Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Najviše stranog kapitala stiglo u Srbiju, domaći plaća cenu 90-ih


Iz postrojenja kompanije Fijat u Kragujevcu. Italijanski Fijat jenda je od najznačajnijih inostranih investicija u Srbiji

Nekoliko je faktora koji su doprineli da Srbija prošle godine bude prva na svetskoj listi država koje su, u odnosu na svoj bruto domaći proizvod privukle najviše direktnih stranih investicija, kako je nedavno objavio britanski Financial Times (FT).

"Jedan je definitivno taj što je Srbija zemlja-kandidat za Evropsku uniju, koja ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i trgovinske sporazume sa nekoliko drugih zemalja. Takođe je među značajnim faktorima i to što Srbija ima relativno jeftinu radnu snagu, bar u poređenju sa zapadnoevropskom, kao i sa onom u istočnoj i srednjoj Evropi, a od značaja je i činjenica da zemlja ima relativno obrazovanu i obučenu radnu snagu".

Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) čelno mesto Srbije 2018. godine u privlačenju kapitala stranaca objašnjava Peter Tabak, ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj, zadužen za Zapadni Balkan.

Uz, kako navodi, relativno dobre transportne komunikacije sa zapadnom i jugoistočnom Evropom, Srbija je stranim investitorima ponudila još neke pogodnosti:

"To su subvencije srpske vlade stranim investitorima, ali i građevinsko zemljište za izgradnju različitih pogona i proizvodnih linija", kaže Tabak.

Ukupno 107 direktnih investicija

Podsetimo, britanski Financial Times je nedavno objavio da je u Srbiji u prošloj godini zabeleženo 107 projekata stranih direktnih investicija (SDI) i to u različitim sektorima, a najviše u prerađivačkoj industriji, proizvodnji automobilskih komponenti, prehrambenoj, duvanskoj industriji i građevinarstvu. Ukupna vrednost tih investicija, kako navodi FT, iznosila je 5,8 milijardi dolara.


Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše stranih direktnih investicija u prošloj godini je došlo iz Francuske (710,7 miliona evra), zatim Hong Konga (434,6 miliona evra), Holandije (317,5 miliona evra), Nemačke (263,7 miliona evra) i Rusije (237,3 miliona).

Regionalna direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan (EBRD) Žužana (Zsuzsanna) Hargitai izjavila je za Financial Times da zna jednog investitora koji je upravo zatvorio fabriku u Češkoj Republici jer je ustanovio da u Srbiji može naći jeftiniju radnu snagu.

'Burazerska ekonomija' Srbije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:08 0:00

Rekordni priliv stranog kapitala svakako je dobrodošao jer će pomoći Srbiji da se bar približi ciljanim stopama privrednog rasta od 4 ili 5 procenata, ocenjuje za RSE profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

"Na bazi priliva direktnih stranih investicija rešava se i pitanje platno-bilansnog deficita, dakle, njihovim prilivom pokriva se taj deficit", podvlači Đukić.

Rast u automobilskoj industriji

Strane direktne investicije, a to su pretežno nemačke, kaže ovaj ekonomista, posebno su dobrodošle kad je reč o proizvodnji komponenti za automobilsku industriju, s obzirom da je Nemačka najveći izvoznik automobila u Evropi, pa će tom logikom rasti i investicije i zapošljavanje u ovom sektoru u Srbiji.

Ipak, ovaj geopolitički trenutak u svetu, upozorava Đukić, nosi i ranjivost:

"Svako uvođenje carina Evropskoj uniji u delu izvoza automobila od strane administracije američkog predsednika Donalda Trampa svakako će biti negativna komponenta koja može ugroziti ili usporiti ove komponente stranih direktnih investicija, što bi bio limitirajući faktor privrednog rasta Srbije", kaže Đukić.

Domaći privrednici često ističu da oni, za razliku od stranih investitora u Srbiji, ne dobijaju od vlade beneficije, poput subvencija za svakog zaposlenog od, prosečno, 7.000 evra.

Komentarišući to, ekonomista EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) Peter Tabak za RSE kaže da je, naravno, poželjno da svi investitori imaju jednak tretman, ali dodaje:

"Ipak, strane kompanije obično donose veća investiciona ulaganja, pa je moguće da zbog toga imaju i veći potencijal da dobijaju neke beneficije i bolji tretman nego lokalne kompanije."

Visoki priliv stranih investicija, stav je Đorđa Đukića, nosi i izvesne rizike, zbog čega on preporučuje dozu opreznosti.

"Ukoliko zemlja jednog trenutka postane izuzetno zavisna od stranih direktnih investicija, onda može nastupiti i bumerang-efekat, zato što zemlja ne može ni formulisati ni realizovati nacionalnu strategiju privrednog rasta na bazi faktora kojima ona upravlja; faktički, u tom slučaju upravljaju oni gde su centrale tih kompanija, vođeni interesom ili statusom nacionalne ekonomije iz koje te kompanije potiču", kaže Đukić.

Domaći ostaju u zaostatku

On ističe da je mnogo srećnije rešenje da Srbija svoj privredni rast zasniva na domaćim investicijama, ali da Srbija sada ne može da izabere tu opciju jer je industrija potpuno ruinirana devedesetih godina i pljačkaškom privatizacijom u poslednje dve decenije:

"Baziranje stope ekonomskog rasta na izvozu prevashodno domaćih proizvoda i usluga nešto je što bi bilo jako poželjno i na dugi rok činilo srpsku privredu mnogo manje ranjivom, ali to sada u ovakvim uslovima nije realistično. Može se to očekivati tek možda za deset-petnaest godina kada se dođe u fazu da se negovanjem domaćih kompanija koje izvoze formira jedno jezgro koje bi bilo zasnovano na visoko-tehnološkim komponentama, a ne samo na onome što se zove izvoz na bazi uvoznih komponenti i ugradnja u proizvode onog što se zove jeftina radna snaga", ukazuje Đukić.

Komentarišući najavu EU pre nekoliko dana da će u pojačanom dijalogu sa zemljama Zapadnog Balkana objasniti prednosti finansiranja kroz infrastrukturne projekte EU i upozoriti ih da se ne zadužuju previše preko kineskih investicija, Peter Tabak kaže da često ima fluktuacija kad je reč o stranim investicijama u određenim periodima.

"A kad je reč o kineskim ulaganjima, najveći deo njih nisu direktne strane investicije nego bilateralni krediti povezani sa različitim velikim projektima, kao što su izgradnja saobraćajnica, hidrocentrala i drugih projekata. Iako je Kina značajan investitor, ona u regionu ima mnogo manje direktnih investicija nego zemlje-članice Evropske unije. To se u budućnosti može promeniti, ali sada stvari stoje tako. Naravno, važno je podvući da svi investitori moraju biti tretirani jednako", kaže Tabak.

Potrebno 200 godina

Nedavno je regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai za Biznis magazin izjavila da bi Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana trebalo oko 200 godina da dostignu primanja u članicama EU ako nastave da rastu ovako sporim tempom.

Peter Tabak napominje da stope rasta zavise od Srbije. Zemlja ima obrazovanu radnu snagu koja ne zaostaje za onom u evro-zoni ili istočnoj i centralnoj Evropi. Stopa rasta, međutim, zavisi od proizvodnih kapaciteta koji dolaze sa velikim stranim direktnim investicijama jer one obično donose i najrazvijeniju tehnologiju.

Ipak, da bi se postigle značajno više stope privrednog rasta, kako ističe Tabak, mnogo toga u Srbiji treba da se unapredi u pogledu poslovnog ambijenta.

"A najvažnije je da se mnogo više ulaže u obrazovanje jer jedino to može dovesti do bržeg rasta u Srbiji. Za sada investicije uglavnom idu u prerađivačku industriju, spajanje delova i komponenti za različite proizvode, a u budućnosti to bi trebalo da bude proizvodnja sofisticiranih proizvoda i usluga, sa mnogo više dodate vrednosti, uključujući i IT sektor. To nije nemoguće. Primera radi, Tajvan i Južna Koreja imali su rast mnogo veći od 5 odsto tokom nekoliko decenija, pa bi i Srbija mogla da krene stopama ovih zemalja i počne da odbacuje više stope rasta, ali da bi to postigla, definitivno su joj nužne dalje reforme", ocenjuje Peter Tabak.

Kad je reč o tome šta najviše odbija investitore od Srbije, spisak je godinama isti: korupucija, siva ekonomija, loše sudstvo, neujednačena primena propisa i nedovoljno razvijen obrazovani sistem. Na to je u martu tokom Kopaonik biznis foruma ukazala i Američka privredna komora.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG