza zemalja garanta Dejtonskog sporazuma – mislim na Hrvatsku i Srbiju– da odvrate svoje etničke "rođake" u BiH od ovog opasnog pravca delovanja.

Na kraju, Dodik možda čeka na ostvarenje scenarija o razmeni teritorija na Kosovu, što bi bilo zeleno svetlo da sledi slični kurs podele u BiH. Zbog toga takozvano rešenje o razgraničenju Srbije i Kosova nije pravo i može biti opasno i po BiH.

Umesto kompenzacije, afirmacija prava Srba

RSE: Pomenuli ste etničke "rođake" Beograda i Zagreba u BiH. Kada je reč o Srbiji, stiče se utisak da njeni lideri prećutno doživljavaju Republiku Srpsku kao neku vrstu kompenzacije za gubitak Kosova.

Džozef: Vaš skepticizam je osnovan. Zbog toga moramo da prestanemo da govorimo o kompenzaciji za Srbije na Kosovu, već o afirmaciji prava Srba i njihovoj permanentnoj vezi sa Kosovom. Dakle, treba osigurati dostojanstvene i snažne veze Srbije sa celim Kosovom, naročito na jugu gde se nalazi njena najznačajnija verska i kulturna baština i žive Srbi.

Zato treba osigurati suverenitet tim srpskim verskim središtima, što bi bio snažan signal tamošnjim Srbima da ostanu i grade svoju budućnost. Takođe, da koriste ostale zaštitne mehanizme za očuvanje svojih interesa. Dakle, treba raditi na afirmaciji prisustva Srba i njihovih veza na Kosovu, umesto fokusa na kompenzaciji za gubitak nečega što se ne može kompenzirati.

Bolton podržava opasnu razmenu teritorija

RSE: U međuvremenu, pregovori Beograda i Prištine su u zastoju. Mediji u Srbiji poslednjih dana pišu da bi krajem avgusta mogao doći u region savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, pod uslovom da Kosovo ukine carine na uvoz iz Srbije od 100 odsto. Ima li bilo kakve potvrde ove informacije. Da li bi, eventualni, Boltonov dolazak mogao da pomogne u pronalaženju izlaza iz ćorsokaka?

"Bolton je u Ukrajini siganlizirao svoju podršku za razmenu teritorija između Srbije i Kosova kao rešenje", kaže Džozef
"Bolton je u Ukrajini siganlizirao svoju podršku za razmenu teritorija između Srbije i Kosova kao rešenje", kaže Džozef

Džozef: Ne znam koliko je to realistično i da li gospodin Bolton planira takvu posetu. Međutim, znam kakav je njegov stav koji je, pri tom, izrekao u Ukrajini na koju je Rusija izvršila invaziju, a Putin pomenuo Kosovo kao opravdanje za svoje poteze.

Dakle, Bolton je u Ukrajini siganlizirao svoju podršku za razmenu teritorija između Srbije i Kosova kao rešenje. To je opasan scenario kojim se ne bi rešio spor u njihovim odnosima. Naprotiv, zakomplikovao bi situaciju, gotovo bi sigurno okončao prisustvo Srba na jugu Kosova, ugrozio bi status Dečana, Gračanice i drugih značajnih srpskih zadužbina. Time bi se odmah otvorila šira regionalna pitanja, kao što su status Sandžaka i Republike Srpske.

RSE: To je stav Boltona, ali da li je to i zvanična američka pozicija?

Džozef: Ja nisam portparol američke administracije. Međutim, vidim da postoje različiti stavovi u Vašingtonu. Na primer, u odnosu na Boltona, drugačija je pozicija Stejt departmenta, koji naglašava da bilo koje rešenje za Kosovo treba da vodi računa o regionalnoj stabilnosti, a razmena teritorija svakako ne doprinosi stabilnosti Balkana.

Izbori na Kosovu kao referendum

RSE: Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je podneo ostavku i predstoje prevremeni izbori. Očito je da u međuvremenu nije realističan dijalog između Beograda i Prištine i da će sačekati formiranje nove Vlade Kosova.

Džozef: To je prirodan sled stvari i to će osnažiti dijalog, jer će izbori na Kosovu, delimično biti i referendum o pojedinim opcijama, kao što je razmena teritorija.

Smešno je da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova

Srbija je u drugačijoj situaciji jer je pozicija predsednika Aleksandra Vučića veoma jaka. Suočava se sa slabijom pozicijom čak nego Slobodan Milošević na vrhuncu moći. Kontroliše vladu, ima ogroman uticaj na medije, uživa podršku Rusije. Dakle, ima veoma snažnu poziciju koja mu omogućava postizanje sporazuma o Kosovu.

Politička budućnost Haradinaja u rukama Haga

RSE: Kažete da će izbori biti i neka vrsta referenduma o pitanjima kao što je razmena teritorija. S obzirom da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina građana protiv te opcije, da li je premijer Haradinaj, koji takođe nije pobornik tog rešenja, napravio vešt politički manevar davanjem ostavke, odlaskom u Hag a potom vraćanjem na Kosovo? Teško je predvideti ishod izbora, ali kako će to sveukupno uticati na dijalog Beograda i Prištine?

Džozef: Najpre, politička budućnost bivšeg premijera Haradinaja je sada u rukama Suda u Hagu. On se najpre suočava sa pravnim pitanjima, pre nego što se usredsredi na politička.

RSE: Međutim, on nije optužen već osumnjičen.

Džozef: Ne još, ali moramo da vidimo kako će se sudski proces odvijati. Nije mala stvar podneti ostavku na premijersku poziciju i biti ispitivan.

RSE: Kao što sam rekao, postavlja se pitanje kakva će biti sudbina dijaloga. U tom kontekstu, u prvom planu su carine od 100 odsto koje je Kosovo uvelo na uvoz robe iz Srbije, zbog čega su razgovori i prekinuti. I oko tog pitanja postojale su nesuglasice unutar kosovskog rukovodstva, pre svega između Haradinaja i predsednika Hašima Tačija.

Ramuš Haradinaj, premijer u ostavci i Hašim Tači, predsednik Kosova, decembar 2018.
Ramuš Haradinaj, premijer u ostavci i Hašim Tači, predsednik Kosova, decembar 2018.

Džozef: Da, bile su i nesuglasice između Prištine i SAD, koje su takođe zatražile od Kosova da ukine tarife. U tom smislu i prelazna vlada privremeno može da suspenduje carine pod određenim uslovima, uključujući spremnost Beograda da doprinese pozitivnom razvoju i uspehu dijaloga.

RSE: Kako komentarišete činjenicu da je gospodin Haradinaj ponovo osumnjičen, iako je u prethodna dva postupka u Hagu oslobođen odgovornosti? Pojedini tabloidni mediji spekulišu da je to bio način da Zapad izvrši pritisak na njega, s obzirom da je odbijao da ukine carine Srbiji.

Džozef: To je u velikoj meri spekulacija, što je tipično za Balkan gde se šire teorije zavere – čak i kada je reč o radu pravosudne institucije koja bi trebalo da bude potpuno nezavisna od političkih uticaja.

Vučić u prilici da povuče istorijski potez

RSE: Situacija na Balkanu je napeta i skoro četvrt veka nakon završetka ratova. Osim sporazuma o imenu Severne Makedonije, nije rešen nijedan etnički spor. Nazire li se bilo kakvo svetlo na kraju tog tunela?

Džozef: Upravo sam zbog toga došao u Sarajevo. Posetiću i Brčko i Republiku Srpsku da bih čuo šta ljudi misle o situaciji i budućnosti. BiH i Kosovo su u teškoj situaciji, ali mislim da postoji svetlo na kraju tunela. Međutim, to samo delimično zavisi od međunarodnih aktera, a više od domaćih.

"Smešno je da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova", kaže Džozef
"Smešno je da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova", kaže Džozef

Ako najjači politički lider u regionu – a to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić – iskaže jasno i nedvosmisleno privrženost svoje zemlje Zapadu, odnosno EU i SAD, onda će ta njegova posvećenost imati ogroman, pozitivan efekat po BiH i Kosovo. Smatram da je predsednik Vučić u prilici da povuče takav istorijski i strateški potez. U tom slučaju, ostao bi upamćen u srpskoj istoriji kao odlučni vođa.

Smešno je da Vučić koji ima tako moćnu poziciju ne može da reši problem Kosova. Vašington i evropske prestonice žele da pomognu Beogradu i Prištinu da pronađu rešenje, ali koje će voditi stabilnosti. Vučić ima priliku da izdejstvuje rešenje za Srbe, kojim bi sačuvali svoje dostojanstvo i trajnu vezu sa Kosovom i, istovremeno, to bi osnažilo BiH. To može da učini ako želi. Međutim, ukoliko želi da nastavi da igra i na kartu Zapada i Rusije, Srbija će i dalje trpeti zbog te politike jalove dvosmislenosti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG