Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Ta negirana reč genocid


Memorijalni centar Potočari, arhivska fotografija

"Srbija ne veliča ratne zločine, niti pribegava revizionizmu", ustvrdila je premijerka Srbije Ana Brnabić dan nakon što je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović čestitao "srpskom narodu dan oslobođenja Srebrenice".

Brnabić je još jednom odbila da Srebrenicu nazove genocidom, rekavši da se rukovodi Deklaracijom Skupštine Srbije, a u kojoj se ta reč ne pominje.

"Kao predsednica Vlade Srbije mogu da se rukovodim samo onim što je reklo najviše zakonodavno telo, Skupština Srbije, kroz Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici", rekla je Ana Brnabić i dodala da izražava "duboko sučešće i saosećanje sa porodicama i prijateljima žrtava".

Uvrede sa visokih pozicija

U danu kada su u komemorativnom centru Potočari ukopane još 33 žrtve genocida, u Beogradu su se sa vladajućih političkih pozicija ponovo čule poruke odobravanja, odbacivanja odgovornosti i vređanja žrtava, koje se bez ikakvih posledica nastavljaju iz godine u godinu u danima obeležavanja 11. jula.

Poslanik SNS-a Vladimir Đukanović u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se "neće ograditi" od čestitke "dana oslobođenja Srebrenice" i zahvalnice "generalu Ratku Mladiću na briljantno izvedenoj vojničkoj operaciji ’Krivaja 95’", koju je napisao na svom Tviter nalogu.

SNS, partija na čijem je čelu predsednik države Aleksandar Vučić, nije se ogradila od ovog nastupa.

Iako negiranje genocida u Srebrenici u Srbiji nije krivično delo, iz Tužilaštva nema odgovora na pitanje RSE da li bi protiv poslanika Đukanovića mogao biti pokrenut postupak zbog govora mržnje.

"Ovo nije prvi put da se izražava govor mržnje, naročito pre i tokom 11. jula. Međutim, koliko je meni poznato, državni organi nikada nisu reagovali, niti su bilo koga sankcionisali", kaže Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

Srebrenica je tokom dana u kom se obeležavala godišnjica genocida bila i tema u Skupštini Srbije, odakle je osuđeni ratni zločinac, poslanik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj pozvao Vladu Srbije da prikupi podatke i "pokaže svetskoj javnosti da se u Srebrenici nije desio genocid", već da je to "podvala".

U istom danu, ministar za tehnološki razvoj u Vladi Srbije Nenad Popović poručio je da "zbog postavljanja novih, ponižavajućih uslova, u kojima se traži da Srbija prizna lažni genocid u Srebrenici kako bi napredovala na putu ka EU, neophodno je preispitati dalji proces evropskih integracija u cilju zaštite nacionalnih interesa Srbije i srpskog naroda".

Reagujući na izjavu nemačkog ambasadora u Tomasa Šiba da se u Srebrenici desio genocid, ministar odbrane Aleksandar Vulin je naveo da "ne pristaje da ambasador Nemačke govori Srbima šta da misle i rade, a posebno da im govori šta je genocid".

Poštu žrtvama odali ambasadori i nevladine organizacije

Upravo su ambasadori Nemačke, SAD, Norveške, Italije i Australije u Beogradu stali uz predstavnike nevladinih organizacija i javne ličnosti koji su u četvrtak u parku ispred zgrade Predsedništva Srbije upalili sveće za žrtve genocida. Tišinu su prekidali pogrdni povici grupe ljudi, koji su se ispred parka okupili u majicama sa nacionalističkim simbolima i likom Ratka Mladića, osuđenog za genocid u Srebrenici i druge zločine.

Policija ih je sprečila da priđu učesnicima, ali su u nastavku upali na izvođenje performansa "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" u Kolarčevoj zadužbini. Posle verbalnog sukoba sa rediteljem Zlatkom Pakovićem i glumcima, policija ih je izvela napolje.

Desničari u Beogradu upali na performans posvećen žrtvama genocida
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:54 0:00

Odnos vladajuće strukture prema genocidu dali su legitimitet grupama koje će prekinuti Pakovićevu predstavu, ocenjuje istoričar Milovan Pisari.

"To je klima koja je stvorena poslednjih godina i mnogo je gore ako to rade predstavnici vladajuće stranke jer je to Vlada koja očigledno neće da se suoči sa svim zaključcima koji su doneti, ne samo u vezi sa Srebrenicom, nego uopšte sa ratom u Bosni. Tako da je takve stvari realno očekivati i češće", navodi Pisari.

Kazne zbog protivljenja veličanju zločinaca

I dok sudska praksa ne beleži slučajeve u kojima su ovakve vrste poruka sankcionisane, u nekim okolnostima bivala je suprotna. Kada se 2015. godine na tribini vladajuće SNS na kojoj je govorio Veselin Šljivančanin, osuđen za ratne zločine u Vukovaru, grupa aktivista Inicijative mladih za ljudska prava usprotivila promociji ratnih zločinaca, fizički su napadnuti, a potom i osuđeni zbog kršenja javnog reda i mira.

"Ovom odlukom suda ne samo da su kažnjeni aktivisti za ljudska prava, već je u javnom prostoru poslata poruka da je nasilje prihvatljivo, a da veličanje ratnih zločinaca ni na koji način u ovom društvu neće biti sankcionisano", kaže Jasmina Lazović, koja je bila među aktivistima koji su se usprotivili Šljivančaninovom govoru na tribini.

Kongo zabranjen, Srebrenica dozvoljena

Ukoliko biste u Srbiji negirali genocid u Kongu, počinili biste krivično delo i mogli biste da završite u zatvoru. Ništa, pa ni manje od ovoga, ne može da vam se dogodi ukoliko negirate genocid u Srebrenici u kojem su srpske snage pod komandom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića ubile više od osam hiljada Bošnjaka.

Izmene koje su u Krivični zakonik Srbije unete 2016. godine propisuju da može biti kažnjen onaj ko javno odobrava ili negira postojanje genocida ili umanjuje njegov značaj, ali samo ukoliko je genocid utvrđen u presudama sudova u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, što izuzima presude Haškog tribunala.

"Dakle, može se negirati genocid koji je počinjen u Srebrenici, ali se ne sme negirati genocid koji je počinjen u Kongu. To je zapravo odnos naše vlasti i našeg društva u odnosu na presude Haškog tribunala i genocid koji je počinjen 1995. godine u Srebrenici. Da je postojala volja da se zaista stane na put negiranju i reinterpretiranju činjenica koje su utvrđene u presudama Haškog tribunala, to je bila dobra prilika sa izmenom Krivičnog zakonika, međutim to se nije desilo", kaže Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

Hag nakon kraja
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:21:11 0:00

Svake godine na godišnjicu genocida u Srebrenici, bez odgovora ostaju zahtevi nevladinih organizacija u Srbiji da država poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG