Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- EU najavljuje stratešku diskusiju o proširenju
- Smenjeni tužioci u Srbiji vraćeni na pozicije nakon preporuke Venecijanske komisije
- Presuda za masakr u školi 'Ribnikar': Ocu 14 i po godina zatvora, majci dve godine i 11 meseci
- Drugi napad u nekoliko dana pogodio ključnu rafineriju nafte u Moskvi
Balkan na RSE
Srbija je na korak da ratifikuje Ugovor o izručenju s Kinom, uprkos analizama međunarodnih organizacija koje godinama ukazuju da Peking zloupotrebljava ovaj pravni mehanizam za obračun s političkim disidentima i aktivistima za ljudska prava u dijaspori. Poslanici Narodne skupštine Srbije počeli su raspravu o nekoliko desetina zakona i sporazuma, među kojima je i ugovor s Kinom. "Više puta smo dokumentovali kako kineska vlada koristi transnacionalnu represiju kako bi targetirala kritičare, aktiviste, branioce ljudskih prava i članove dijaspore izvan svojih granica", kaže za RSE Alkan Akad, istraživač za Kinu u međunarodnoj organizaciji Amnesty International.
Nevladina organizacija China Labor Watch u kineskom Ziđin koperu u Boru na istoku Srbije dokumentovala je prinudni rad kroz zadržavanje ličnih dokumenata, depozite za zapošljavanje, prekomerno radno vreme bez adekvatnog odmora, nebezbedne uslove rada i ograničenja slobode kretanja. Istraživanja te organizacije prethodila su odluci američke carine o onemogućavanju uvoza bakra i proizvoda od bakra iz Ziđin kopera zbog sumnji na prinudni rad. Posle odluke američke carine Ziđin koper je saopštio da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će država pomoći kineskoj kompaniji u Boru koliko može kako bi se rešio taj izvozni problem.
Tabla u sedištu Ziđina u Boru.
S druge strane, druga strana kompanija koja posluje u Srbiji izgleda da ne može da se nada nikakvoj pomoći države. Štaviše, mađarski niskobudžetni avio prevoznik Viz er (Wizz Air) kaže da je rad njegove baze u Beogradu ugrožen, pošto je Srbija rešila da izmeni pravila poslovanja za strane avio kompanije, čime se uvode stroža pravila o tome kada let može da počne iz Beograda. Viz er smatra da je izmenama propisa Srbija prekršila evropski Sporazum o otvorenom nebu potpisan 2006. na osnovu kojeg i posluje u Beogradu, dok državni Direktorat civilnog vazduhoplovstva koji je pravila menjao, negira te tvrdnje. Ceo slučaj došao je do Evropske komisije kojoj se Viz er obratio za pomoć, a sve bi moglo da završi na tome da građani Srbije plaćaju skuplje avio karte zbog mogućeg zatvaranja Viz erove baze.
Domovinski pokret, stranka radikalne desnice u Hrvatskoj, ponovno pokušava da "progura" rezoluciju o Hrvatima u Bosni i Hercegovini u fokus političke scene, dok vladajuća koalicija u Hrvatskoj još ne zauzima jedinstven stav o tom dokumentu. Domovinski pokret, koji je koalicioni partner Hrvatske demokratske zajednice u hrvatskoj Vladi, u sredu je objavio rezoluciju "o poboljšanju političkog položaja Hrvata u BiH", o kojoj bi se potom izjašnjavao Sabor Hrvatske. Tekst rezolucije, u koji je RSE imao uvid, ide u smeru uspostavljanja posebne izborne jedinice za Hrvate u BiH. I pre nego što je finalizovana, rezolucija, osim oštrih reakcija u Sarajevu, izaziva i trzavice unutar vladajuće koalicije u Hrvatskoj. Sve se to dešava u momentu kada je Evropski parlament usvojio rezoluciju o BiH, kojom insistira na očuvanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka BiH, uz odbacivanje politika koje produbljuju etničke podele.
Aluminij iz Mostara od ponovnog pokretanja proizvodnje 1997. do novog gašenja u julu 2019. je izvezao milijarde evra i bio najveći izvoznik iz BiH. Međutim, od simbola posleratne industrijske obnove ostali su dugovi od oko 331 milion evra. Godinu posle gašenja Aluminija deo mostarske fabrike u zakup je 2020. preuzela kompanija iz Paname. Radnici, sindikati, mali deoničari i deo članova Nadzornog odbora godinama su podnosili kaznene prijave. Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i kriminala entitetskog Tužilaštva Federacije BiH preuzelo je predmet od lokalnog tužilaštva.
Bivši predsednik sindikata Aluminija d.d. Mostar Romeo Biokšić (prvi zdesna) s bivšim radnicima polaže venac i pali sveću u krugu fabrike 10. jula 2020.
Skoro tri decenije, voda u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova koristila se bez naplate. Sada se ovoj dugogodišnjoj praksi bliži kraj. Očekuje se da će stanovnici Severne Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića tokom godine prvi put ući u redovan sistem plaćanja. To će označiti značajnu prekretnicu za uslugu koja je godinama funkcionisala van uobičajenih pravila plaćanja, stvarajući oko 20 miliona evra nenaplaćenih potraživanja, pokazuju podaci Regionalnog vodovodnog preduzeća Mitrovica. Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti s dugom koji se akumulirao tokom godina.
Dok se Mađarskom i dobrim delom Evrope smirivala euforija zbog aprilskog sloma desnog populiste Viktora Orbana, u drugoj članici Evropske unije, Sloveniji, proces je bio obrnut. Janez Janša osvojio je neznatno više glasova od liberala koji su činili dotadašnju vlast, ali se povezao s pet partija desnice, što ga je ponovo učinilo premijerom Slovenije – po četvrti put. "Kad je Janez Janša na vlasti u Sloveniji, to je uvijek recept za vanredne razmjere. Pokušaće da razvali institucije, da podredi sve grane vlasti, sve autonomne institucije i medije. On je uvek u ratu sa novinarima, sa civilnim društvom, sa intelektualcima i slično", ocenio je Gorazd Kovačić sa Filozofskog fakulteta u Ljubljani u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa. Ocene koje je izneo, između ostalog, govore i o sličnosti Janše s načinom vladanja koji je u Srbiji razvio predsednik države Aleksandar Vučić, populista s desnog centra, slaže se Nikola Ilić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu. "To se savršeno uklapa u matricu koju vrlo često koriste desni populisti. Populizam jeste jedan od sastavnih elemenata njihovog vladanja i njima je veoma koristan da se predstave kao pravi predstavnici naroda i da targetiraju sve one koje vide kao neprijatelje", navodi Ilić.
Pogledajte novo izdanje Uvida Šta razlikuje populiste u EU i na Balkanu?
Od početka primene Sistema ulaska i izlaska (EES) u EU nastao je haos na evropskim aerodromima. Društvene mreže preplavljene su svedočenjima o dugim redovima čekanja koji ponekad rezultiraju i propuštanjem letova. Reč je o automatizovanom sistemu koji zamenjuje ručno pečatiranje pasoša putnika koji ulaze u šengenski prostor, ali opterećen procedurama beleženja biometrijskih podataka, otisaka prstiju i fotografija lica, kao i ličnih podataka i datuma putovanja. Nadležne evropske službe kažu da EES već pokazuje pozitivne rezultate. Putnici će, s druge strane, morati da se prilagode jer će to od sada biti sastavni deo putovanja. Izgradnja i modernizacija infrastrukture trebalo bi da u narednim godinama olakšaju proces. Prva godina, međutim, najverovatnije će biti teška, a letnja sezona predstavljaće poseban izazov.
Putnici čekaju u redu na aerodromu u Briselu nakon uvođenja Sistema ulaska i izlaska, jun 2026.
Svet
Predsednici SAD i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, potpisali su u sredu memorandum o razumevanju, koji predstavlja prelazni sporazum s ciljem okončanja sukoba na Bliskom istoku, dok su američki zvaničnici obelodanili detalje sporazuma. Pročitajte u čemu se razlikuje sporazum koji je Tramp potpisao s Iranom u odnosu na sporazum iz 2015. koji je s Teheranom postigla administracija predsednika Baraka Obame.
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je memorandum 17. juna tokom svečane večere u Palati Versaj posle samita Grupe sedam, dok je iranski predsednik Masud Pezeškijan dokument potpisao u Teheranu.
Ukrajina je u četvrtak izvela veliki napad dronovima na Rusiju u kojoj je pogođena Moskovska rafinerija nafte, što bi moglo da pogorša nestašicu goriva koja se širi Rusijom. Pogledajte video-prilog i foto-galeriju o tom napadu.
Dok Vašington traži načine da pretnju od šireg sukoba s Iranom potisne u diplomatsku prošlost, Gruzija – mala, ali strateški ključna zemlja severno od Irana – ponovo apeluje da Kavkaz ne sme da padne niže na listi prioriteta Zapada. Demonstranti već više od 560 dana borave na ulicama, buneći se protiv, kako mnogi smatraju, demokratskog urušavanja zemlje. Za ugroženi prodemokratski tabor u Gruziji, deeskalacija na Bliskom istoku mogla bi da stvori prostor da se zapadni saveznici ponovo fokusiraju na političku borbu kod kuće: tinjajuću demokratsku krizu i širenje ruskog uticaja kroz vladajuće strukture Gruzije. U intervjuu za RSE u Vašingtonu, peta predsjednica Gruzije Salome Zurabišvili upozorila je da Zapad nepažnjom rizikuje da "prepusti" Gruziju interesima Moskve, iako Tbilisi postaje sve važniji za širu stratešku ravnotežu na Kavkazu.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!