Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Srbija kao domaćin i ispostava ruskog 'Besmrtnog puka'


Konferencija organizatora šetnje 'Besmrtni puk'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:35 0:00

Konferencija organizatora šetnje 'Besmrtni puk'

Međunarodna konferencija koja okuplja organizatore ruske manifestacije - šetnje potomaka antifašističkih boraca iz Drugog svetskog rata "Besmrtni puk", otvorena je 25. septembra u Domu Vojske Srbije u Beogradu.

Konferencija, posvećena sećanju na antifašističku borbu u Drugom svetskom ratu, organizovana je na inicijativu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i Izvršnog odbora udruženja "Besmrtni puk" u Rusiji, a po prvi put, prema navodima organizatora, ova manifestacija se održava van Ruske Federacije.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević rekao je na otvaranju konferencije da "danas u Evropi postoje pokušaji da se uloga Rusije i Srbije u Drugom svetskom ratu umanji", ali da su "Rusija i Srbija uvek bile na pravoj strani".

I ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko ukazao je na pokušaje "falsifikovanja istorije", s ciljem, kako je naveo "ponovnog pisanja istorije, ponovnog pisanja stvarnosti i stvaranje unipolarnog sveta koji ne bi bio zasnovan na međunarodnom pravu".

Konferenciji su, između ostalih, prisustvovali i članovi srpskog ogranka "Noćnih vukova", ruskog moto kluba, poznatog po bliskim vezama sa Kremljom. Zbog organizovanja vojnih obuka na teritoriji Evrope i Azije i delovanja u istočnoj Ukrajini na crnoj listi Ministarstva finansija SAD od juna 2017. nalazi se i kompanija "Wolf Holding of Security Structures", u vlasništvu "Noćnih vukova".

Kako je nastao 'Besmrtni puk'?

Udruženje "Besmrtni puk" iz Rusije organizuje svake godine 9. maja na Dan pobede nad fašizmom šetnje "Besmrtni puk" u okviru koje marširaju potomci boraca antifašista, a ova manifestacija kojom se obeležava pobeda Sovjetskog saveza nad nacističkom Nemačkom svake godine je sve masovnija.

Na Dan pobede, 9. maja ove godine oko 750.000 ljudi šetalo je ulicama Moskve, prema navodima ruskih državnih medija, dok je širom zemlje u različitim gradovima u manifestaciji učestvovalo više od osam miliona ljudi.

Od 2015. godine najviši državni zvaničnici, uključujući i predsednika Rusije Vladimira Putina takođe su bili među učesnicima manifestacije, u znak prisećanja i odavanja počasti za 27 miliona sovjetskih građana koji su poginuli u ratu i onih koji su doživeli da posvedoče pobedi nad fašizmom.

"Besmrtni puk", međutim, bio je na meti kritika mnogih koji kažu da ljudi u šetnji učestvuju ne znajući njeno pravo značenje noseći fotografije nepoznatih ljudi koje su im organizatori dali neposredno pred početak manifestacije.

Da li bismo prepoznali novog Hitlera?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:24 0:00

Ideja "Besmrtnog puka" rodila se među trojicom prijatelja u blizini Spomenika večitoj vatri u sibirskom gradu Tomsku 2011. godine.

"Ideja se prvi javila mom kolegi Igoru Dimitrijevu", izjavio je novinar Sergej Lapenkov, jedan od idejnih tvoraca "Besmrtnog puka" za ruski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).

"Dan pobede nam je oduvek bio veoma važan. Svi smo mi unuci vojnika, naši dedovi su se borili u ratu. Igor je opazio kako je vreme prolazilo – sve je bilo manje veterana a sve više pompeznih govora. I onda je rekao: 'Hajde da sledeće godine organizujemo paradu sa portretima naših dedova'. Želeli smo da praznik vratimo glavnim herojima – ljudima koji su iskusili rat i kojima smo, na kraju krajeva, zahvalni na tome što smo danas živi. Možda zvuči patetično, ali tako smo se tada osećali", kaže Lapenkov.

Naredne godine trojica muškaraca izneli su svoju ideju javno i ona je zaživela. Oko 6.000 ljudi se pojavilo na Dan pobede sa fotografijama svojih predaka. Tokom narednih godina pokret "Besmrtni puk" raširio se na druge gradove u Rusiji kao autentičan izvorni pokret.

U početku, priseća se Lapenkov, lokalne vlasti su podržavale ideju i nisu se mešale. U gradu Kemerovo, zvaničnici su rekli organizatorima da moraju da marširaju sa transparentom "Jedinstvene Rusije", vladajuće političke partije predsednika Rusije Vladimira Putina, ali su organizatori šetnje to odbili.

U drugim gradovima, zvaničnici nisu dali dozvolu za održavanje manifestacije zbog toga što organizatori nisu mogli da predvide unapred koliko će se ljudi pojaviti na manifestaciji. Uopšte, lokalne manifestacije su organizovali nezavisni regionalni novinari koji su bili povezani sa organizatorima izvornog "Besmrtnog puka" iz Tomska.

"Jedini uslov koji smo postavili", objašnjava Lapenkov, "bio je taj da lokalne organizacije prate vođstvo iz Tomska i ostanu nekomercijalne, apolitične i nevladine".

"Time smo želeli da sprečimo da puk postane marketinško sredstvo u rukama bilo je sile ili ličnosti", kaže Lapenkov. Ubrzo nakon debija 2012. politička stranka "Jedinstvena Rusija" prišla je Lapenkovoj grupi sa predlogom da se napravi nacionalni projekat. Lapenkov je uspeo da ih odbije, tako da od predloga nije bilo ništa.

Od izvorne ideje do 'prinudnog patriotizma'?

"Besmrtni puk je bio osuđen na propast od dana svog rođenja", napisao je 10. maja 2019. ugledni ruski bloger i bivši deputat u ruskoj Dumi Igor Jakovenko. "Verovatnoća da će vlasti tolerisati nezavisni izvorni pokret koji je postao nacionalan, pa i internacionalan, bila je ravna nuli. Transformacija izvorne inicijative u državni ritual i deo kvazireligioznog kulta 'pobede' počela je 2014. To je bio kraj ljudske priče 'Besmrtnog puka' i početak državnog religioznog kulta".

Godine 2013. šetnja "Besmrtnog puka" prvi put je održana u Moskvi. Jedan od lokalnih organizatora Nikolaj Zemtcov registrovao je novu organizaciju pod imenom "Besmrtni puk – Moskva". Naredne godine, stigla je naredba tadašnjeg šefa kabineta u Kremlju Sergej Ivanova svim lokalnim zvaničnicima širom zemlje da podrže Zemcov pokret.

Dve godine kasnije, Zemcova grupa preimenovana je u "Besmrtni puk – Rusija".

"U nekom momentu oni su očigledno doneli odluku da nemaju ništa sa izvornom organizacijom", kaže Lapenkov.

Gotovo istovremeno, Lapenkov kaže, njegovi volonteri počeli su da beleže zabrinjavajući trend. U Samari, školama je predstavljena kvota poželjnog broja učesnika u maršu. U Nižnjem Novgorodu, zabeleženo je da su učenici bili primorani da nose fotografije nepoznatih ljudi. U Krasnojarsku na dalekom istoku, šetnja je organizovana u isto vreme kada i u Moskvi, kako bi učesnici mogli da marširaju "zajedno" sa Putinom.

U Arhangelskoj oblasti, pod izgovorom aktuelne "političke situacije", zvaničnici su zabranili učesnicima da nose fotografije britanskih i američkih mornara koji su poginuli dostavljajući zalihe Sovjetskom Savezu.

"Sve je postalo stvar 'prinudnog patriotizma'", kaže Lapenkov.

Šetnja 'Besmrtni puk' u Srbiji

Šetnja "Besmrtni puk" je u maju 2019. godine održana četvrti put u više gradova Srbije, između ostalih, u Nišu i Beogradu.

Marš "Besmrtnog puka" u Nišu ove godine predvodili su kozaci Balkanske kozačke vojske, motociklisti i penzionisani general Vojske Jugoslavije i haški osuđenik Vladimir Lazarević zbog čega je ova šetnja bila na meti kritika.

Iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo naveli su tada na svojoj Facebook stranici da je se "umesto promocije antifašizma i evropskih vrednosti ovogodišnje obeležavanje Dana pobede ponovo pretvorilo u javno rehabilitovanje i promociju osuđenih za ratne zločine".

I beogradsku šetnju "Besmrtni puk" predvodili su članovi srpskog ogranka "Noćnih vukova", a tokom šetnje isticani su ruski simboli. Na kraju šetnje nastupao je ruski ansambl i prikazan film "Balkanska međa" u srpsko-ruskoj produkciji.

Slavljenje Dana pobede ili ruskih simbola?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:00 0:00

Iako je šetnja "Besmrtni puk" tradicionalno posvećena borcima protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, uoči ovogodišnjeg marša "Besmrtnog puka" u Beogradu organizatori su pozvali učesnike marša da ponesu fotografije svojih rođaka "koji su učestvovali u odbrani Srbije u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i onih koji su branili Jugoslaviju od NATO agresije 1999. godine".

  • 16x9 Image

    Sonja Gočanin

    Novinarstvom počinje da se bavi na drugoj godini studija Fakulteta političkih nauka. Radila je na sajtu B92, antikorupcijskom portalu Pištaljka i TV emisiji Potrošački savetnik. Jedna je od osnivača portala Radnik.rs. Radi u digitalnom sektoru RSE od oktobra 2017. godine.

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG