Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Koronavirus potresa svetsku ekonomiju


Kineske vlasti su brzo reagovale da bi ograničile ekonomsku štetu od koronavirusa

Osim ugrožavanja zdravlja i života sve većeg broja ljudi, koronavirus je uzdrmao kinesku i svetsku ekonomiju, pogubnije nego SARS pre skoro dve decenije. Naime, SARS nije “potopio” svetska tržišta, ali koronavirus bi mogao - ukoliko potraje - upozoravaju stručnjaci.

Udeo kineske ekonomije u svetskoj je nekoliko puta veći nego početkom 2000-ih. Kina je najveći izvoznik na svetu i, istovremeno, “svetska fabrika” u kojoj su sklapaju proizvodi kao što su “Ajfon” i mnogi drugi.

Od proizvodnje komponenti u Kini u velikoj meri zavisi svetska privreda. Istovremeno, ona je najveći konzument sirovina, poput nafte, gasa i bakra, ali i luksuznih proizvoda. S druge strane, rast globalnog turizma u velikoj meri zavisi od nekoliko stotina miliona pripadnika kineske srednje klase koja poslednjih godina sve više putuje.

Udar na globalni turizam

Turizam među prvima oseti posledice vanrednih situacija, kao što je ova, s obzirom na ograničenje putovanja u Kinu i izvan nje.

“Broj putnika za Lunarnu novu godinu je pao za 55 odsto u odnosu na isti događaj prošle godine. Imajući u vidu da kineski turisti dosta troše u mnogim azijskim državama, posledice zabrane putovanja osetiće se u celom regionu,” kaže Najl Širing (Neil Shearing), glavni ekonomista u londonskoj konsultantskoj firmi “Kapital Ikonomiks” (Capital Economics).

Pogubne posledice koronavirusa po svetsku ekonomiju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:03 0:00

Vlade zatvaraju granice za ulazak stranih državljana koji su nedavno bili u Kini. To znači manje avionskih letova, zbog čega avioprevoznici trpe negativne efekte ograničenja putovanja.

Na desetine njih – od Er Fransa, preko Er Astane do Delta Erlajnsa – suspendovali su ili ograničili komercijalne letove u i iz Kine. Peking i Šangaj su među gradovima koje su ove mere najviše pogodile. Pojedini avioprevoznici su obustavili letove i za Hongkong, poluatonomnu kinesku regiju.

Tokom epidemije virusa SARS 2002-3, azijski avioprevoznici su pretrpeli gubitke od šest milijardi dolara, navodi nadležno međunarodno telo za vazdušni transport (The International Air Transport Authority). Istovremeno, operateri iz Severne Amerike bili su tada u minusu milijardu dolara, dok su evropski uglavnom prošli bez posledica.

Koronavirus će “definitivno” premašiti pomenutu cifru, ocenjuje Ivan Su, analitičar Morningstara, kompanije za pružanje finansijskih usluga.

Razlog je što sada kineski turisti mnogo više putuju nego početkom 2000-ih. Tako je 2019. oko 660 miliona kineskih građana putovalo avionom – sedam puta više nego 2003. godine, prenosi agencija Sinhua. To je mnogo veći rast nego što je globalni prosek. Naime, 2003. godine zabeleženo je 1,7 milijardi putnika avionom, a 2018. godine 4,2 milijarde, podaci su Svetske banke.

Turisti iz Kine su od septembra 2018. do septembra 2019. potrošili više od 250 milijardi dolara, ostvarivši 173 miliona poseta – više nego iz bilo koje druge zemlje.

“Avioprevoznici su sada više na udaru jer je Kina motor svetske ekonomije,” izjavio je za CNN Šukor Jusof (Shukor Yusof), čelnik konsultantske kompanije za avio prevoz Endu Analitiks (Endau Analytics) iz Malezije.

“Turizam je ranjiv na posledice kriznih situacija u zdravstvu i već oseća efekte ove infekcije. Međutim, prerano je u potpunosti procenjivati kakav će biti njen konačni bilans,” navodi se u saopštenju Organizacije Ujedinjenih nacija za turizam.

Stoga, ako se ubrzo ne pronađe lek za koronavirus, postoji rizik da se “ugrozi ionako krhki globalni ekonomski oporavak,” upozorava londonski Centar za ekonomska istraživanja.

Kontrola korona virusa u državama Zapadnog Balkana
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:06 0:00

Zatvorene fabrike

Vuhan, grad sa 11 miliona stanovnika u kome je žarište krize, veliki je industrijski centar u kome 50 odsto proizvodnje otpada na sklapanje automobila i magnet je za strane firme. Vuhan je sa 10 univerziteta treći po veličini obrazovni i naučni centar u Kini.

Fabrikama za proizvodnju automobila u Kini – poput Volksvagena, Tojote, Dajmlera, General Motorsa, Renoa, Honde i Hjundaija - naloženo je da ostanu zatvorene i nakon Lunarne godine krajem januara, jer su milioni radnika blokirani zbog virusa u gradovima širom Kine.

Prema S&P Global Ratings, koronavirus će primorati ove kompanije da smanje proizvodnju za 15 odsto u prvom kvartalu.

Ranjivost globalne ekonomije

Brinu i efekti po svetsku ekonomiju. Naime, u vreme izbijanja SARS 2002. godine, kineska ekonomija je činila svega 4,3 odsto svetske sa proizvodnjom i prodajom uglavnom jeftine robe kao što su majce i patike. Sada je taj udeo narastao na 16,9 procenata sa sve većim učešćem visoke tehnologije, poput proizvodnje smart telefona. Kina je druga ekonomija po veličini u svetu, posle SAD.

Mnoge globalne kompanije oslanjaju se na snabdevače koji posluju u Kini.

Podcast: Koliko će koronavirus uzdrmati svetsku ekonomiju?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:39 0:00
Direktan link

Tako američka kompanija Qualcomm (QCOM), najveći proizvođač čipova za smart mobilne telefone, upozorava da širenje koronavirusa izaziva veliku neizvesnost oko nabavke neophodnih komponenti.

Zbog nedostatka delova, Hjundai je bio primoran da privremeno zatvori fabrike u Južnoj Koreji, Fijat Krajsler (FCAU) je napravio rezervne planove kako bi izbegao isti scenario u pojedinim filijalama u Evropi, a ostale kompanije za proizvodnju automobila na starom kontinentu i u SAD upozoravaju da imaju rezervne delove za još samo nekoliko sedmica.

Zbog nedostatka delova, Hjundai je bio primoran da privremeno zatvori fabrike u Južnoj Koreji, Fijat Krajsler (FCAU) je napravio rezervne planove kako bi izbegao isti scenario u pojedinim filijalama u Evropi, a ostale kompanije za proizvodnju automobila na starom kontinentu i u SAD upozoravaju da imaju rezervne delove za još samo nekoliko sedmica


Zabrinuti su i u “Eplu” (Apple) jer je 290 od 800 njegovih snabdevača stacionirano u Kini.

Starbaks (Starbucks) i IKEA su privremeno zatvorili mnoge svoje radnje u Kini. Tržni centri su opusteli, što brine i svetske investitore a ne samo domaće.

Pogođene su mnoge zemlje poput Čilea koji plasira u Kinu trećinu svog izvoza. Proizvođači iz Čilea sada nastoje da natovarenu robu na brodove – poput vina i morskih plodova - plasiraju u druge azijske zemlje, nakon što su narudžbe iz Kine smanjene za 50-60 odsto po izbijanju epidemije, prenosi Blumberg.

Na udaru su u i proizvođači luksuzne robe, koji se oslanjaju na kineske građane koji troše dosta kod kuće i u inostranstvu.

Tako je britanska kompanija Barberi (Burberry - BBRYF) zatvorila 24 od 64 svoje radnje u Kini, a njen direktor je upozorio prošle sedmice da virus ima “negativne efekte na tražnju luksuzne robe”.

Goldman Saks (Sachs) procenjuje da će se to negativno odraziti i na SAD, jer se smanjiti broj kineskih turista koji posećuju ovu zemlju, kao i na izvoz američkih proizvoda u Kinu.

Ova investiciona banka predviđa da će zbog virusa američka privreda opasti za 0,4 odsto u prvom tromesečju, mereno na godišnjem nivou. Očekuje se blagi rast u sledećem kvartalu, ali postoji rizik od većih potresa, dodaje Goldman Saks.

Dok epidemija raste, Kinezi u Americi brinu o predrasudama
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:29 0:00

Azija prva na udaru

Najviše su na udaru zemlje u Južnoj Aziji jer su njihove ekonomije tesno povezane sa kineskom. “Gardijan” (Guardian) podseća da je ekonomska kriza koja je pogodila ovaj kontinent 1997-8, najdublja nakon Drugog svetskog rata, delimično izazvana devalvacijom kineskog juana.

Japan je takođe veoma izložen, iako je bogatija zemlja, jer je Kina veliki kupac industrijskih mašina, automobila i tehnološki sofisticirane robe namenjene širokoj potrošnji. S druge strane, komponente iz Kine su veoma važne za japanske fabrike.

Istovremeno, trpi i australijska ekonomija, između ostalog, i zbog mnogo manjeg broja kineskih studenata koji su se vratili da nastave studije u ovom semestru.

Negativni efekti po rusku privredu

Rusija će se posebno naći na udaru.

Naime, ona neguje sve bliskije odnose sa Kinom naročito od aneksije Krima 2014. Peking je sada glavni trgovinski partner Moskve, tako da su dve zemlje dostigle godišnju razmenu od 100 milijardi dolara.

Međutim, Rusija je 31. januara zatvorila granicu sa Kinom dužu od četiri hiljade kilometara, uključujući 16 graničnih prelaza.

Krajem januara Moskva je saopštila da suspenduje bezvizni program za kineske turiste, ključni pokretač ruske turističke industrije od 2015. godine.

Udruženje turističkih operatora sa sedištem u Moskvi je saopštilo da mogu izgubiti 100 miliona dolara zbog pomenute restrikcije, kao i dodatnih 10 miliona zbog otkazivanja ili odlaganja putovanja ruskih turista u Kinu.

Kina ubrizgava novac u ekonomiju

Kineske vlasti su brzo reagovale da bi ograničile ekonomsku štetu od koronavirusa.

Tako je Narodna banka smanjila prošle sedmice ključnu kamatnu stopu i ubrizgala veliku količinu gotovog novca na finansijska tržišta kako bi smanjila pritisak na banke, preduzeća i građane koji uzimaju kredite.

Zvaničnici u Pekingu su takođe najavili nove poreske olakšice i subvencije u cilju pomoći potrošačima.

Međutim, Kina je sada ranjivija nego pre 17 godina u vreme izbijanja SARS-a.

“Sada ima mnogo veći dug, tu su tenzije sa ključnim trgovinskim partnerima, a njen ekonomski rast usporava poslednjih godina, što je slaba startna osnova za suočavanje sa ovakvom krizom,” kaže Rafi Hajat (Raphie Hayat), ekonomista holandske banke ING.

Analitičari Kapital Ikonomiksa očekuju da će kineske vlasti narednih dana najaviti dodatne mere.

Oni smatraju da će, u slučaju širenja virusa, zvanični Peking morati da odustane od dugoročnih napora da kontroliše svoj dug, te da će upumpavati novac direktno u ekonomiju.

Centralne banke susednih zemalja, uključujući Šri Lanku, Maleziju, Tajland i Filipine smanjile su kamatne stope poslednjih sedmica.

Usporavanje rasta kineske ekonomije

Procenjuje se da će kineski ekonomski rast pasti sa 6,1 odsto u prošloj na 5,6 u ovoj godini, navodi “Okford Ikonomiks” (Oxford Economics).

Međutim, Žang Ming iz kineske Akademije društvenih nauka procenjuje da će rast bruto društvenog proizvoda (BDP) iznositi oko pet procenata, a “ne možemo isključiti mogućnost da bude i ispod pet odsto”.

Još pesimističnija je prognoza Dijane Čojleve, glavne ekonomistkinje “Enodo Ikonomiks” (Economics), koja tvrdi da je ekonomski rast u Kini prošle godine iznosio samo 3,7 odsto, a da će ove biti još niži, prenosi “Gardijan” (Guardian).

Ona smatra da će se negativne posledice osećati u kineskoj privredi i kada prođe zaraza, jer se suočava sa problemom loših dugova zastarelih državnih kompanija. Zbog toga će dodatni novac koji vlasti u Pekingu sada ubacuju u privredu da bi je oživele, uglavnom završiti za spasavanje preduzeća od bankrotstva, ističe Čojleva.

Ograničeni mehanizmi

Centralne banke najvećih država potrošile su znatan deo sredstava – koja se uobičajeno koriste u vanrednim situacijama – za sprečavanje ekonomskog pada nakon izbijanja finansijske krize 2008, podseća CNN.

Zbog toga su najveće svetske ekonomije iscrpljene od nastojanja u poslednjih 10-tak godina da ožive anemičan rast.

Tako je Evropska centralna banka uvela negativne kamatne stope 2014. i od tada nije u mogućnosti da ih poveća, a i Centralna banka Japana je u sličnoj situacijij.

Američke Federalne rezerve su već tri puta prošle godine smanjile kamatnu stopu. Njen čelnik Džerom Pauel (Jerome Powell) je izjavio da pomno prati situaciju.

Globalna dugovanja, uključujući zaduživanja domaćinstava, vlada i kompanija – stalno rastu i sada su tri puta veća od vrednosti svetske ekonomije, što je najviši nivo od kako se prati taj trend, ocenjuje vašingtonski Institut za međunarodne finansije.

Rast budžetskog deficita u SAD, Japanu i ključnim evropskim zemljama, uključujući Italiju, ograničava manevarski prostor za značajniju finansijsku injekciju, ukoliko svetsku ekonomiju ponovo zadesi kriza.

Ipak, ekonomisti smatraju da, bez obzira na probleme, sadašnji nivo poremećaja se još može kontrolisati. Ukoliko koronavirus ubrzo uspori i kineske fabrike se potom ubzro otvore, udar na njenu i svetsku ekonomiju neće biti dramatičan. U suprotnom, posledice će biti nesagledive.

Mohamed El-Erian, glavni ekonomski savetnik grupacije Allianz (ALIZF), kazao je za CNN da najviše brine zbog potencijalnog koncentričnog širenja negativnih ekonomskih efekata.

"Oni prvo parališu oblast gde se virus pojavio. Onda se postepeno šire na nacionalnom nivou, podrivanjem unutrašnje trgovine, potrošnje, proizvodnje i kretanja ljudi. Ukoliko se virus ne obuzda, ti procesi se prelivaju preko državnih granica na regionalnom i međunarodnom planu narušavajući trgovinu, lance snabdevanja i putovanja,” ističe El-Erian.

Virus opasniji od prirodnih katastrofa

Ovakvi virusi mogu imati kudikamo pogubnije efekte nego prirodne katastrofe poput harikena, cunamija ili nepredvidivih događaja, kao što sugeriše teorija “crnog labuda”.

Prema studiji Svetske banke, pandemija bi mogla da izazove ekonomske gubitke u iznosu od skoro pet odsto svetskog društvenog proizvoda, ili više od tri hiljade milijardi dolara. Ova institucija procenjuje da blaže pandemije, poput virusa H1N1 iz 2009, mogu smanjiti globalni društveni proizvod za 0,5 odsto.

“Ozbiljna pandemija bi podsećala na globalni rat sa iznenadnim, dubokim i širokim uticajem,” navodi se u izveštaju Svetske banke iz 2013. o epidemijama.

Pri tom treba imati na umu da virus nije direktan uzročnik ovih ekonomskih gubitaka, navodi CNN. Umesto toga, ključno je kako reaguju potrošači, poslovni svet i vlade.

Naime, ljudi nastoje da u ovakvim situacijama ostanu više kod kuće kako bi izbegli rizik od zaraze. Zbog toga manje ili uopšte ne putuju, ne kupuju i ne idu na posao.

To dalje znači da opada potražnja za robama široke potrošnje i energijom. U međuvremenu, odluke kompanija i vlada da zatvore prodavnice i fabrike koje rade sa smanjenim kapacitetima – vode ka rezanju proizvodnje.

“Ovo (virus) nastavlja da se širi. Može se okončati nečim velikim i zaista ozbiljnim. To sada ne možemo predvideti,” kaže Viliam Rajnč (William Reinsch), savetnik Centra za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu.

Prema Širingu, na osnovu prethodnih epidemija se može zaključiti da će kineska ekonomija verovatno pretrpeti značajnu štetu u prvom kvartalu, ali da će to ubrzo iščeznuti iz sećanja, ukoliko se virus obuzda.

“Sve dok privremeno zatvaranje fabrika ne vodi otpuštanju radnika, malo je verovatnoda će sledeće godine u ovo vreme nivo društvenog proizvoda biti znatno drugačiji nego što je bio pre izbijanja virusa,” smatra Širing.

Ekonomski nacionalizam

Istovremeno, rastući nacionalizam, uključujući i ekonomski, otežava koordinaciju globalnog odgovora na ovaj problem.

Ta koordinacija se može pokazati teškom u sve fragmentisanijem svetu u kome se nacionalizam često više ceni nego saradnja, ocenjuje CNN.

Ekonomske štete od SARS-a, koji je zahvatio 37 zemalja, iznosile su između 30 i 50 milijardi dolara. Tada je bilo inficirano osam hiljada ljudi a preminulo 750. Koronavirus se širi šest puta brže


Zbog toga Svetska banka upozorava da je veoma slaba pripremljenost za reakciju na potencijalnu pandemiju.

“Sasvim je jasno da su međunarodne institucije pod pritiskom i imaju manju moć da reaguju nego pre 10 godina,” smatra Širing.

“Međutim, optimista u meni smatra da su međunarodne insitucije - suočene sa globalnom pandemijom - i dalje u poziciji da reaguju,” dodaje Širing.

Ekonomske štete od SARS-a, koji je zahvatio 37 zemalja, iznosile su između 30 i 50 milijardi dolara. Tada je bilo inficirano osam hiljada ljudi a preminulo 750. Koronavirus se širi šest puta brže uglavnom ljudskim kontaktom i, za sada, ne nazire mu se kraj, samim i posledicama.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG