Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Haradinaj ispitan u Hagu, branio se ćutanjem


Haradinaj: Još ne znam za šta me sumnjiče
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

Ramuš Haradinaj u razgovoru sa predstavnicima medija posle ispitivanja u sudu, Hag

Kosovski premijer u ostavci Ramuš Haradinaj branio se danas ćutnjom i tako završio današnje ispitivanje pred Specijalizovanim tužilaštvom u Hagu u svojstvu osumnjičenog. Kazao je da ne očekuje optužnicu.

"Danas sam se javio kao osumnjičeni kako bi obavio zakonsku obavezu na osnovu poziva Specijalizovanog tužilaštva. Dobio sam pravni savet da uopšte ne odgovaram na pitanja. Time sam završio obavezu prema sudu. Druge obaveze nemam", kazao je Haradinaj po izlasku iz zgrade tužilaštva.

Istakao je da nije upoznat o čemu se radi u njegovom slučaju.

"Tražili smo objašnjenje [zašto je pozvan] ali nismo dobili, radi se o mojoj ulozi u OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) ali ne nešto konkretno. Iskoristio sam pravo koje mi pruža zakon, da se branim ćutnjom i s ovim sam završio svoj zadatak. Nisam dobio konkretne informacije, osim toga da se priča o mojoj ulozi u OVK", kazao je Haradinaj.

"Ne očekujem optužnicu jer znam svoje zakonsko stanje", dodao je kosovski premijer u ostavci.

Haradinaj je nešto pre 10 časova ušao u zgradu suda. Posle njega je ušla i njegova supruga Anita, koja je nakon nekoliko minuta napustila zgradu.

Prava osumnjičenog, o kojima se obaveštava pre ispitivanja, predviđaju pravo da bude obavešten da postoje osnovi sumnje da je izvršio krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća, pravo da se brani ćutanjem, pri čemu se to pravo ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja krivice ili nevinosti.

Specijalizovano tužilaštvo, odnosno Specijalni sud, je kosovski sud sa sedištem u Hagu koji sprovodi istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi navoda iz Izveštaja Saveta Evrope 2011. godine.

U tom izveštaju piše da su zločine navodno počinili pripadnici OVK u periodu od 1998. do 2000. godine. Ovaj sud ima nadležnost nad krivičnim delima izvršenim na Kosovu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. godine. Iako kosovski, sud finansira Evropska unija i u njemu radi međunarodno osoblje.

Umesto na Kosovu, sud se nalazi u Hagu a jedan od razloga je bojazan od zastrašivanja svedoka "budući da se radi o osetljivom pitanju i tome da se mogući osumnjičeni od pojedinih delova kosovskog društva mogu smatrati borcima za slobodu", saopštila je Vlada Holandije još 2016. kada je odlučila da udomi ovaj sud.

Istovremeno, bivši predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići, koji je jutros stigao u zgradu Specijalizovanog tužilaštva u Hagu, napustio je zgradu tužilaštva, pritom izjavljujući da je ispunio svoju dužnost ali nije kazao kako je postupio pred tužiocem. Krasnići je tokom rata na Kosovu bio portparol i član Štaba OVK.

Jakup Krasnići ulazu u zgradu suda, Hag
Jakup Krasnići ulazu u zgradu suda, Hag

Haradinaj je 19. jula podneo ostavku sa premijerske pozicije upravo zbog poziva iz Haga. Kako je rekao, time je želeo da zaštiti Kosovo.

"Nisam mogao da državu odvedem pred istražitelja. Iz tog razloga sam podneo ostavku, kako bih očuvao čast države, predsednika Vlade", kazao je on u intervjuu za RSE.

Pojedini na Kosovu ovaj sud smatraju nepravednim budući da će, kako kažu, suditi samo jednoj etničkoj grupi, dok će navodni zločini kosovskih Srba ostati nekažnjeni.

Ovo je inače treći put da Haradinaj odlazi za Hag. Ostavku sa premijerske pozicije podneo je i 2005. kada se dobrovoljno predao Haškom tribunalu gde je bio optužen za ratne zločine. Sedam godina kasnije, 2012. je oslobođen svih optužbi. Bilo je to ponovljeno suđenje, nakon što je isti sud 2008. godine doneo oslobađajuću presudu po optužbama u vezi kršenja ratnih zakona.

Haradinaja, bivšeg komandanta OVK-a u zoni pod nazivom Dugađini prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatočenih u improvizovanim logorima.

Kosovski zakon o Specijalizovanim većima i tužilaštvu na osnovu kojeg funkcioniše ovaj Sud predviđa da se nikome neće suditi pred drugim sudom na Kosovu za dela za koja mu je već suđeno pred nekim sudom, ili pred Međunarodnim sudom za krivično gonjenje.

Zakon inače ovlašćuje tužioce da ispitaju potencijalne osumnjičene i prikupljaju dokaze. Prilikom ispitivanja, osumnjičeni neće biti primoran da sebe optuži ili da prizna krivicu, precizira se u Zakonu.

Osumnjičeni se takođe upozorava da se svaka izjava koja je zapisana može koristiti kao dokaz. Osumnjičeni ima pravo i na pomoć branioca po vlastitom izboru.

Nakon što se utvrdi da postoji osnovana sumnja da je osoba krivično odgovorna za krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća, tužilac priprema optužnicu i podnosi je, uz propratni materijal, Specijalizovanim većima.

Kako će suditi Specijalni sud Kosova?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

Ova institucija, formirana nakon što je Skupština Kosova usvojila potrebno zakonodavstvo, postala je potpuno funkcionalna jula 2017. kada je usvojen Pravilnik o postupku i dokazima za vođenje krivičnog postupka.

Na istrazi navodnih zločina, trenutno radi treći po redu tužilac - Džek Smit.

Prvi tužilac Specijalnog istražnog tima Amerikanac Klint Vilijamson je nakon istrage 2014. saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice. Nakon formiranja suda, istragu navoda o zločinima nastavlja tužilac Dejvid Švendimen, takođe Amerikanac, ali on je u martu 2018. godine, umesto 2020, otišao sa te pozicije nakon isteka mandata u američkoj diplomatskoj službi. Na njegovo mesto dolazi novi američki tužilac Džek Smit.

Da bi se podigla optužnica, Specijalizovani tužilac mora da se uveri da "postoji dobro utemeljena sumnja da je osumnjičeni izvršio ili da je učestvovao u izvršenju krivičnog dela iz nadležnosti Specijalizovanih veća", na osnovu Pravilnika o postupku.

Ispitivanja visoko rangiranih osoba iz nekadašnje OVK u Specijalizovanom tužilaštvu Kosova sa sedištem u Hagu, traju od januara ove godine. Iz organizacije ratnih vetarana Kosova, prethodno su za Radio Slobodna Evropa (RSE) izneli da je na razgovor do sada pozvano više od 40 osoba u različitim kapacitetima.

Specijalni sud je četvrti po redu koji se bavi istragom navodnih zločina pripadnika OVK. Pre njega, ovim pitanjem bavio se i UNMIK, (misija UN-a na Kosovu) Haški tribunal i EULEX (Misija EU za vladavinu zakona).

Najstrožija kazna koju Specijalni sud može izreći osuđenoj osobi je kazna doživotnog zatvora. Zatvorska kazna će se izdržavati u državi koju odredi predsednik Specijalnog suda, a iz spiska država koje izraze spremnost da prihvate osuđene osobe.

Do sada ni jedna optužnica nije podignuta.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG