Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Gerxhaliu: Ekonomija Zapadnog Balkana korak naprijed, nazad tri


Nastojimo da promoviramo regiju i mijenjamo sliku, od regije nemira ka regiji sa vizijom i perspektivnijom budućnosti: Safet Gerxhaliu

Politika nije spremna da rješava probleme po cijenu vlasti, ali poslovna zajednica itekako ima interes da usko sarađuje, te ostvaruje bolje rezultate i upravo boljim poslovnim povezivanjem možemo lakše prebroditi probleme, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Safet Gerxhaliu, generalni sekretar Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB), bivši predsjednik Privredne komore Kosova.

RSE: Šta je glavna kočnica napretku Zapadnog Balkana?

Gerxhaliu: Najveći problem regije je što se o nikakvim problemima ne može pričati bez političkog konteksta i upravo nas on, bilo da je u domenu obrazovanja bilo ekonomije, dovodi tu gdje jesmo. Gledao sam prije par dana podatke koji govore da su Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH) i Makedonija države iz kojih najviše bježe intelektualci. Znači, do sada su uglavnom išli u druge zemlje nezaposleni, sada se taj trend promijenio i odlazi visokokvalifikovani stručni kadar, što je veliki udarac za ekonomski razvoj regije.

RSE: Kažete da ni jedno pitanje nije imuno na uticaj politike. Kako ekonomski povezivati regiju ako nema političke volje?

Gerxhaliu: Prednost je u tome što ova regija ima fantastične poslovne ljude, veoma talentovane studente, vrhunske sportaše, glumce, a oni su jednostavno jači od politike i promoviraju regiju. Zapadni Balkan ima top pet prioriteta ili pet 'E': Evropa, Education (obrazovanje), Economy (ekonomija), Environment (životna sredina), Experience (iskustvo) i u tom kontekstu trebamo ojačati dijalog, partnerstvo i pri tome nije nam potrebno da otkrivamo toplu vodu nego da učimo od pametnih. Nama je bog dao da budemo geografski blizu najrazvijenijih zemalja, Njemačke, Švicarske, Austrije, Italije i šteta je ne iskoristiti te prednosti i učiti od njih o ekonomskom razvoju, obrazovanju.

Naši političari u regionu pokušavaju uljepšati prošlost, a ona se ne može uljepšati, ona je takva kakva je. Nama je prioritet budućnost, ulaganje u ekonomski razvoj, obrazovanje i vladavinu zakona i pravde. Dok toga ne bude mi ćemo biti daleko od naših ciljeva. Moramo shvatiti da Evropa u koju svi gledamo, ima svoje izazove i svoje kriterije koje moramo ispuniti, a kad slušate diskurs govora naših političara imate osjećaj da Evropa treba da se integriše u Zapadni Balkan, a ne obrnuto. Prema tome, moramo biti ozbiljni prema Evropi i prema partnerima, jer samo na takav način gradimo perspektivu kako bi građani ostali u svojim državama u kojima će moći pristojno živjeti i biti zadovoljni, a ne da bježe iz svojih domovina.

EU neće uvoziti probleme

RSE: Ipak, kako riješiti probleme poput uvođenja kosovskih taksi BiH i Srbiji ili drugih barijera između zemalja koje otežavaju ekonomsko povezivanje (takse od 100 odsto na proizvode koji se uvoze iz Srbije i BiH Kosovo je uvelo u novembru 2018)?

Gerxhaliu: Ja moram priznati da sam bio protiv uvođenja taksi, jer nemoguće je naštetiti privredi susjeda, a da se ne našteti sebi. To možemo posmatrati sa političkog i ekonomskog aspekta. Kosovo je uvođenjem taksi razočaralo svoje prijatelje poput Vašingtona, Londona, Brisela i drugih bez kojih Kosovo danas ne bi bilo to što jeste. Zar je to vrijedilo takvog negativnog imidža danas?

Osim kosovskih taksi postoje velike barijere između Crne Gore prema BiH, Makedonije i Srbije, Makedonije Albanije i Grčke i tako dalje. Dakle, sve je po principu: korak naprijed, nazad tri. Međutim, mi iz komora smo zauzeli stav da barijere ne donose dobro nikome i da jedino dijalogom možemo unaprijediti saradnju i pokazati da smo ozbiljni kandidati kroz udruživanje i saradnju u regiji, jer Evropska unija(EU) neće uvoziti probleme, EU ipak želi stabilan i ekonomski osnažen region za partnera.

Sve što se dešavalo do sada doprinijelo je da je projektovani ekonomski rast regiona oko četiri posto. Ukoliko tako ostane, a zemlje EU ostanu na rastu od 1,5 posto mi ćemo Evropu sustići za 50 godina. Čak iako povećamo rast na sedam posto trebaće nam 15 godina da sustignemo evropske zemlje. Mi jednostavno moramo kreirati nova radna mjesta, popraviti platnu bilancu, moramo biti atraktivni za strane ulagače, a to sada nismo. I ako nastavimo samo na indikatoru potrošnje promovirati ekonomski rast to nas neće nigdje dovesti. Nama treba više indikatora i kvalitativni ekonomski rast.

Nemoguća misija je uljepšati prošlost

RSE: Šta možete u okviru Sekretarijata Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB) učiniti na poboljšanju saradnje odnosno na smanjenju uticaja politike, a za dobrobit građana regije?

Gerxhaliu: Nažalost, ovim prostorima i ovom vremenu nedostaju političari koji imaju viziju kao što su bili jedan Adenauer (nemački kancelar od 1949. do 1963. prim.red.), Vinston Čerčil, kao što su bili mozgovi koji su napravili temelj Evropske zajednice u to vrijeme. U tom kontekstu mi nastojimo uzeti ekonomsku saradnju kao mehanizam povezivanja ljudi, da se ojačaju mostovi saradnje i da kroz ekonomski razvoj gradimo budućnost koja je jako bitna za sve nas.

Ali kroz ovo naše nastojanje da promoviramo regiju i mijenjamo sliku, od regije nemira ka regiji sa vizijom i perspektivnijom budućnosti, mi nailazimo na velike teškoće. Ljudi su nas gađali kamenjem, a mi smo izabrali da od tog kamenja gradimo mostove, a ne zidove i opredijelili smo se da kroz ekonomsku saradnju pokažemo kako se može ojačati dijalog, ojačamo partnerstvo, približimo interese poslovne zajednice, jer, na kraju krajeva, zemlje u Evropi se ne vole, EU spaja interes za bolji život građana, pa neka to bude model i za nas da kroz ekonomski razvoj gradimo budućnost, a ne da trošimo vrijeme i energiju da uljepšamo prošlost, što je nemoguća misija.

RSE: Imate li adekvatne partnere u svih šest zemalja Zapadnog Balkana za bolju saradnju u ime prosperiteta regije?

Gerxhaliu: Poslovna zajednica i biznismeni regije su napravili 100 koraka ispred politike. Upravo oni nas motiviraju da mi, i pored svih ovih barijera koje su proizvod politike, radimo na približavanju i gradimo bolju budućnost. Politika nije spremna rješavati probleme pod cijenu vlasti. Svima njima je mnogo bitnije zadržati vlast nego napraviti državu ugodnog življenja za većinu stanovnika. Nama iz privrednog sektora nije vlast prioritet nego da napravimo za pet godina ono što EU očekuje od nas, jedinstveno tržište i ojačamo ekonomije i kao takvi postanemo dio civilizirane Evrope.

RSE: Koji je vaš prioritetni zadatak u narednom periodu?

Gerxhaliu: Regija najviše pati od toga da dobra vijest nije više vijest na ovim prostorima. Pokušavamo što je moguće više promovirati pozitivne stvari i dati doprinos da se promijeni percepcija o regiji. Takođe, naš zadatak je da radimo na harmonizaciji dokumenata. Jednostavno, živimo u 21. vijeku, ovo je vijek ekonomije, za ekonomiju je vrijeme novac i niko više nema vremena da gubi dane bilo na granici, bilo na otklanjanju drugih barijera. Ako imamo harmonizaciju dokumenata, certifikata i elektronske dokumente, te tako olakšamo poslovnoj zajednici onda će regija zasigurno dobiti jednu drugu sliku. Namjera nam je da, ukoliko uspijemo u nakanama, za dvije, najviše tri, godine prerastemo u privrednu komoru regije.

  • 16x9 Image

    Mirna Sadiković

    U novinarstvu je od 1994. Na Tuzlanskoj televiziji stiče prva novinarska iskustva kao reporter, a potom radi i kao urednik do 1999. Radila je na OBN televiziji, u sarajevskoj redakciji "Nezavisnih novina", a 2001. postaje dio ekipe Radija Slobodna Evropa. Obrađuje političke i ekonomske teme.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG