Dostupni linkovi

Borrell: Postoji samo jedan dijalog između Beograda i Prištine


Da bismo postigli napredak, svi treba da idemo u istom pravcu: Josep Borrell

Razgovarao: Rikard Jozwiak, priredila: Branka Trivić

Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell izjavio je da postoji samo jedan dijalog između Srbije i Kosova i da bi svi trebalo da idu u istom pravcu.

Borrell je u intervju za Radio Slobodna Evropa (RSE) istakao i da EU računa na Sjedinjene Američke Države (SAD) kao na pouzdanog i dobrodošlog partnera u regionu.

Visoki predstavnik EU je rekao i da, nakon rastućih dezinformacija o vrednostima EU poslednjih godina, taj blok radi na uspostavljanju snažnijeg i više strateškog pristupa komunikaciji i borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti.

„Dezinformacije i lažne vesti povezane su sa stvarima koje nisu istinite i mi moramo napraviti jasne razlike između onoga što su samohvališuće aktivnosti - što je deo javne diplomatije i ne može se osporiti, jer više ili manje svi pokušavaju da predstave dobru sliku o sebi - i onoga što su stvari koje se ne mogu prihvatiti jer su lažne i jer pokušavaju da okrive druge“, rekao je on.

Borrell je takođe naveo da je EU pomogla mnogim zemljama u borbi protiv pandemije, ali da ga trenutno zabrinjava mogućnost da humanitarna i medicinska pomoć dođu do regiona u kojima sukobi stvaraju mnogo poteškoća, kao što je na primer Ukrajina.

Samo jedan dijalog

RSE: Kad je reč o Kosovu i Srbiji, čini se da se Sjedinjene Države brže kreću po pitanju dijaloga između te dve zemlje. Iako ste odredili (specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava) Lajčaka, izgleda da su Sjedinjene Države upravo sada postigle napredak. Da li se ovde vode dva paralelna dijaloga?

Borrell: Ne, postoji samo jedan dijalog Beograda i Prištine i taj dijalog je olakšala Evropska unija otkada je započeo, 2011. godine. Da bismo postigli napredak, svi treba da idemo u istom pravcu i želim da imamo zajednički pristup, a ne da dupliramo postojeće mehanizme. SAD imaju iste ciljeve kao i mi i na SAD računamo kao na pouzdanog i dobrodošlog partnera u regionu. Iduće godine biće deseta godina otkako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozdravila ulogu Evropske unije u olakšanju dijaloga između Prištine i Beograda. Institucionalno gledano, prema odluci Ujedinjenih nacija, postoji samo jedan dijalog i Evropska unija je posrednik u tom dijalogu.

O ulozi SAD

RSE: Ali, da li se zaista krećete u istom pravcu? Zato što izgleda kao da Sjedinjene Države same postižu dogovore između Srbije i Kosova. Kao što se, na primer, desilo na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji (gde su SAD olakšale dogovor između dve zemlje o obnovi železničke veze Beograda i Prištine i povezivanju dve prestonice sa auto-putem)?

Borrell: To je dobro pitanje za Sjedinjene Države.


RSE: U redu, ali čini se da američki zvaničnici i dalje rade na nekoj vrsti potpisivanja sporazuma između Srbije i Kosova u Vašingtonu. Gde je EU u ovoj celoj priči?

Borrell: EU veoma naporno radi. Upravo smo imenovali specijalnog predstavnika za Balkan, a posebno za dijalog Prištine i Beograda. Znate da je gospodin (Miroslav) Lajčak iskusan diplomata i mislim da će nastaviti svoj kurs diplomatske aktivnosti pod mojim ličnim angažmanom. I kažem da će to predstavljati jači angažman Evropske unije u posredovanju ovog dijaloga. Znate, nas ne interesuje šta drugi mogu učiniti jer pretpostavljam da svi guraju u istom pravcu. Ovo nije takmičenje u lepoti između Evropske unije i Sjedinjenih Država. Trudimo se da olakšamo dijalog, pokušavamo da pomognemo u rešavanju problema na Zapadnom Balkanu i svaka pomoć će biti dobrodošla.

Sankcije ne utiču na borbu protiv pandemije

RSE: Da li mislite da će ekonomske sankcije EU protiv Rusije biti produžene u junu? Ako bi češke vlasti zatražile od Evropske unije da doda još ljudi na listu sankcija jer su saznale da je Rusija pokušala da otruje češke zvaničnike, da li biste pristali na to?

Borrell: Hajde. U vašim je pitanjima previše “ako bi”. Ako, ako - nismo u „ako bi poslu“, svoje odluke donosimo na osnovu činjenica - kada se činjenice dogode. I generalno, znate, nametanje, produženje ili modifikacija sankcija nešto je o čemu države članice odlučuju. Nemojmo da spekulišemo u ovoj fazi.

RSE: Da li postoje argumenti za ublažavanje sankcija Rusiji zbog onoga što se događa sa korona virusom?

Borrell: Ne, ne mislim da sankcije utiču na borbu protiv korona virusa.

Nijedan dokument nije menjan

RSE: Želim da vas pitam o dezinformacijama, a posebno o kritikama koje su poslednjih nekoliko dana upućene Evropskoj službi za spoljne poslove. Da li su Evropska služba za spoljne poslove i njen tim za stratešku komunikaciju bili pod pritiskom Kine da promene svoje dokumente i prezentaciju kineskih dezinformacija u vezi sa COVID-om 19?

Borrell: Znate, nakon rastućih dezinformacija o vrednostima Evropske unije poslednjih godina, mi radimo na uspostavljanju snažnijeg i više strateškog pristupa komunikaciji i borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti. Mnogo radimo na tome da naša komunikacija bude efikasnija. Da, u to vreme bilo je nekih vesti u štampi koje su stvorile neku, recimo, konfuziju. I zato sam tražio da odem u Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta da razjasnimo šta se dogodilo. Uveravam vas da nijedan dokument Službe za spoljne akcije Evropske unije nije izmenjen zbog pritiska bilo koga.

'Zabrinut sam zbog dezinformacija'

RSE: Ali da li se slažete sa onim dokumentima koji govore da su Kina i Rusija glavni državni akteri u širenju dezinformacija u Evropi o COVID-u 19?

Borrell: Pa, u dokumentima piše ono što piše: da postoje akteri koji su manje ili više povezani sa državnim institucijama, uglavnom iz Rusije i u manjem stepenu iz Kine, koji učestvuju u masovnom širenju vesti – a neke od njih moraju da se ospore. Ali moramo biti veoma oprezni kada govorimo o dezinformacijama, jer dezinformacijom možemo nazvati i ono što je, zapravo, samo učešće u bici narativa o kojima govorim, od kojih neki pokušavaju da se predstave kao efikasan partner u borbi protiv korona virusa, pokazujući koliko pomažu drugima.


Znate, svaka pomoć je dobrodošla. Problem nije u pružanju pomoći i pohvalama za pomoć koja se nudi. Dezinformacije i lažne vesti povezane su sa stvarima koje nisu istinite i mi moramo napraviti jasne razlike između onoga što su samohvališuće aktivnosti - što je deo javne diplomatije i ne može se osporiti, jer više ili manje svi pokušavaju da predstave dobru sliku o sebi - i onoga što su stvari koje se ne mogu prihvatiti jer su lažne i jer pokušavaju da okrive druge. To je ono što pokušavamo da učinimo, da predstavimo realnost i da osporavamo ono što nije istina. Lažna vest je laž i ona je različita od mišljenja.

Ovo je delikatan posao i morali smo da pokušamo da to uradimo vrlo pažljivo kako bi građani bolje znali ko je ko i ko šta radi. A zabrinut sam zbog dezinformacija kada one predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi. Kada uđete u sistem komunikacije i kažete ljudima da pranje ruku nije korisno, tada smo pred dezinformacijama koje nisu samo lažne vesti, već su opasne i po zdravlje ljudi, za fizičko zdravlje ljudi.

Zalaganje za mogućnost zajma MMF-a Iranu

RSE: Kada je u pitanju Iran, slažete li se sa pokušajima SAD da produže embargo na oružje protiv Irana? Mogu li to, zapravo, sada učiniti kada više nisu deo nuklearnog sporazuma?

Borrell: Pa, znate, neću komentarisati izveštaje o mogućim stavovima Sjedinjenih Država ili stavovima koje druge članice Ujedinjenih nacija mogu zauzeti u vezi s JCPOA (Joint Comprehensive Plan of Action, Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, odnosno, Sporazum o iranskom nuklearnom programu postignut 2015. godine), ali jasno je da je u izjavi predsednika (SAD Donalda) Trampa i američkom predsedničkom memorandumu od maja prošle godine najavljeno da SAD prekidaju svoje učešće u JCPOA. Takođe želim da podsetim da SAD od tada nisu učestvovale ni na jednom sastanku niti u bilo kakvim aktivnostima u okviru ovog sporazuma. Dakle, za nas je sasvim jasno da SAD više nisu članice ovog sporazuma.

RSE: Da li uopšte imaju pravo da traže embargo na oružje?

Borrell: Da, oni imaju pravo da rade ono što misle da moraju. Ujedinjene nacije su Iranu uvele embargo na oružje 2007. godine. Ovaj embargo je ojačan naknadnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. JCPOA je utvrdila da će embargo na oružje biti ukinut 18. oktobra 2020. godine, pet godina kasnije. Sasvim sigurno, bilo koji član Saveta bezbednosti može u Savetu bezbednosti predložiti drugu meru, pa, hajde da vidimo šta će tada Savet bezbednosti odlučiti.

RSE: Radili ste na takvom pristupu prema Iranu sada za vreme krize virusa korone, u kojem želite da se toj zemlji olakšaju sankcije i dodeli značajna humanitarna pomoć. Kako napreduju pregovori o tome i možete li uveriti druge da taj novac koji dođe u Iran neće ići za finansiranje posredničkih ratova (proxi wars)?

Borrell: Da, mislim da humanitarnu trgovinu i pomoć (Iranu) treba nastaviti nesmetano, naročito kad je reč o izuzeću humanitarne trgovine iz američkih sankcija, to treba primeniti na način da se taj cilj postigne, na primer kada tražimo od MMF-a (Međunarodnog monetarnog fonda) da finansira podršku Iranu. Više puta sam se zalagao za mogućnost takvog zajma Iranu. A što se tiče uslova bilo kog mogućeg zajma, to je stvar MMF-a u skladu sa utvrđenim procedurama za obezbeđivanje efikasne implementacije takve podrške. Nije prvi put da MMF finansijsku pomoć daje uslovno i oni imaju svoje načine da obezbede efikasno korišćenje podrške koju pružaju.

Ukrajina ključni partner među Istočnim državama

RSE: Okrećući se pitanju Istočnog partnerstva, hoće li Evropska komisija dati evropsku perspektivu Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, za šta se Evropski parlament neprestano zalaže?

Borrell: Zemlje-članice Istočnog partnerstva imaju različite ambicije i aspiracije. Neke države žele da izgrade ukupne bliskije odnose sa EU. Neke žele da daju prioritet određenim aspektima saradnje. A niko nije primoran da ima odnos sa Evropskom unijom ako to ne želi. I sigurno je, Ukrajina je naš ključni partner među Istočnim državama. Nema većeg zagovornika Ukrajine od Evropske unije. Naš sporazum o pridruživanju, uključujući duboku i sveobuhvatnu oblast slobodne trgovine, najopsežniji je sporazum koji je Evropska unija ikada potpisala sa svojim partnerima širom sveta.

Nedvosmisleni smo u svojoj podršci predsedniku (Ukrajine Volodimiru) Zelenskom i takođe je jasna naša snažna podrška suverenitetu Ukrajine. Ukrajina ima ambicije za EU članstvo. Da, njihovo je suvereno pravo da ga definišu kao strateški cilj. Kao što rekoh, sa Ukrajinom imamo najjači, najcelovitiji sporazum koji imamo sa državama nečlanicama. I mislim da će to doprineti postepenoj ekonomskoj integraciji Ukrajine i produbljivanju političkog udruživanja sa Evropskom unijom. U tom cilju fokusiramo se na potpunu implementaciju sporazuma o pridruživanju. Mislim da to sada moramo da radimo i da to daje vrlo snažnu i duboku perspektivu približavanja Ukrajine Evropskoj uniji.

RSE: Brine li vas kako se Ukrajina može izboriti sa krizom COVID-19? Uostalom, to je velika zemlja, uključena je u rat, nije otporna kao možda članice EU. Mislite li da će EU u budućnosti Ukrajini pomoći još većim sumama novca?

Borrell: Odobrili smo prilično značajnu količinu resursa za borbu protiv pandemije u Ukrajini. Svu podršku smo restrukturirali ne samo Ukrajini, već i mnogim drugim zemljama da bi se borile protiv ove pandemije. I mislim da će se efikasno suočiti sa ovom novom pretnjom. Mi smo spremni da povećamo pomoć ako bude potrebno, ali sada je ono što nas najviše brine mogućnost da humanitarna i medicinska pomoć dođu do regiona u kojima sukobi stvaraju mnogo poteškoća. I pozivamo sve partnere, sve strane ovog sukoba, da omoguće slobodan protok humanitarne pomoći u te regione. Za nas je to najvažnije pitanje. Mislim da problem nije u nedostatku finansijskih sredstava. To nije problem. Problem je u pristupu delovima teritorije na kojima sukob sprečava slobodan protok humanitarne pomoći.

Samit o Istočnom partnerstvu još uvek u planu

RSE: Mislite li da će se krajem juna održati samit o Istočnom partnerstvu kako je prvobitno zakazano ili će biti odložen za drugu polovinu godine?

Borrell: Još uvek je u planu da se samit održi u junu. Ali očigledno je da moramo biti otvoreni pred činjenicom da smo trenutno u situaciji bez presedana, kada ništa ne stoji (uklesano) u kamenu, posebno kada je kamenje tako krhko zbog krize korona virusa. Ali bez obzira da li će se samit održati ili ne, moramo nastaviti da napredujemo u konkretnim oblastima saradnje - održivom ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mesta u skladu sa komunikacijom Istočnog partnerstva koji smo već izdali prošlog meseca.

Belorusija bi trebalo da se pridržava preporuka SZO

RSE: Gospodin (Aleksandar) Lukašenko (predsednik Belorusije) je imao „liberalan“ pristup u borbi protiv virusa COVID-19. Pandemiju je nazvao psihozom i zapravo rekao da niko u Belorusiji nije umro od direktnih posledica COVID-19. Mislite li da će ova njegova jedinstvena pozicija uticati na odnose između EU i Belorusije?

Borrell: Pa, znate, razgovarao sam prošle sedmice sa beloruskim ministrom spoljnih poslova, gospodinom (Vladimirom) Makeijem. To je bio prvi put otkako sam na ovoj funkciji da imam kontakt sa beloruskim vlastima. I podvukao sam da je zajednički rad na okviru multilateralnog sistema najefikasniji način da se odgovori na krizu pandemije korona virusa. Znam i da beloruske vlasti već blisko sarađuju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, ali takođe znam da je potrebno više. Dakle, pozvao sam beloruske vlasti da se pridržavaju preporuka Svetske zdravstvene organizacije da se obuzda pandemija.

A da bismo im pomogli već smo govorili o našoj podršci, a ta podrška uključuje više od 60 miliona za zdravstveni sistem. Dakle, mi donosimo i nudimo pomoć. Ali, s druge strane, tražimo da se pridržavaju pandemijskih preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Nema šanse za pružanje pomoći, s jedne strane, i nepridržavanja preporuka koje sprovodimo u našim zemljama i koje tražimo od svih da ih primene.

Zabrinuti za sigurnost zbog nuklearne elektrane

RSE: Litvanija je pozvala Belorusiju da zaustavi izgradnju nuklearne elektrane Ostrovets, nedaleko od litvansko-beloruske granice. Da li EU deli stav Litvanije po tom pitanju?

Borrell: Kao susedi Belorusije, očigledno smo zabrinuti za sigurnost nove nuklearne elektrane koju Belorusija gradi na granici s Litvanijom. Litvanija i Evropska unija imaju isto mišljenje. Belorusija mora da nastavi da sarađuje sa stručnjacima za sigurnost Evropske unije kako bi obezbedila da se preporuke za poboljšanje sigurnosti ove elektrane pravilno i u potpunosti poštuju. Podsećam vas da je pre samo nekoliko dana bio Međunarodni dan sećanja na nuklearnu katastrofu u Černobilu - katastrofu koja utiče na život toliko ljudi koji danas žive u Belorusiji. To je pravovremeni podsetnik da ne možemo zanemariti lekcije iz prošlosti jer je cena previsoka.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG