Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Adam Mihnjik za RSE: Poljska doživljava EU kao bankomat


Adam Mihnjik: Poljsko društvo je podeljeno

Hrabrost je pojeftinila i stari demoni su se probudili u postkomunističkim zemljama, u kojima su kroz istoriju uvek bile veoma jake ksenofobne i nacionalističke snage, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Adam Mihnjik, jedan od najznamenitijih disidenata u bivšem socijalističkom bloku, glavni i odgovorni urednik poljskog lista "Gazeta Viborča" (nastalog u vreme okruglog stola vlasti i opozicije 1989. uoči prvih višestranačkih izbora u socijalističkom bloku u Centralnoj i Istočnoj Evropi).

Neposredno nakon druge uzastopne pobede u nedelju Partije Prava i pravde (PiS) Jaroslava Kačinjskog, Mihnjik je kazao da su se "obistinile sve loše prognoze. Činjenica je da borba nije bila ravnopravna jer je PiS koristila sve institucije države. Ali ipak, pobedila je. Društvo je ostalo podeljeno na pola kao što je bilo. Jednako polarizovano".

On je istakao da treba očekivati da će PiS nastaviti svoju politiku, a to je atak na nezavisne medije i dovršavanje procesa uništenja podele vlasti na tri stuba.

"Ali, činjenica je da ogromni deo našeg društva želi da glasa za PiS iako znaju sve. Tu ne može da se svali krivica na tuđince, kao što je bilo u vreme Narodne Republike Poljske - na Ruse, na komuniste. Ne, te ljude mi biramo," kazao je Mihnjik.

Međutim, on podseća da je Poljska zemlja koja uvek ima u sebi mehanizam iznenađenja. Kao primer je naveo da je nakon otpuštanja sa posla jednog radnika iz brodogradilišta u Gdanjsku 1981. godine ustala maltene cela Poljska. To je, naime, vodilo rađanju čuvenog sindikata "Solidarnost" koji je osam godina kasnije srušio socijalistički režim.

"Sa tugom sam gledao te rezultate ali podsetiću na anegdotu koju mi je ispričala moja ruska prijateljica Irina Ševcova. U centru Moskve onesvestio se čovek. Leži, zovu hitnu pomoć, prevoze ga u ambulantnim kolima, a on se budi i pita: 'Kuda me vozite?'

Lekari kažu: 'U mrtvačnicu', na šta on kaže: 'Ali, ja sam još uvek živ'. Stiže odgovor: 'Još uvek nismo stigli. Mi još uvek nismo stigli, gospodine Kačinjski'," kaže Mihnjik.

Audio verziju intervjua pronađite ovdje:

Mihnjik: Povratak starih demona u Poljskoj
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:10:38 0:00
Direktan link


Istoričar po obrazovanju, za vreme socijalističkog režima bio je u zatvoru dva puta, uključujući i nakon uvođena ratnog stanja 1981. Igrao je ključnu ulogu u organizovanju okruglog stola vlasti i opozicije 1989. Iako se nakon toga ubrzo povukao iz aktivne politike, ostao je veoma uticajan u javnosti. Dobio je mnoge međunarodne nagrade, uključujući Legiju časti i Evropljanin godine 1989.

Poljsko društvo je podeljeno

RSE: Kako komentarišete još jednu ubedljivu pobedu partije Jaroslava Kačinjskog? Zašto ljudi masovno podržavaju takvu politiku?

Mihnjik: Iz istih razloga iz kojih ljudi u Mađarskoj podržavaju Orbana, Trampa u Americi, Salvinija u Italiji, Putina u Rusiji.

RSE: Približava se 30. godišnjica od pada Berlinskog zida i sloma socijalističkih režima. Tada su građani slavili slobodu i nadali se uspostavljanju demokratskog društva. Međutim, sada smo svedoci uspona populizma i autoritarizma. Kako se to desilo?

Mihnjik: Na to pitanje mogu da dam dug ili kratak odgovor. Odgovoriću kratko. Zaista ne znam.

RSE: Vi ste to svojevremeno nazvali antikomunističkim autoritarizmom.

Mihnjik: Ne mora da bude samo antikomunistički. Može da bude i postkomunistički. Lukašenko ili Putin nisu antikomunisti.

RSE: Kako je Poljska, od zemlje koja je bila vodeća 1980-ih u borbi za demokratiju, raskidu sa socijalizmom, Varšavskim paktom i Sovjetskim Savezom – u čemu je veliku ulogu imao čuveni sindikat "Solidarnost"- sada postala jedan od najvećih uporišta autoritarizma i populizma?

Mihnjik: Poljska je podeljena, poput SAD. Pola Poljske podržava Kačinjskog i njegov populizam, ksenofobiju, autoritarizam, a pola Poljske je protiv toga.

Crkva: od borca za slobodu, do podrške autokratiji

RSE: Možda je razlog što je i sam pokret "Solidarnost" okupio ljude različite orijentacije, što je kasnije postalo mnogo očiglednije. U "Solidarnosti" ste bili Vi, Leh Valensa, ali i Jaroslav Kačinjski, mada on nije igrao značajnu ulogu u ovom pokretu.

Adam Mihnjik na konferenciji u Pragu sa bocama češke "Myslivecke", koju su mu poklonili saradnici njegovog prijatelja iz disidentskih dana Vaclava Havela preminulog 2011.
Adam Mihnjik na konferenciji u Pragu sa bocama češke "Myslivecke", koju su mu poklonili saradnici njegovog prijatelja iz disidentskih dana Vaclava Havela preminulog 2011.

Mihnjik: Zaista je bilo tako. Ali, treba dodati da je generalno "Solidarnost" bila koalicija protiv komunističkog režima i u njoj je bilo podjednako mesta za demokratsku Poljsku kao i za populističku, nacionalističku, konzervativnu Poljsku.

Drugo, promenili su se i uloga i mesto Katoličke crkve. Ona je tada bila na strani slobode, a danas je na strani autokratije.

RSE: Zašto znatan deo poljskih građana, koji su u 1980-im težili demokratskim slobodama i oslobođenju od socijalističkog, nedemokratskog društva, sada podržava druge nedemokratske opcije, mislim na autoritarne i populističke?

Mihnjik: Veliki deo onih koji se borio i dalje je u opoziciji. Postoji drugi deo kome se nije dopadao ateistički komunizam Poljske Narodne Republike potčinjen Sovjetskom Savezu. Danas je autoritarizam u velikoj meri katolički a u retorici nacionalistički, rusofobni, germanofobni, antisemitski, i to se sviđa velikom delu društva.

Antimuslimanska histerija iako nema muslimana

RSE: Zašto su ljudi u ovom regionu skloni ksenofobiji prema migrantima koji dolaze u Evropu i, generalno, svima onima koji pripadaju drugim nacionalnim, seksualnim i ostalim grupama. Istovremeno, tokom 1980-ih su tražili i dobijali pomoć od Zapada kako bi se izbavili iz socijalističkog lagera.

Mihnjik: Ta društva su bila i ostala su podeljena, ali ksenofobija nije specifičnost samo tih zemalja. Ksenofobija je strah kao reakcija na vlastitu izgubljenost. Ja ne želim da to bagatelišem, ali taj strah namerno podstiču, s jedne strane zvanični mediji, a s druge, znatan deo katoličkog sveštenstva.

To prouzrokuje u zemlji u kojoj, u stvari, nema muslimana - veliki talas antimuslimanske histerije. Kao što smo u zemlji u kojoj nema Jevreja imali talas antisemitizma.

Povratak starih demona u Poljskoj

RSE: Zašto sada nema tog osećaja solidarnosti kod Poljaka, koju su sami dobijali pomoć kada im je bilo najpotrebnija?

Mihnjik: U tim zemljama su uvek bile veoma jake ksenofobne i nacionalističke snage. Međutim, bile su skrivene za vreme komunističke vlasti zbog straha od represije. Ti ljudi su se tada prikrivali. Ali, kada su došla nova vremena hrabrost je pojeftinila, pa se odjednom pokazalo da se svaki Poljak borio protiv komunizma, da je svaki Poljak bio sa papom, da je svaki Poljak pisao stihove Česlavu Milošu.

Pokazalo se da su sve te osobine postojale, ali da su bile uspavane, sakrivene. Sada su se probudile i to se zove povratak starih demona.

Fenomen Aleksandra Solženjicina

RSE: Da li se to može objasniti i nedostatkom demokratske političke kulture u ovom regionu? Istorijski gledano, vladavina autoritarnog maršala Pisuldskog između dva rata je ostavila veliki trag, postojao je i antisemitizam, a dosta sporova izaziva i uloga dela Poljaka tokom Drugog svetskog rata.

Mihnjik: Generalno govoreći, treba propratiti fenomen Aleksandra Solženjicina. On je bio idol cele liberalne ruske inteligencije. Međutim, šta se desilo sa tim idolom svih tih godina kasnije?

RSE: Pojedini analitičari smatraju da se današnji problemi u postkomunističkim zemljama delimično mogu objasniti i činjenicom da revolucije 1989. nisu bile samo demokratske, već i za nacionalno oslobođenje i samobitnost. Naime, u poslednjih 200 godina, sve ove zemlje su manje više bile pod tuđinskom vlašću ili uticajima: Austro-Ugarska, Pruska, Rusija, potom Sovjetski Savez. Dakle, te 1989. bila je prilika da konačno postanu nezavisne i ravnopravne u međunarodnom poretku.

Mihnjik: Očigledno da su te revolucije bile i borba za nacionalnu samobitnost.

Adam Mihnjik (desno) tokom susreta sa novinarom RSE Draganom Štavljaninom, fotoarhiv
Adam Mihnjik (desno) tokom susreta sa novinarom RSE Draganom Štavljaninom, fotoarhiv

RSE: Da li je ta nacionalna emancipacija bila važnija od političkih sloboda?

Mihnjik: Podjednako. Mi smo to definisali kao borbu za slobodu Poljske i slobodu čoveka u Poljskoj.

Doživljaj EU kao nekada Sovjetskog Saveza

RSE: Vidimo da je poljska vlada često u sukobu sa Briselom oko vladavine prava, slobode medija. Da li je članstvo u Evropskoj Uniji(EU) za poljske građane koji podržavaju Kačinjskog samo pitanje ekonomske koristi, a ne i političkih vrednosti? Kačinjski se hvali socijalnim davanjima koje njegova vlada pruža građanima. Međutim, to ne bi mogao da nema izdašne pomoći iz kase EU.

Mihnjik: To očekuje Vlada. Društvo je podeljeno na pola. Kada bi prebrojali u poslednjim izborima glasove koji su otišli opoziciji, ona je dobila više od vladajuće partije. Međutim, izborni zakon joj omogućava da osvoji većinu mandata u parlamentu.​

RSE: Da li je većina Poljaka evroskeptična?

Mihnjik: Vlada sigurno jeste. Za nju je EU bankomat. Ali, društvo je podeljeno.

RSE: Poljska često odbacuje kritike Brisela. Istovremeno, očekuje od EU, NATO-a i SAD da je zaštite od Rusije. Nije li to kontradiktorno?

Mihnjik: Vlada Poljska, a ne Poljska odbacuje očigledno veliki deo zapadnih vrednosti, slično kao što predsednik SAD odbacuje deo zapadnih vrednosti.

RSE: Stiče se utisak da poljske vlasti i njene pristalice doživljavaju EU kao hegemonističku silu, kojoj se treba suprotstaviti, na sličan način na koji se gledalo u Varšavi u vreme socijalizma na Sovjetski Savez.

Mihnjik: Ne samo poljski političari. Čuveni disident Vladimir Bukovski je rekao da je EU novi Sovjetski Savez.

'Samo još 200 godina'

RSE: Napisali ste da danas dominira duh aksiološkog nihilizma i strah. Da li to može da ugrozi sam projekat EU?

Mihnjik: To je tako filozofsko pitanje da na njega ili ne može da se odgovori ili treba napisati traktat na 200 strana.

RSE: Da li ste pesimista ili optimista?

Mihnjik: Optimista sam.

RSE: Zašto ste optimista? Šta očekujete da će se dešavati u narednih nekoliko godina?

Mihnjik: Mom ruskom poznaniku, zove se Sergej Adamovič Kovaljov, na saslušanju u KGB (1970-ih) su govorili: "Druže Kovaljov, to će trajati još 200 godina (Sovjetski Savez). 200 godina!" Kovaljov je odgovorio: "Samo 200 godina? Zvuči veoma zanimljivo…".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG