Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Pokušaj Rusije da ograniči prodaju američke nafte


Automobil prolazi pored rafinerije nafte Gazprom Neft u Omsku, Rusija, 10. februara 2020. godine.

Saudijska Arabija je saopštila u sredu da će povećati proizvodnju nafte po prvi put u više od 10 godina. To će dovesti do daljeg pojeftinjavanja ovog energenta – nakon kraha u ponedeljak kada su cene pale za 25 odsto.

Rijad se prethodno zalagao za ograničenje isporuka kako bi podstakao njihov rast. Međutim, saudijske vlasti su se odlučile na ovaj potez nakon izostanka dogovora sa Rusijom.

Naime, Moskvi odgovaraju niže cene, čime, po oceni analitičara, nastoji da ugrozi poslovanje američkih proizvođača iz škriljaca koji mogu da opstanu samo ako je nafta skuplja nego sada.

Saudijska Arabija podiže ulog

Saudijski ministar energetike je naložio najvećem domaćem proizvođaču Saudi Aramko da poveća isporuke na tržište sa 12 na 13 miliona barela dnevno, saopštio je prvi čovek ove kompanije Amin Naser.

Za sada nije određen vremenski okvir za realizaciju plana, koji će iziskivati investicije od nekoliko milijardi dolara kako bi se povećali proizvodni kapaciteti.

Saudijska Arabija je u utorak najavila povećanje isporuka, povećavajući ulog u nadmetanju sa Rusijom, odbivši njen poziv za nastavak razgovora u cilju ograničavanja proizvodnje kako bi se podstakao rast cena. Istovremeno, Rijad je smanjio cene kineskim potrošačima za 6 do 7 dolara za barel.

Naime, Rusija prihvata određene limite u proizvodnji, kako bi se podstakao rast cena, ali ne u meri koji traži OPEK, jer to vodi smanjenju udela njene nafte na tržištu.

S obzirom da Rusija prihodima od ovog energenta pokriva 37 odsto budžeta, a Saudijska Arabija 65, to znači da Moskvi više odgovaraju niže cene nego Rijadu.

Takođe, analitičari procenjuju da Rusija može da pokrije pomenuti budžetski udeo sa cenom nafte od 42 dolara za barel, dok je Saudijskoj Arabiji potrebno 80 dolara, prenosi CNN.

Glavni deo međunarodnog uticaja Saudijske Arabije počiva na njenoj ulozi koja se često definiše kao ekvivalent nekoj od ključnih centralnih banaka u svetu.

Rijad poseduje gotovo sve rezervne kapacitete nafte – što mu omogućava da reaguje povećanjem snabdevanja globalnog tržišta kako bi se pokrio manjak ukoliko neka država nije u mogućnosti da isporučuje dogovorene količine.

Saudi Aramko je saopštio da će u aprilu povećati isporuke na 12,3 miliona barela, što je za 300 hiljada barela iznad njegovih trenutnih maksimalnih kapaciteta.

Saudijska Arabija je poslednjih meseci proizvodila 9,7 miliona barela, ali dodatne kapacitete do 12 miliona može relativno da brzo stavi u pogon. Takođe, raspolaže sa nekoliko stotina miliona barela u skladištima.

Rusija je saopštila da njene kompanije mogu da povećaju isporuke do 300 hiljada barela, maksimalno do 500 hiljada, što je izazvao pad vrednosti rublje i akcija.

Saudijska Arabija je poslednji put znatnije uložila u proširenje svojih kapaciteta pre više od deset godina u vreme buma cena zbog rasta potražnje u Kini.

Tada je investirala oko 100 milijardi dolara. Međutim, nakon toga odustala je od sličnih poduhvata, jer su nakon finansijske krize 2008. cene ovog energenta uglavnom u padu.

Najveći pad cena od 1991.

Razgovori Rusije i članica organizacije koja okuplja deo proizvođača nafte – OPEK – propali su prošle sedmice. Njihovi prethodni dogovori o ograničenju isporuka omogućili su rast cene ovog energenta od 2016. godine.

Međutim, Moskva je sada odbila zahtev OPEK-a za drastičnijim smanjenjem proizvodnje, nakon čega su obe strane saopštile da će ukinuti bilo kakvo ograničenje za isporuke nafte na tržište.

Spor Rijada i Moskve izazvao je u ponedeljak pad cene nafte za 25 odsto – najvećeg od Zalivskog rata 1991. godine, odnosno najniži nivo u poslednje četiri godine - što je lančano dovelo do pada vrednosti akcija na svetskim berzama - od skoro osam procenata, najveći od globalne finansijske krize 2008.

Tržišta su dodatno uzdrmana širenjem korona virusa, zbog čega je cena nafte od početka godine pala za 30 odsto.

Barel sirove nafte Brent je koštao u ponedeljak oko 31 dolar, a u sredu se prodaje za oko 37.

Uzvraćanje Rusije na američke sankcije

Spor između Rusije i OPEK-a pogađa i američke kompanije jer njihova proizvodnja nafte iz škriljaca je skuplja pa da bi profitabilno poslovale neophodne su više cene ovog energenta.

Kako piše CNN, jedan od razloga za odbijanje Moskve da prihvati znatnija ograničenja isporuka jeste njen pokušaj da ugrozi rad američkih kompanija koje su zahvaljujući bumu u novoj tehnologiji eksploatacije nafte iz škriljaca, pomoću takozvanog frekinga, 2018. godine preuzele primat od Rusije kao najveći proizvođač nafte na svetu.

Nije tajna da je Rusija gubila strpljenje zbog nastojanja OPEK-a da smanjenjem potražnje rebalansira tržište nafte, jer je to omogućavalo rast cena a time i povećanje udela američkih kompanija.

"Prepuštanjem naših tržišta, tako što uklanjamo jeftinu arapsku i rusku naftu, otvaramo prostor za skupu američku naftu iz škriljaca osiguravajući tako efikasnost njene proizvodnje," izjavio je u nedelju portparol Rosnjefta, kako su preneli ruski državni mediji.

Takođe, analitičari navode da je to možda pokušaj uzvraćanja na nedavnu kampanju Vašingtona nametanja sankcija Moskvi u energetskom sektoru.

Gasna osovina Berlin - Moskva
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:48 0:00

Tako je administracija predsednika Donalda Trampa donela kaznene mere protiv podružnice ruske državne kompanije Rosnjeft zbog podrške režimu venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.

„Čini se da je ruska strategija uperena ne samo protiv američkih kompanija koje proizvode naftu iz škriljaca, već i kaznene politike (Vašingtona) koju omogućava američko energetsko obilje,“ ističe Helima Kroft (Croft) iz investicione banke RBC Capital Markets.

Kako ocenjuje CNBS, Putin je pokrenuo jedan od "najružnijih" ratova oko cena nafte u modernoj istoriji.

Na čelu Rosnjefta je Igor Sečin, blizak Putinov prijatelj, koji ga je očito ubedio da reaguje na sankcije Trampove administracije.

"Povežite tačke. Putin je reagovao na Trampa. Saudijci, predvođeni ministrom energije i sinom kralja Abdulaziza bin Salmana, reagovao je na Putina. A zaposleni u američkom naftnom i gasnom sektoru, kao i investitori, uhvaćeni su usred ove epskog sukoba ega," navodi CNBS.

Problemi američkih kompanija

Kako prenosi CNN, ruski predsednik Vladimir Putin zna veoma dobro da se američka industrija nafte iz škriljaca suočava sa problemom rastućih dugova zbog pada cene nafte. Ovaj sektor je opterećen i sporovima da tehnologija eksploatacije "freking" ugrožava životnu okolinu.

Nafta je sada toliko jeftina da će to primorati američke kompanije da smanje proizvodnju iz škriljaca.

Strah od bankrota se širi pa je energetski indeks na berzama - SPDR S&P Oil & Gas ETF (XOP) – pao na najniži nivo od 2006. godine.

Deonice najvećih američkih naftnih kompanija Ekson Mobajl (ExonMobil) i Ševron (Chevron) pao za po 12 odsto, a korporacije za istraživanje i eksploataciju Oksidental (Occidental) Petroleum (OXY) čak52 procenta.

Potres na tržištu energenata preti ponavljanjem scenarija iz 2014-6, kada su dramatično pale cene nafte zbog čega je bankrotiralo na desetine američkih kompanija i nekoliko stotina hiljada radnika ostalo bez posla.

"Rusija uviđa da je američka industrija škriljaca sada posebno ranjiva,” ističe Rajan Ficmoris (Ryan Fitzmaurice), analitičar Rabobanke.

Mudis (Moody’s) procenjuje da američkim kompanijama za proizvodnju nafte i gasa iz škriljaca pristiže na naplatu 86 milijardi duga u naredne četiri godine.

Televizija CNBS prenosi da je u ovoj oblasti u SAD zaposleno skoro 700 hiljada ljudi, plus još nekoliko miliona angažovanih u privatnim kompanijama i bliskim sektorima.

U prvoj reakciji u ponedeljak, Donald Tramp je rekao da je pojeftinjenje nafte dobro za potrošače.

Ministarstvo energetike je saopštilo istog dana da "državni akteri" da "manipulišu i šokiraju" naftna tržišta. Međutim, zvanični Vašington je izrazio uverenje da SAD "mogu i izdržaće ovu nestabilnost."

Tokom sastanka u ponedeljak sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu Anatalijom Antonovom, američki ministar finansija Stiven Mnunčin (Steven Mnuchin) je "naglasio važnost reda na naftnim tržištima".

"Svi će biti ovim pogođeni, uključujući Rusiju," izjavio je Bjornar Tonhaugen iz Rajsta Energi (Rystad Energy), norveške konsultantske firme.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG