Ministri inostranih poslova Evropske unije i oni zaduženi za evropska pitanja zemalja članica EU nisu postigli dogovor oko davanja saglasnosti za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Sastanak održan danas u Luksemburgu je završen bez dogovora.
Da na ministarskom sastanku nisu usvojeni zaključci koji se tiču ovog pitanja potvrdila je finska ministarka inostranih poslova, čija zemlja predsedava EU, Tytti Tuppurainen.
- Moglo bi vas zanimati: Francuska traži oštriji pristup prema proširenju EU
Neusvajanje zajedničkih zaključaka je posledica tvrdog francuskog stava koji se protivio bilo kakvoj odluci o proširenju na današnjem sastanku. Francuska je blokirala usvajanje zajedničkih zaključaka zato što se protivila bilo kakvoj odluci o proširenju.
"Žao mi je što nismo postigli saglasnost. Sastanak je bila prilika da razjasnimo stavove zemalja članica", rekla je Tuppurainen, istakavši da predsednik Evropskog saveta Donald Tusk namerava da pokrene ovo pitanje na sastanku lidera EU, koji će biti održan u četvrtak i petak, ove sedmice.
Finska šefica diplomatije je priznala da su pokušali da razmotre sve opcije, uključujući i razdvajanje otvaranja pregovora za Albaniju i Severnu Makeodniju, kako bi se postigla bilo kakva poziitvna odluka, ali da to nije bilo moguće, jer kompromis nije bio moguć, "naročito zbog stava jedne članice koja je sve odbijala".
Prema finskoj ministarki, biće ovo prvi put da se pitanja otvaranja pregovora razmatra na najvišem politčkom nivou - na predstojećem susretu šefova država i vlada zemalja članica. Ona je izrazila nadu da će se postići dogovor na samitu.
Francuska ministarka za evropska pitanja, Amelie de Montchalin je odbila novinarske opaske da je današnji sastanak okončan negativnim ishodom. Ona tvrdi da država koju predstavlja ne traži dodatne uslove, već razmatranje procesa.
"Trebate imati u obzir da niko nije rekao 'ne'. Stav Francuske je da region ima evropsku perspektivu ali da trebamo reformisati pregovarački proces", istakla je de Montchalin.
Ministarska rasprava održana je u okviru Saveta za opšte poslove, a u skladu sa preporukom Evropske komisije, koja smatra da su obe zemlje ispunile sve uslove za početak ovog procesa.
Zemlje članice ni u ranijim pokušajima nisu mogle da se uslaglase oko ove odluke zbog tvrdog stava Francuske.
Pariz se, naime, u ovom trenutku protivi bilo kakvoj odluci o proširenju bez prethodnih reformi koje se tiču i načina kako će se u budućnosti pregovarati sa zemljama kandidatima.
To je i uoči danas održanog sastanka potvrdila francuska ministarka za evropska pitanja Amélie de Montchalin, koja je naglasila da je potrebno prvobitno preispitati pregovarački proces.
"Trenutni okvir je veoma dugačak i frustrirajući. Pregovori moraju biti efektivni, stoga ih moramo preispitati", ocenila je ona, istkavši kako je Francuska mišljenja da države kandidati moraju prvenstveno preduzeti i sprovesti reforme na terenu, pa potom otpočeti pregovore o članstvu.
"Poglavlja koja se sada otvaraju i zatvaraju se ne podudaraju sa situacijom u ovim zemljama", podvukla je De Montchalin.
Stalni predstavnici zemalja članica pri EU su se u prethodnim danima sastali u više navrata kako bi pokušali da približe stavove oko otvaranja pregovora sa Skopljem i Tiranom. Poslednji sastanak je održan sinoć, bez konkretnih rezultata zbog tvrdog stava zvaničnog Pariza.
U nedavno poslanoj tzv. neformalnoj noti zemljama članicama Unije, Pariz je zatražio da pristup prema procesu proširenja bude još oštriji, a ključni element u ovom predlogu je promena metodologije kako će se odvijati pregovori o pridruživanju. Tu se, između ostalog, predviđa mogućnost nazatka u pregovorima, ako zemlje koje pregovaraju ne pokažu konkretan napredak u neophodnim reformama, sa posebnim naglaskom na vladavinu prava.
Od Evropske komisije Francuska je zatražila da do marta naredne godine izradi strategiju sa konkretnim predlozima za sprovođenje ove nove metodologije za pregovore o pridruživanju, kao i da izvesti o stvarnoj primeni reformi u svakoj zemlji koja je u procesu proširenja.
Otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom Francuska uslovljava, dakle, usvajanjem ovakve nove metodologije.
Promena holandskog stava
Većina zemalja članica EU smatrala je da odluka ministara o Albaniji i Severnoj Makedoniji ipak treba da bude doneta danas, tako da je i Tuppurainen pre sastanka podvukla da EU ima obavezu prema regionu Zapadnog Balkana.
"Mi, kao Predsedništvo, u potpunosti podržavamo otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, ali moramo videti šta će reći zemlje članice, jer nam je za to potrebna jednoglasna odluka", rekla je uoči susreta Tytti Tuppurainen.
- Pogled iz Brisela: S ovakvim prijateljima u EU, šta preostaje Zapadnom Balkanu?
- EU bez zelenog svetla za Severnu Makedoniju i Albaniju
Nemački ministar za evropska pitanja Michael Roth je takođe pre sastanka izneo stav da se njegova država zalaže za otvaranje pristupnih pregovora u skladu sa nedavnom odlukom Parlamenta Nemačke.
"EU ima odgovornost za mir, stabilnost demokratiju i pomirenje na Zapadnom Balkanu, a to znači da mi moramo održati data obećanja", podvukao je Roth.
Što se tiče Holandije, koja je donedavno bila u grupi sa Francuskom i nije dozvoljavala otvaranje pregovora ni sa Severnom Makedonijom niti Albanijom, nagovešten je malo drugačiji stav. Danas je, naime, holandski ministar inostranih poslova Stef Blok dao naznake da bi njegova zemlja pristala na zeleno svetlo samo za Severnu Makedoniju, kada ta država ispuni i poslednji uslov.
"Kada je u pitanju Severna Makedonija, mi smatramo da treba ispuniti još jedan uslov, zakon o javnom tužiocu. Kad se taj uslov ispuni, pregovori o članstvu mogu otpočeti. A oko Albanije smatramo da moraju još da urade i da nisu spremni za početak pregovora", izjavio je Blok.
Rasprava o otvaranju pristupnih pregovora, koja traje od leta 2018 godine, je tretirala obe države u paketu. Do sada nije bilo naznaka da bi se moglo desiti da se eventualna pozitivna odluka donese samo za jednu od ove dve države, u ovom slučaju Severnu Makedoniju.
Dominantan većinski stav zemlja članica je da je zvanično Skoplje već ispunilo sve neophodne uslove, uključujući ovde i rešenje spora oko imena države sa Grčkom. Međutim, u slučaju Albanije, više zemalja unutar EU ima rezerve o spremnosti albanskih zvaničnika da otpočnu ovaj proces.
Ako ne ministri, onda lideri članica EU
S obzirom da danas ministri inostranih poslova zemalja članica nisu doneli odluku o otvaranju pristupnih pregovora za Severnom Makedonijom i Albanijom, kako je danas najavio i Donald Tusk, o ovom pitanju će se raspravljati na nivou lidera država članica EU, na samitu koji će biti održan 17. i 18. oktobra u Briselu.
U slučaju da zemlje članice ponovo ne postignu saglasnost, bio bi ovo treći put da se odlaže odluka. Naime, ministri EU su na junskom sastanku usvojili zaključke u kojima obećavaju da će odluku doneti "najkasnije u oktobru 2019. godine".
Ova definicija je bila kompromisno rešenje za zemlje članice EU koje nisu bile u stanju da odobre otvaranje pristupnih pregovora, iako su godinu dana ranije, odnosno u junu 2018, obećali da će juni 2019. biti krajnji rok za preispitivanje tog pitanja.
Evropska komisija smatra da su obe zemlje ispunile sve kriterijume, stoga je u više navrata pozvala zemlje članice da dozvole otvaranje pristupnih pregovora. Za Severnu Makedoniju ovo je deseta godina čekanja, a za Albaniju druga.
Svesni podela unutar EU, čelnici ključnih evropskih institucija pozvali su početkom meseca zemlje članice Evropske unije da odobre otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, jer smatraju da su obe zemlje ispunile sve neophodne uslove za početak ovog procesa, te da se radi o celokupnom kredibilitetu evropskog bloka.
Zajedničko pismo su potpisali predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, predsednik Evropskog parlamenta David Sassoli, predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker, kao i buduća predsednica ove institucije Ursula von der Leyen. U pismu je navedeno da se EU nalazi pred strateškim izborom.
"To da li će EU sada odlučiti da otvori pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom predstavlja test sposobnosti Unije da ispuni svoja obećanja i da gleda prema budućnosti", stoji u zajedničkom pismu.
Facebook Forum